Википедија:Трг/Правописна питања — разлика између измена
Ред 613: | Ред 613: | ||
Како се ово виче Coetzee (Јужноафриканац) и Julian Knowle (Аустријанац) --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">''' -{Bojan}- '''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">''' -{Razgovor}- '''</font>]] 08:17, 17. јул 2008. (CEST) |
Како се ово виче Coetzee (Јужноафриканац) и Julian Knowle (Аустријанац) --[[Корисник:BokicaK|<font style="background: black" face="Courier" color="white">''' -{Bojan}- '''</font>]][[Разговор са корисником:BokicaK|<font style="background: white" face="Courier" color="black">''' -{Razgovor}- '''</font>]] 08:17, 17. јул 2008. (CEST) |
||
:-{Coetzee}- је '''Куцие''', кад га "дешифрујем" по ИПА таблици, не знам да ли би било правилније у нашем језику да добије Ј, па да бидне Куцје или Куције (ја бих га транскирбовала тако, али не знам шта каже Правопис). Овај други, будући да је Аустријанац, би требао да буде '''Јули(ј)ан Кновле'''. Позд--[[Корисник:Erin|Ерин]] ([[Разговор са корисником:Erin|разговор]]) 09:50, 17. јул 2008. (CEST) |
Верзија на датум 17. јул 2008. у 08:50
Упозорење: на овој страници се расправља о језичким и правописним недоумицама. Википедија се одриче одговорности за нетачне закључке у расправи и не гарантује за компетентност корисника који дају одговоре на правописна питања и недоумице.
- Могући извори информација пре него што се овде постави питање:
- Википедија:Основе српског правописа
- Википедија:Неке правописне и језичке недоумице
- Википедија:Транскрипција са француског језика
- Википедија:Транскрипција са кинеског језика
- Википедија:Транскрипција са словачког језика
Mjuzikl filmovi ili filmski mjuzikli?
Meni ovo prvo jako vuče na engleski, sa imenicom koja je upotrebljena kao atribut. -- Bojan Razgovor 15:01, 25. јун 2008. (CEST)
Зар није довољно рећи „мјузикли“? Какав то још може бити „мјузикл“ осим филмски? Можда сам ја неупућен... --Дарко Максимовић (разг.) 16:19, 25. јун 2008. (CEST)
http://en.wikipedia.org/wiki/Musical_theater http://en.wikipedia.org/wiki/Musical_film
Награисаловићкажи/лажи 16:24, 25. јун 2008. (CEST)
Па... мислим да би мјузикл, било довољно. Ако је у питању име чланка, онда бих ставила Мјузикл (филм) и Мјузикл (позориште). Мислим... имамо драму, или комедију... оба могу да буду и позоришни и филмски жанрови. Ако баш мора нешто да му се дода ондак сам за филмске мјузикле, некако је више по нашки. Позд. --Ерин (разговор) 17:52, 25. јун 2008. (CEST)
Ради се о томе да морамо то раздвојити, јер не можемо трпати филмове и позоришне комаде у исту категорију. Мислим да нема смисла. Награисаловићкажи/лажи 22:04, 25. јун 2008. (CEST)
- Милсим да Мјузикл (филм) и Мјузикл (позориште) није лоше решење ни за чланке ни за категорије. Има их сијасет који су у обе категорије. Или мозе да се направи Мјузикл који би био позоришни и вишезначна смерница Мјузикл (филм). У сваком случају, као што рекох, Филмски мјузикл је такође ОК. Позд.—Ерин (разговор) 22:21, 25. јун 2008. (CEST)
Wesley Sneijder
Молим транскрипцију овог имена. У нашем текту на вики пише Снејдер, а комплетна наша штампа и спортска и друга га већ месец дана зове Снајдер и никако другачије. Поставио сам ово на страници за разговор, али нико не реагује, па питање постављам овде. Однос на Гуглу је 5.ооо Снајдер и 300 Снејдер. Кад укуцаш Весли Снејдер постаља се питање Да ниси мислио Весли Снајдер.--Drazetad (разговор) 16:43, 26. јун 2008. (CEST)
I ja sam čuo za Snajdera.Videću da nadjem IPA.Награисаловићкажи/лажи 16:45, 26. јун 2008. (CEST)
Цхапелле-Саинт-Мартиал
Нешто ми је сумњив овај Цхапелле-Саинт-Мартиал.--Авала (разговор) 17:23, 26. јун 2008. (CEST)
Chapelle-Шапел-капела, Saint-сен-светог, а име свеца незнам можда Мартјал. --Drazetad (разговор) 17:56, 26. јун 2008. (CEST)
Ја мислим да је или Марсијал или Марсјал. Шта је правилно Женевјев или Женевијев? Арјеж или Аријеж?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:42, 26. јун 2008. (CEST)
По правилима транскирпције са француског (ево их овде) требало би да буде Мартјал. И које се налази испред или иза самогласника се транскрибује као Ј. --Ерин (разговор) 09:47, 27. јун 2008. (CEST)
Б/божји
Да ли се овај присвојни придев пише малим или великим словом? Не завршава се ни на -ски, -чки, -шки, нити на -ин и -ов.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:28, 27. јун 2008. (CEST)
- Па ваљда се пише у складу са тим на шта се односи. На бога или Бога. --ФилиП × 01:49, 27. јун 2008. (CEST)
Правопис овако каже: "Наставци у придевима божји и господњи припадају категорији придева односа (као човечји, вучји, матерњи, судњи), у којима је лингвистички оправдано писање малог слова. Често писање великог слова у ова два придева заснива се на мотивима верске куртоазије, а не на лингвистичкиом карактеру ових творбених образаца." Писање великим словом овде спада у верски маркирани израз. --Оли разговор 16:29, 27. јун 2008. (CEST)
И колико сам схватила, питање се односи на Бога, јер у противном не би било ни дилеме. --Оли разговор 16:31, 27. јун 2008. (CEST)
- Itzhak Stern - Ицак Стерн—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:10, 27. јун 2008. (CEST)
- Amon Göth -
- Poldek Pfefferberg -
- Brandt -
- Werner Klemperer -
- Hans Rolfe -
- Wallner -
- Burkette -
- Werner Lampe -
- Friedrich Hofstetter -
- defendant judge -
- Anne Revere
- Fay Bainter
Награисаловићкажи/лажи 10:59, 27. јун 2008. (CEST)
Јеси сигуран да је Ицак, да није Изак.Награисаловићкажи/лажи 15:30, 27. јун 2008. (CEST)
- Бојим се да је конкретно име Itzhak компликована работа. Itzhak је другачије спеловање за име Yitzhak, које је, пак, хебрејска форма имена које се у енглеском изговара као Ајзак, али које је код нас давно усвојено као Исак. Међутим, постојао је Исак Стерн који је виолиниста и који се на енглеском (али не и на француском), другачије спелује. А постојао је и Јицак Рабин. Мислим да би, будући да је Yitzhak траскрибован као Јицак, Itzhak могао бити Ицак. (себи у браду гунђам да се сви они зову Исак). Позд. --Ерин (разговор) 16:35, 27. јун 2008. (CEST)
- Amon Göth - Амон Гет
- Poldek Pfefferberg - Полдек Пфеферберг (ја бик рекла да је он Феферберг, али према правилима транскрипције пф у немачком не подлеже промени, већ остаје ПФ. А и моја сестра која је учила немачки каже исто)
- Brandt - Брант
- Werner Klemperer - Вернер Клемперер
- Hans Rolfe - Ханс Ролфе
- Wallner - Волнер
- Burkette - Буркет
- Werner Lampe - Вернер Лампе
- Friedrich Hofstetter - Фридрих Хофстетер
- defendant judge - ... хух, не могу да нађев ово ни у једном речнику као фразу, тако да би, ако би се буквално превело, био окривљени судија.
- Anne Revere - Ен Ревер
- Fay Bainter - Феј Бејнтер
Позд. —Ерин (разговор) 13:12, 28. јун 2008. (CEST)
Zahvaljujem.Награисаловићкажи/лажи 18:08, 28. јун 2008. (CEST)
- Dominique Minot -
- Lampert-
- Bartholemew -
- Sylvie Gaudel-
- Edouard Grandpierre -
Награисаловићкажи/лажи 21:04, 28. јун 2008. (CEST)
Француско говорно подручје, ако не грешим:
- Dominique Minot - Доминик Мино
- Lampert - Лампер
- Bartholemew - Бартоламе
- Sylvie Gaudel - Силви Годел
- Edouard Grandpierre - Едуар Гранпјер
Позд. —Ерин (разговор) 10:48, 29. јун 2008. (CEST)
Исправке
Имам мали примедбу: „Burkette“ није „Буркет“ сигурно. Ако је енглески, онда је „Беркет“, а ако је француски онда је „Биркет“. За немачки нисам сигуран, али мислим да би требало „Буркете“. Поз...—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:54, 29. јун 2008. (CEST)
Ако је енглески, „Bartholemew“ је „Бартолемју“.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:58, 29. јун 2008. (CEST)
- „Burkette“ је дефинитвно енглеско презиме . Претпостављам да си онда управу и да јесте Беркет. Што се имена „Bartholemew“ не могу да нађем са којег је говорног подручја, па сам га транскрибовала по француској табели, јер је остало звучало врло француски. —Ерин (разговор) 11:20, 29. јун 2008. (CEST)
- Ја сам се код транскрибовања „Bartholemew“ руководио именом „Bartholomew“ које се транскрибује као Бартоломју. Раде, да ли је име енглеско или француско?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:32, 29. јун 2008. (CEST)
Ovde.Hamilton Bartholemew, mislim da je englez, jer mislim da je Hamiton englesko ime.Награисаловићкажи/лажи 18:36, 29. јун 2008. (CEST)
- Онда је Џонајина транскрипција тачна. --Ерин (разговор) 18:51, 29. јун 2008. (CEST)
Приватан или приватни
Како је правилније назвати одељак у којем се говори о приватном животу неке познате личности: приватан живот или приватни живот? Мени се чини да је ово друго, зато што се ради о одређеном приватном животу, тачније, о приватном животу одређене особе, а не о приватном животу уопште. Има ли још неко мишљење о овоме?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:09, 29. јун 2008. (CEST)
- ја говорим приватни. —Ерин (разговор) 20:26, 29. јун 2008. (CEST)
Могуће да је и једно и друго правилно, али и мени се више свиђа друга верзија.Награисаловићкажи/лажи 20:28, 29. јун 2008. (CEST)
Разлика је што је један придев одређеног (приватни), а други неодређеног (приватан) вида. Некад се смео користити само неодређени вид када се неки појам помиње први пут, а надаље, кад већ други и сваки следећи пут помињемо појам, користио се одређени вид. Данас су се ствари измениле, тако да више ником не смета коришћење одређеног вида у свим случајевима, чак ни лингвистима, али неодређени уместо одређеног може засметати. Пример: Ово је приватан чланак. Овај приватни чланак написаћемо... Мислим да би се употреба овог другог могла толерисати у оба случаја, али овог првог наместо другог, не.----Оли разговор 22:40, 29. јун 2008. (CEST) Мени се лично више свиђа приватан живот —Јован Вуковић (р) 00:15, 30. јун 2008. (CEST)
Разлика је у питању „какав“ и „који“? Какав је? Приватан. Али о којем сад говоримо аспекту живота? О приватном (приватни). --Дарко Максимовић (разг.) 23:10, 13. јул 2008. (CEST)
Chattaway
Како се транскрибује ово енглеско презиме? Чатавеј или Шатавеј?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:22, 29. јун 2008. (CEST)
- Сигурна сам да је Ч, а мислим да је презиме Чет(а)веј. —Ерин (разговор) 20:27, 29. јун 2008. (CEST)
- Сад си ме збунила. Сигуран сам да није Четавеј, већ Чатавеј, због слова æ које се транскрибује као а. Што се тиче овог назовимо „непостојаног а“, нисам баш сигуран, али мислим да би Чатвеј било Chattway. Хвала Ерин...—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:53, 29. јун 2008. (CEST)
- хм... æ би требало да се изговара као „а“ у енглеској речи cat (пише овде). Додуше, немам никакав приручник за транскирпцију са енглеског, већ користим интернет-изворе, кад нисам сигурна. —Ерин (разговор) 21:38, 29. јун 2008. (CEST)
- Сад си ме збунила. Сигуран сам да није Четавеј, већ Чатавеј, због слова æ које се транскрибује као а. Што се тиче овог назовимо „непостојаног а“, нисам баш сигуран, али мислим да би Чатвеј било Chattway. Хвала Ерин...—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:53, 29. јун 2008. (CEST)
Transkripcija
- Fleury -
Награисаловићкажи/лажи 10:17, 30. јун 2008. (CEST)
- Француска?
- Флери. Позд. --Ерин (разговор) 10:21, 30. јун 2008. (CEST)
Ovde kod nas je Флори.10:23, 30. јун 2008. (CEST)
- Ако искључимо моја сећања са часова (fleur значи цвет и чита се флер), табела транскрипције са француског каже eu —> e: Monteux —> Monte. Мислим да то место треба бити транскрибовано као Амбли-Флери, јер такође не постоји разлог да то А на почетку постане О. Позд. —Ерин (разговор) 10:39, 30. јун 2008. (CEST)
Немојте се руководити француским селима, велики број њих је погрешно транскрибован.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:42, 30. јун 2008. (CEST)
- Lucilla (кћерка М. Аурелија) - Луцила
- Timonides - Тимонидес
- Verulus - Верулус
- Ballomar - Баломар
- Sohamus - Сохамус (ово само мислим, јер је у питању јерменски краљ)
- Cleander - Клеандер
- Julianus - Јулиjанус
- Victorinus - Викторинус
- Virgilianus - Виргилиjанус
и ово презиме
- Waszynski - Рекла бих да звучи пољски, па би онда био Вашински.
Награисаловићкажи/лажи 12:14, 30. јун 2008. (CEST)
- Позд. --Ерин (разговор) 18:32, 30. јун 2008. (CEST)
- Код тог Waszynski треба бити обазрив. Проверите како је у оригиналу, да није можда Waszyński. Ако је Waszyński онда је Вашињски. Ово Вашински ми је мало сумњиво —Јован Вуковић (р) 18:43, 30. јун 2008. (CEST)
http://en.wikipedia.org/wiki/Michal_Waszynski Награисаловићкажи/лажи 22:27, 30. јун 2008. (CEST)
У праву си Јоване, Вашињски је. Што се тиче ових римским имена, мало су ми чудна. Нисам сигуран али мислим да нема ових наставака „-ус“ у нашој транскрипцији. Нису Ромулус и Ремус, већ су Ромул и Рем. Зато мислим да није Јулијанус, већ Јулијан или Јулиније.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 22:35, 30. јун 2008. (CEST)
Uze mi reč iz usta. (moj tekst:I mislim da ova rimska imena nisu dobra, kod nas se nikada ne završavaju sa us).Награисаловићкажи/лажи 22:36, 30. јун 2008. (CEST)
- Моја грешка. Јел' знате онај израз „да премудри, па полуди“? , понекад имам осећај да направим више штете него користи, ево овде лепо каже да се код транскрипције ти наставци губе. Се извињавам, трудићу се да се држим онога у шта сам апсоштрумфно сигурна. —Ерин (разговор) 23:42, 30. јун 2008. (CEST)
Ма ништа, намера ти је била да помогнеш. Награисаловићкажи/лажи 23:44, 30. јун 2008. (CEST)
- Е, а кад смо већ код тих лепих латинских имена, јел' бих исто правило требала да применим на ове келтске богове, јер су имена многих под снажним утицајем латинског? Абандин(ус), Алаун(ус), Анекстиомар(ус), итд. —Ерин (разговор) 23:54, 30. јун 2008. (CEST)
А име заборавих Michał Waszyński.Награисаловићкажи/лажи 23:49, 30. јун 2008. (CEST)
Malim tajfun ili velikim. Pogledati ovde razgovor, naslov je Хокер Тајфун Награисаловићкажи/лажи 22:30, 30. јун 2008. (CEST)
- По мојој логици требало би Хокер Тајфун, јер је Хокер фабрика, а Тајфун модел. Гледала сам сад чланак о Лади - Самара је великим словом. Или о Реноу - Меган и Клио такође иду великим словима. —Ерин (разговор) 23:21, 30. јун 2008. (CEST)
Da malo pojasnim:
- називи врсте робе, артикала, производа обично се пишу малим словом и кад представљају смишљена, патентирана имена: стрептомицин, вегета, фрушкогорски ризлинг, жиловка, вранац (пића), форд, фолксваген, застава, москвич, мерцедес, џип, фијат, тојота, пежо, рено, боинг, даглас, тупољев, јункерс, спитфајер, летећа тврђава, шарац, бреда, збројовка, калашњиков. Назив производа се може писати великим словом ако се узима као наслов патента, дела или ако има облик формуле: ДЦ-9, Ту-110, Хе-178, хеликоптер Ми-10, минобацач Т-13, ловац Ме 109, боинг 707, рено 5, месершмит Ме 109.
Награисаловићкажи/лажи 20:12, 1. јул 2008. (CEST)
Како сам већ напоменуо на другој страници, на СВИМ другим језицима је "Хокер Тајфун". Ако тјерамо српски мак на конац по овоме што Тонка пише, онда треба бити "хокер тајфун"? На руској википедији је исто све великим словима, а они исто користе ћирилицу. Нисмо измислили ћирилицу и нема никаквог разлога да се наше правило писања имена разликује од СВИХ осталих.
—Мирослав Ћика (разговор) 20:51, 1. јул 2008. (CEST)
Можеш то погледати овде Википедија:Велико и мало слово.Награисаловићкажи/лажи 20:55, 1. јул 2008. (CEST)
Može li neko poslati e-mail Klajnu ili nekom drugom stručnjaku za srpski jezik. Da budemo sto posto sigurni.Награисаловићкажи/лажи 21:01, 1. јул 2008. (CEST)
Да, јел може? Жалосно је да је највећи стручњак за српски језик неки Клајн :)))
"Они што терају мак на конац кажу ми да сам рашомонац" :))) —Мирослав Ћика (разговор) 21:29, 1. јул 2008. (CEST)
Ја мислим да од наше википедије неће бити ништа док се свиме баве сви. Тј. док се биологијом баве програмери, програмирањем преводиоци, језиком сви (на моју жалост). Време је да се онај ко напише чланак не буни кад му се текст исправи у складу са српским правописом. Хеј! Да се обраћате Клајну за такву глупост као што је писање назива производа. Само отворите књигу звану правопис која није скупа. "Терамо српски мак на конац"? Не могу да верујем! Па сваки језик има свој правопис, па и српски. Какво сувишно трошење енергије. Неко је горе лепо цитирао део из правописа и у чему је проблем!? Не могу да се региструјем, мрзи ме, нисам код куће. Оли--213.240.13.228 (разговор) 13:33, 2. јул 2008. (CEST)
Ево правог одговора, из Војне Енциклопедије издате у Београду 1971. На њој је радило стотине сарадника, и прави одговор је Утва-65 Привредник на примјер. Дакле исто тако је Хокер Тајфун.
Провјерити овдје: http://i059.radikal.ru/0807/92/181af4e5e631.jpg —Мирослав Ћика (разговор) 16:14, 2. јул 2008. (CEST)
Moj konačni odgvor je da odustanem, napiši naslov kako god želiš.Награисаловићкажи/лажи 18:31, 2. јул 2008. (CEST)
Добро, али сачекаћемо неколико дана. Можда се јави неки професор српског па нам свима подијели јединице... :=) Онда ћемо морати пола Википедије да збришемо...
Шалу на страну, сачекаћу да се можда неко јави са додатним противаргументима са примјерима из књига. Не треба брзати с тим.
Поздрав и сретно! —Мирослав Ћика (разговор) 19:22, 2. јул 2008. (CEST)
Зар ти цитати из правописа нису довољни, Клајн... и ко зна ко је овде професор српског, а ко је овде војно лице нпр.? Не слушају се овде ни професори српског, ни доктори наука. Не знам ко је теби потребан, кад се позиваш на Војну енциклопедију за језик! Као кад бих се ја позивала на опис неке пушке у лингвистичком часопису, свашта. При том је и наслов написан погрешно (треба е мало)!----Оли разговор 09:22, 4. јул 2008. (CEST)
Војне енциклопедије од 1971 до 1974 су писале и исправљале СТОТИНЕ људи. Ово о Утви НИЈЕ једини чланак гдје се то правило транскрипције може видјети. Дакле НИСУ их писали само војници, већ су их и исправљали ГРАМАТИЧАРИ. Ако желите, сликаћу још страница и странице са сарадницима од којих су бар 100 доктори наука.
И не, правила језика за страна имена се нису измјенила од 1971, колико је мени познато.
Дајте и ви неки скенирани аргумент за своје гледиште. Из књиге коју је уређивало више људи, као енциклопедија и слично. Немојте само новинске чланке и магазине, они су пуни свачега.
Хвала вам на одговору. Више људи више зна, и ја не тврдим да сам Мојсије :))
Мир свима. —Мирослав Ћика (разговор) 16:03, 4. јул 2008. (CEST)
Можда је било и језичара, али изгледа да их нико није слушао.----Оли разговор 17:21, 4. јул 2008. (CEST)
Соло и дуо
Шта је правилније: соло-певачица или соло певачица? Соло-каријера или соло каријера? Да ли би могло да се каже самостална каријера, уместо соло(-)каријера? Још једно питање: дуо или дует? Да ли је то уопште исто? Да ли би могло да се каже музички пар или нешто слично?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:13, 30. јун 2008. (CEST)
Дај линк где ти то треба.Награисаловићкажи/лажи 23:41, 30. јун 2008. (CEST)
- Раде, нема никаквог линка, ради се о чланку Шер који сам мало сређивао, па сам наишао на овај израз.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 02:27, 1. јул 2008. (CEST)
- На сајту ФМУ-а каже Катедра за соло певање, без цртице. Позд.—Ерин (разговор) 23:46, 30. јун 2008. (CEST)
Још
Награисаловићкажи/лажи 00:05, 1. јул 2008. (CEST)
За прво нисам сигуран, али мислим да је Жанет Дибоа, а друго је Џејмс Д. Париот, 100%.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 02:28, 1. јул 2008. (CEST)
- И ја сам мислила да је Жанет Дибоа, али изгледа да госпоја није Францускиња, већ Американка. Има овде како се чита њено име (Ja-NAY Doo-BWAH), али ја баш нисам сигурна, ваљда Џанеј Дубуа. Ваљда. Мислим.—Ерин (разговор) 11:05, 1. јул 2008. (CEST)
Џанеј Дубоа или Џанеј Ду Боа, можда чак и Џанеј ду Боа.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 15:13, 1. јул 2008. (CEST)
Како се транскрибује ова реч? „Покет“ или „Пакет“? Ја мислим да је ово прво. Треба ми за назив неке компаније.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:42, 1. јул 2008. (CEST)
- То је сигурно покет - џеп. —Ерин (разговор) 20:43, 1. јул 2008. (CEST)
Po ovome je Pokit.Награисаловићкажи/лажи 21:06, 1. јул 2008. (CEST)
Како се код нас каже енглеска реч „novelisation“? Прво сам мислио да је „новелизација“, али „novel“ на српском значи роман, а не новела. По некој логици, требало би да буде „романизација“, али то ми звучи незграпно и неприродно.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:48, 1. јул 2008. (CEST)
- Мислим да се може рећи новелизација, јер у нашем језику постоји реч новела, мада није исто што и у енглеском.
- Мислим да је боља солуција од романизација мало проментит контекст реченице и рећи романсирано то и то. Позд. —Ерин (разговор) 20:43, 1. јул 2008. (CEST)
Пар питања
Је л' видео спот или видео-спот?
Како се ово преводи: „Universidad Autónoma de Santo Domingo“? Самостални у/Универзитет Санта Доминга или Самостални у/Универзитет У Санту Домингу?
Зна ли неки правник како се ово преводи: „Juris Doctor“?
- доктор права —Ерин (разговор) 21:36, 2. јул 2008. (CEST)
Како се ово транскрибује: „Humberto Doucudray“? У питању је шпански језик. Умберто Дукудрај? —Џонаја ¿Por qué no te callas? 19:03, 2. јул 2008. (CEST)
Како се ово транскрибује: „Courtelevant“? Куртелван или Курелван?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 02:42, 3. јул 2008. (CEST)
- Мислим са Т. Позд. --Ерин (разговор) 09:40, 4. јул 2008. (CEST)
видео спот, али видеотека, а неки други спојеви могу на два начина: видео-пројекција и видео пројекција----Оли разговор 09:25, 4. јул 2008. (CEST)
Универзитет у Санто Домингу. Као и Универзитет у Токију, Универзитет у Београду, Универзитет у Техерану, Универзитет у Новом Саду, итд. --Дарко Максимовић (разг.) 19:17, 10. јул 2008. (CEST)
Санц или Санз
- Фернандо Хосе Торес Санз (шп. Fernando José Torres Sanz, рођен 20. марта 1984, у Мадриду) ...
- Гаспар Санц (шп. Gaspar Sanz; 1640-1710) је ....
Награисаловићкажи/лажи 19:40, 2. јул 2008. (CEST)
С обзиром на то да је други живео пре више од триста година, могуће је да је његово презиме укорењени неправилни облик, па бу, у том случају, требало да остане како јесте.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:06, 2. јул 2008. (CEST)
Шпанци и остали
- Lila Downs -
- Alejandro Usigli -
- Siqueiros -
- Jean van Heijenoort -
- André Breton -
Награисаловићкажи/лажи 19:51, 2. јул 2008. (CEST)
- André Breton (Француз?) - Андре Бретон —Ерин (разговор) 21:32, 2. јул 2008. (CEST)
Ерин, Раде, не знам да ли сте приметили, али у последње време се само нас троје вртимо овде.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:45, 2. јул 2008. (CEST)
- Овај... —Ерин (разговор) 10:23, 3. јул 2008. (CEST)
Како се преводи „The WB Television Network“: „»Ворнер Брос« телевизијска мрежа“, „Телевизијска мрежа »Ворнер Брос«“, „»Даблју-Би« телевизијска мрежа“ или „Телевизијска мрежа »Даблју-Би«“?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:26, 3. јул 2008. (CEST)
- Ја бих рекла „Телевизијска мрежа »Ворнер Брос«“, некако ми не иде даблју-би, звучи ми гломазно. Позд.—Ерин (разговор) 14:32, 3. јул 2008. (CEST)
ОК, него, паде ми на памет, да није можда „Ворнер брос“?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 15:01, 3. јул 2008. (CEST)
- Нашла сам само два чланка да имају ВБ транскирбовано. У Душку Дугоушку је брос, а у Хари Потеру Брос. Тамо где није транскирбовано, или делимично транскрибовано је велико слово. Махом. Ко има правопис?—Ерин (разговор) 16:06, 3. јул 2008. (CEST)
Што се великог и малог слова, иако се само транскрибује, а не преводи, друго слово иде мало. Само у случају да остаје потпуно у оригиналу, пише се по правопису језика из ког је реч. Позивање ни на шта осим на правопис или неку лингвистичку литературу коју су писали признати стручњаци, није добро по језик, само се грешке надаље преносе. Дакле, тачка 21.д. Правописа каже да треба мало слово друге речи и у оваквим случајевима.----Оли разговор 09:34, 4. јул 2008. (CEST)
- Браћа Ворнер. Siqueiros = Алфаро Сикеирос —Јакша (разговор) 00:59, 5. јул 2008. (CEST)
Словачки
Појавило се питање преношења назива са словачког код имена словачких крајева. Нпр. Košický kraj око града Кошице је до сада био Кошички крај међутим кориснику Vcesnak је неко сугерисао да треба ићи по транскрипцији те је он променио на Кошицки крај у списку градова у Словачкој. Има још оваквих примера за пар крајева а и питање је општег карактера - да ли за словачки језик следити транскрипцију или српску граматику?--Авала (разговор) 13:13, 4. јул 2008. (CEST)
- ...Има ту још једно важније питанје дали треба у ћирилици траскрибовати имена људи и градова по изговору према словачком језику и које су изнимке у томе?!Например Братислава=Браћислава, Стефаник=ШЋефањик, Звољен=Зволен, Девин=Ђевињ, Тимрава=Ћимрава...--Vcesnak (разговор) 13:58, 4. јул 2008. (CEST)
- Зар није „Братислава“ уобичајени облик, па је изузетак? --BraneJ (spik) 14:03, 4. јул 2008. (CEST)
- Словачко Братислава је можда мекше од српског али не бих се сложио да звучи као Браћислава - словачки изговор. Можда пре као Брацислава али у сваком случају у питању су финесе у изговору. --Авала (разговор) 14:06, 4. јул 2008. (CEST)
- Зар није „Братислава“ уобичајени облик, па је изузетак? --BraneJ (spik) 14:03, 4. јул 2008. (CEST)
- Браћислава звучи управо тако ја сам словак и то тачно знам--Vcesnak (разговор) 14:13, 4. јул 2008. (CEST)
- Не сумњам да је војвођански дијалект словачког мало мекши од словачког из Словачке. Али овај оригинални изговор који сам послао је или Братислава а у крајњем случају Брацислава али никако ћ.--Авала (разговор) 17:18, 4. јул 2008. (CEST)
- ... питање је дали и Нитра треба Њитра и Детва треба Ђетва дали треба транскрибовати или треба писати Плахтински, Детва то није као код нас Падина=Пађина словачко насеље то је држава друга и други језик и због чега би био изузетак од осталих језика који се транскрибују...--Vcesnak (разговор) 14:16, 4. јул 2008. (CEST)
Прекопираћу оно што сам написала и тамо:
Нисам експерт за транскрипцију, рећи ћу оно што знам, и оно што правопис налаже у вези са словачким именима: Прво, имена из страних језика без обзира којих, требало би транскрибовати, ако је текст ћирилични, свакако је потребно транскрибовати и написати име ћирилицом. Тада се поставља проблем како пренети гласове које ми у свом језику немамо. Тада их транскрибујемо, тј. прилагођавамо свом језичком апарату, својим гласовима.
Тако се ради и у словачком језику, правопис каже:
"Иако је словачки гласовни систем сличан нашем, а правопис доста једноставан, ипак има графија за чију је исправну транскрипцију потребно и ближе познавање словачког правописа и фонетике. Тако су у TE, DE, NE, сугласници најчешће умекшани, па код нас треба писати тје, дје, ње, али има и случајеве у којима ови сугласници остају тврди (речи страног порекла, неки придевски наставци и др.). Графијама IA, IE обележавају се и дифтонзи (тако да у транскрипцији пишемо ј или претварамо претходно L,N у љ, њ) и двосложне комбинације, по правилу у речима страног порекла (транскр. ија, ије). У презименима има примеса и других ортографских система. У правопису је дато неколико основних правила транскрипције:
Ä као е
CH као х
D’ испред самогласника као дј, али на крају речи као д
DE обично као дје
DZ као дз
DŽ као џ
H као х
IA, IE као ја, је, а са претходним L, N као ља, ље, ња
L’ као љ
LI као ли
Ň као њ
NI, NE као њи, ње
T’ испред самогласника као тј, а на крају речи као т
TE обично као тје, али код TI кад је I слоготворно као ти. И суфикс -ŠTE преноси се као ште, а не штје
Y као и"
Уз то дају се и примери за свако наведено правило, ако је потребно, додаћу и то.----Оли разговор 09:18, 4. јул 2008. (CEST)
Словачки
Ја сам консултовао једног језичара и дознао сам да се све пише и транскрибује према словачком језику значи Њитра, Ђевин, Звољен,Ђетва и тако даље све је то у овој нашој Википедији погрешно и треба то исправити скоро сви словачки градови су погрешно наведени и искривљени према српском језику- добро је само Братислава остало углавном је лоше и треба да се исправља да се премести са исправним транскрибцијама а имена се такође пишу према изговору у словачком језику- у то ме је упутио стручнјак језичар- професорица а чини ми се да је то рекао и један Википедиста само није био тако категоричан не знам због чега. Значи треба све исправити и у словачком именима градова нема ни говора да се може употребити српска реч као што је то до сада у случају (најчешће се употребњава за Храд Град).Значи ништа не ваља не знате да транскрибујете са словачког и скоро све треба поисправљати- ја сам вољан да у томе допринесем а надам се да ћу наићи на подршку и помоћ нарочито од оних који су премештали и створили те грешке.
Сада напред у овом заједничком задатку сматрам да је овим дискусија завршена и да предстоји рад наисправљању грешака--Vcesnak (разговор) 15:30, 4. јул 2008. (CEST)
- Исправљање се не сме вршити произвољно тј. како некоме звучи већ по правопису. Такође многи градови Словачке имају своје српске називе и нећемо их ми овде мењати па чак и да нису у складу са словачким изговором (исто важи и за Шикаго, Сидни, Маскву, Рому и сл.). Нпр. не видим да у правопису стоји да се т транскрибује као ћ и у том смислу је немогуће променити Братислава у Браћислава поготово када имамо звучни фајл са оригиналним изговором који не потврђује ваш субјективни став о изговору који је вероватно другачији од оног који се користи у самој Словачкој а за нас овде је он једини релевантан а не дијалект из Војводине.--Авала (разговор) 17:33, 4. јул 2008. (CEST)
И још једна ствар, транскрипција се никако не може косити са важећим правописом. Поважска Бистрица није у складу са гласовним променама већ Повашка Бистрица. Такође исправку коју сте направили из Жилина у Жиљина није добра јер је град у оригиналу Žilina а не Žil’ina а према правопису транскрипције LI се транскрибује као ли а L’ као љ. Дакле то ћу вратити. Молим вас да не правите овакве исправке пре претходног договора овде јер се транскрипција може вршити искључиво по правопису никако по субјективном слуху. Правопис српског језика често је крут и чудан али је једини званичан и релевантан. Дакле ако правопис каже да је li»ли онда је тако. Уосталом послушао сам оригинални изговор за Жилину и на снимку је јасно да човек каже Жилина а не Жиљина. Такође овде се морамо придржавати још нечега а то је словачки словачки а не војвођански словачки који је само јужни дијалект али не и званични словачки. Можда и ја кажем Шри Ланка као и 99% људи али ми овде имамо чланак Сри Ланка јер је тако правилно. Дакле субјективни изговор вас лично није релевантан доказ за транскрипцију већ правопис који уопште не мора да се поклапа са реалношћу (мада се у случају Жилине поклапа, Словаци из Словачке кажу Жилина Жилина). Надам се да ово неће звучати грубо али то што ви кажете да је нешто исправно потпуно је небитно. Тако може да дође Пироћанац (који је такође завршио школу) и да тврди на словачкој Википедији да српски има 3 падежа и сл. Зашто би њему неко веровао ако поред себе држи званичну граматику српског која каже друго? Упорно игноришете оригиналне звучне фајлове са изговором које вам шаљем а који вас демантују. Л чак није ни умекшано. --Авала (разговор) 17:39, 4. јул 2008. (CEST)
Српско по словачком
Пошто је име српског насеља овде у Врању преименовано уз коментар „тако треба“ морам да се укључим у разговор. Према последњем попису становништва у Србији у Врању где припада и насеље Трстена живе два Словака. Да ли можда због тога треба место Трстена назвати Тршћена са коментаром „тако треба“. Ја ово сматрам врстом провокације. У близини Дубровника има место Трстено, да ли и ту због тога што тамо летују и Словаци име места треба променити у Тршћено. --Drazetad (разговор) 18:44, 4. јул 2008. (CEST)
- Ма то је нека грешка, нема никаквог Трсћена. Вратио сам.--Авала (разговор) 18:51, 4. јул 2008. (CEST)
Називи телевизија
Како се код нас преносе називи страних телевизија? Да ли се остављају у оригиналу, транскрибују или преводе? Конкретно American Broadcasting Company, National Broadcasting Company, BBC...—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:04, 4. јул 2008. (CEST)
Тачке 227б и д и 228а говоре о оваквим скраћеницама. Би-Би-Си може овако као што сам сад ја написала, може BBC (BBC-ја) и Бибиси (Бибисија), дакле ова скраћеница може на сва три предвиђена начина. Ове претходне две телевизије би требало да транскрибујеш, ако не знаш како, оставиш у оригиналу.----Оли разговор 08:57, 5. јул 2008. (CEST)
Andrea
Како се транскрибује ово американизовано име? Требало би Андрија, али сам мислио да се можда ради о изузетку.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 18:41, 4. јул 2008. (CEST)
То што ти хоћеш јесте да име преведеш. Транскрипција није превођење. Она је прилагођавање одређених имена нашем словном систему. Не може Андреа постати Андрија, то је као кад би Мери постала Мара, а Ен Ана. Имена се углавном не преводе, осим када носе неко значење које би требало из ма ког разлога нагласити.----Оли разговор 23:35, 4. јул 2008. (CEST)
Ја мислим да је овде збуњујуће то што је Андреа код нас женско име, али нпр. каже се Андреа Бочели не Андрија Бочели.--Авала (разговор) 23:41, 4. јул 2008. (CEST)
Оли, знам ја шта је транскрипција, ниси ме добро схватио. Име је женско и пише се Andrea, а изговара се Андрија. Занима ме да ли се транскрибује као Андрија, према изговору, или Андреа, према нашем облику.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:16, 5. јул 2008. (CEST)
Американизовано име Андреа, па се још изговара Андрија, ух! Чије је име по пореклу? Италијанско? Треба имати у виду како га изговара власник имена. Транскрипција је увек према изговору, али тако што се одговарајуће групе гласова преносе (углавном) на исти начин. Мислиш да ли се чита по Вуку? То не сигурно. И ја нисам схватила, а не схватио;).----Оли разговор 14:30, 5. јул 2008. (CEST)
Може се читати као Андрија или као Андреја.Награисаловићкажи/лажи 17:24, 5. јул 2008. (CEST)
- Ако ћете мак на конац, онда је Ендрија. —Јакша (разговор) 07:59, 9. јул 2008. (CEST)
Paul Zbyszewski
Transkiripcija.Награисаловићкажи/лажи 13:15, 5. јул 2008. (CEST)
- Паул Збишевкси, ако је Пољак. Позд. --Ерин (разговор) 16:16, 5. јул 2008. (CEST)
Нисам баш сигран да је Пољак, можда Амер са пољским пореклом.Награисаловићкажи/лажи 16:24, 5. јул 2008. (CEST)
Да, рођен је у Чикагу. Онда иде Пол уместо Паул. Да ли се презиме транскрибује исто? Награисаловићкажи/лажи 16:35, 5. јул 2008. (CEST)
- Jean-Yves Berteloot - Жан Ив Бертело (мени лично више звучи као Бертло, без Е, али по правилима транскрипције би требало вако)
- Jean-Pierre Marielle - Жан Пјер Маријел
- Marie-Françoise Audollent - Мари Франсоаз Одолен
- Jacques Saunière - Жак Соњер
- Remy Jean - Реми Жан
- Jérôme Collet - Жером Колет
- André Vernet - Андре Верне
- Bezu Fache - Бези Фаш (ако има акценат на задњем Е онда је Фаше)
- Sophie Neveu - Софи Неве
Награисаловићкажи/лажи 19:51, 7. јул 2008. (CEST)
- Позд. --Ерин (разговор) 20:34, 7. јул 2008. (CEST)
Ovog zaboravih
- Etienne Chicot
Награисаловићкажи/лажи 15:57, 8. јул 2008. (CEST)
- Etjen Šiko. --ФилиП × 17:03, 8. јул 2008. (CEST)
- Normand Corbeil- Норман Корбеј
- Brazeau - Бразо
Награисаловићкажи/лажи 18:12, 8. јул 2008. (CEST)
Пакт са вуковима
- Samuel Le Bihan - Самиел ле Бјан
- Grégoire de Fronsac - Грегоар де Фронсак
- Jean-François de Morangias - Жан Франсоа де Моранжја
- Émilie Dequenne - по правилима транскрипције каже Емиј Декен, али мени звучи као Емили
- Jérémie Renier - Жереми Реније
- Jean Yanne - Жан Јан
- Jean-François Stevenin - Жан Франсоа Стевени
- Jacques Perrin - Жак Перин
- Édith Scob - Едит Скоб (?) ово презиме ми не звучи баш француски
- Bernard Farcy - Бернар Фарси
- Virginie Darmon - Виржини Дармон
- Philippe Nahon - Филип Наон
- Eric Prat - Ерик Прат
- Jean-Loup Wolff - Жан Луп Волф (презиме му није француско, али бига 'Вранцузи тако прочитали)
- Marianne de Morangias - Маријан де Моранжја
- Thomas d'Apcher - Томас Дапшер
- Comte de Morangias - гроф де Моранжја
- Geneviève de Morangias - Женевјев де Моранжја
- Antoine de Beauterne - Антоан де Ботерн
- Laffont - Лафонт
- La Bavarde - Ла Бавард (ако има име испред па La Bavarde дође као презиме онда треба мало Л)
- Jean Chastel - Жан Шастел
- Capitaine Duhamel - капетан Диамел
- Duc de Moncan - војвода де Монкан
- Christophe Gans - Кристоф Ган
- Richard Grandpierre - Ришар Гранпјер
- Stéphane Cabel - Стефан Кабел
- Joseph LoDuca - Жозеф Лодика
- Samuel Hadida - Самиел Адида (не звучи врло француски)
Награисаловићкажи/лажи 23:13, 8. јул 2008. (CEST)
- Позд. —Ерин (разговор) 16:05, 9. јул 2008. (CEST)
WB
Може ли „Ворнер Брадрз“ да буде „Браћа Ворнер“. Мислим да је ово друго мнооого боља варијанта у српском језику. —Јакша (разговор) 07:56, 9. јул 2008. (CEST)
Ваљда би требало Брадерс, али ја се слажем да би то требало превести. --Дарко Максимовић (разг.) 15:13, 9. јул 2008. (CEST)
- Брадерс? Интересује ме да ли заиста наши лингвисти препоручују овакав облик. Ајде, е је ту због некаквог полугласа, али се s, којим се гради множина, у много случајева изговара као јасно з. То зна свако ко је учио напреднији енглески и има везе са звучношћу сугласника. Ово иде дотле да се често незванично пише: kidz, dogz. Знам да се сви позивају на крајње прецизна тумачења оригиналног изговора, а зашто овде не? —Јакша (разговор) 09:09, 11. јул 2008. (CEST)
- Грешка, наравно, то ми се омакло јер сам хтио да нагласим да има „е“. „с“ се изговара након безвучних сугласника попут „к“, „т“, „п“ исл. а подразумијевано за све остале је „з“. Лапсус калами :) --Дарко Максимовић (разг.) 10:44, 11. јул 2008. (CEST)
- Veoma je komično kada neko izvlači kurs „naprednog“ engleskog kao argument za pravopisno pitanje srpskog jezika. Jasno, Jakšina ideja da se /z/ na kraju reči posle suglasnika prenosi kao Z dovela bi do transkripcija Čarlz, Bernz, poznata muzička grupa bi postala Dorz i slično, ali ništa od toga njemu nije palo na pamet – a i zašto bi, kada je njegov „napredni“ kurs engleskog sasvim dovoljan za sve pravopisne nedoumice u srpskom jeziku, ne mora još uz to i da misli. :D Naravno, pravilna transkripcija je Braders (ali kao da se na Vikipediji poštuje pravilna transkripcija, a na osnovu ovakvih dubokoumnih zaključaka jasno je i zašto). Biser o prevođenju vlastitih imena (u ovom slučaju imena kompanije) tek ne vredi komentarisati. Pretpostavljam da bi se Jakša, kao vatreni zagovornik ovakvih ideja, nekom Englezu predstavio kao Strongy (imena se prevode, tako on kaže), ali šta se drugo moglo očekivati od nekog ko se za pitanja srpskog pravopisa poziva na „napredni“ kurs engleskog. :D
- Грешка, наравно, то ми се омакло јер сам хтио да нагласим да има „е“. „с“ се изговара након безвучних сугласника попут „к“, „т“, „п“ исл. а подразумијевано за све остале је „з“. Лапсус калами :) --Дарко Максимовић (разг.) 10:44, 11. јул 2008. (CEST)
Komično je takođe kad se „kritičar“ čak ni ne potpiše. :) --Дарко Максимовић (разг.) 12:46, 12. јул 2008. (CEST)
Овде је дошло до ивице личних увреда. На стотину места у википедији су поштоваоци тзв. правописа инсистирали на терању мака на конац око изговора. Успут, Чарлз и Бернз су мање необични него Пачино и Анџелика. Мој критичар није чак ни прочитао мој коментар (не с после сугласника, већ после звучних сугласника). Овај говорни феномен у енглеском је познат у српском као једначење по звучности. Та ваша фикс идеја о преношењу синтагми имена институција/компанија са енглеског у апсолутно неизмењеном облику је апсурдна. „Јунајтед Стејтс министри ов дифенс“, или „Министарство одбране САД“; „Ло офис ов Џејмс брадерс“, или „Адвокатска канцеларија браће Џејмс“. Просудите сами. —Јакша (разговор) 22:43, 13. јул 2008. (CEST)
Вјетрењача или Вјетроелектрана
Имамо чланке Вјетрењача и Вјетроелектрана. Е сад то је у суштини иста ствар, али "Вјетроелектрана" је једноставно вјетрењача са додатим генератором.
Да ли треба да имамо 2 чланка или само један? Да ли је службени српски назив "Вјетроелектрана" (Ветроелектрана)?
Видим да Хрвати имају и вјетрењача и вјетроелектрана, што донекле има смисла јер постоје хидроелектране (и на српском).
На енглеском је Windmill и Wind turbine. Мада често користе први израз у другом значењу.
Помагајте. —Мирослав Ћика (разговор) 16:55, 10. јул 2008. (CEST)
Bolje dva posebna članka. Iako je vetroelektrana (Google je vraćao više pogodaka na srpskom od aeroelektrana, za koji je bilo manje od 5 pogodaka, ako se dobro sećam) vetrenjača sa generatorom, ima dovoljno materijala za poseban članak (regulacija, ispravljanje, invertovanje...) -- Bojan Razgovor 17:07, 10. јул 2008. (CEST)
Mada je u biti isti izvor energija, ipak ne bi bilo normalno da npr. članak o hidroelektranama ugradimo u članak o vodenicama. Može se naći još simpatičnih primjera :) Slažem se sa Bojanom da postoje odvojeni članci. --Дарко Максимовић (разг.) 19:25, 10. јул 2008. (CEST)
Хвала вам. Треба да остану два посебна чланка дакле, и сваки да се специјализира за свој предмет. Називи ће бити в(ј)етроелектрана и в(ј)етрењача, као и досад. —Мирослав Ћика (разговор) 20:17, 10. јул 2008. (CEST)
Transkripcija francuski
Како се транскрибује француско име (Nicole) Duplaix? Никол ... ? --Дарко Максимовић (разг.) 18:28, 14. јул 2008. (CEST)
Никол Дупле. Издужено е на крају. —Мирослав Ћика (разговор) 18:47, 14. јул 2008. (CEST)
- Мислим да је Дипле. Позд. --Ерин (разговор) 20:36, 14. јул 2008. (CEST)
Физичке јединице и цнц машина
Да ли у чланку на ћирилици јединице морају да се пишу ћирилицом или латиницом?
На примјер:
Напон 100 В или напон 100 V или напон 100 Волти?
Исто питање за префиксе:
Енергија 25 ГЈ или 25 GJ или 25 ГигаЏула?
- Кажу овде овако: „скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке... Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.“ Позд. --Ерин (разговор) 20:46, 14. јул 2008. (CEST)
Друго питање је за цнц машину.
Постоји ли српски назив за ову направу или не? [1] Колико сам видио на Гуглу, цнц машина је распрострањен назив иако цнц нема значење на српском.
Хвала унапријед. —Мирослав Ћика (разговор) 18:41, 14. јул 2008. (CEST)
- То би можда знао неко са технолошког факултета, али се бојим да овде таквих немамо :( За почетак ти стави ЦНЦ машина ако не знаш како боље, а у загради или фусноти поред стави (рачунарски нумерички контролисана машина). Можда се и код нас зове као и код Словенаца, НЦ - нумерички контролисана машина, али ко зна. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:56, 14. јул 2008. (CEST)
- Evo ovdje nešto o temi [2]. Po ovome Goran je u pravu..., NC - numerički kontrolisana mašina, a ovdje kod mene u Španiji, „mašina kontrolisana preko računara“ sa engleskom skraćenicom CNC... ---Славен Косановић- {разговор} 22:00, 14. јул 2008. (CEST)
Хвала вам за савјете. Питање о јединицама изгледа ријешено.
Што се тиче машине, био сам запањен кад сам погледао чланке на другим википедијама и видио да већина користи "цнц" термин без икаквог пријевода.
"Нумерички контролисана" је на енг. назив за стару верзију истих машина, која није била програмирана (само ожичена). "Комјутерски нум. контролисана" је назив за садашње верзије.
Е сад они специфично кажу (енг.) да је "цнц машина" компјутерски контролирана машина за обраду материјала. Ово је врло важно, јер постоје многе машине које су компјутерски контролиране али НЕ обрађују материјал. У цнц спадају, (по енг.), компјутерски контролиране бушилице, токарски стројеви, сјекачи, брусилице, глодалице и сл.
Пошто смо ми једини пројект српске свеобухватне енциклопедије, мислим да би било добро да установимо назив, а да "ЦНЦ машина" буде преусмјерење на тај. Мој приједлог је "Рачунарски контролисана обрадна" машина или РКО машина. Горанов приједлог горе би дао РНК машина (Рачунарски нумерички контролисана машина). Ово је мало незгодно јер је РНК скраћеница већ у употреби у биологији (мада признајем да РКО није много боље :))) —Мирослав Ћика (разговор) 15:56, 16. јул 2008. (CEST)
Transkripcija
- Dennis Storhøi
- Asbjørn 'Bear' Riis
- Thibadeaux
Награисаловићкажи/лажи 21:42, 15. јул 2008. (CEST)
Напримјер
Гуглао сам и видим да се у појединим страницама које се баве правописом користи ријеч „напримјер“. Е сад ме занима да ли је то и у српском дозвољено (ја мислио да јесте, али ево Горан Обрадовић ме исправи) па се онда и ја запитах. Дакле, само „на примјер“ или може ипак и „напримјер“? --Дарко Максимовић (разг.) 23:18, 15. јул 2008. (CEST)
Не може скупа. :) Ако погледаш боље, у скоро свим језицима се овај склоп пише одвојено, па и изговара одвојено, те тако и у српском. ---Славен Косановић- {разговор} 01:02, 16. јул 2008. (CEST)
Транскрипција Darrieus са француског
Georges Jean Marie Darrieus. Мислим да би требало Жорж Жан Мари Дариус? —Мирослав Ћика (разговор) 17:08, 16. јул 2008. (CEST)
- Мислим да је Жорж Жан Мари Дарје, јер у француском И постаје Ј када после њега иде самогласник, ЕУ се транскрибује као Е, а у већини случајева се завршни сугласник не чита. Позд. —Ерин (разговор) 18:47, 16. јул 2008. (CEST)
Grocery Store
Kako se ovo prevodi.Награисаловићкажи/лажи 21:32, 16. јул 2008. (CEST)
- Бакалница ;-) крстарица --Дарко Максимовић (разг.) 21:56, 16. јул 2008. (CEST)
Како се ово виче Coetzee (Јужноафриканац) и Julian Knowle (Аустријанац) -- Bojan Razgovor 08:17, 17. јул 2008. (CEST)
- Coetzee је Куцие, кад га "дешифрујем" по ИПА таблици, не знам да ли би било правилније у нашем језику да добије Ј, па да бидне Куцје или Куције (ја бих га транскирбовала тако, али не знам шта каже Правопис). Овај други, будући да је Аустријанац, би требао да буде Јули(ј)ан Кновле. Позд--Ерин (разговор) 09:50, 17. јул 2008. (CEST)