Антонен Арто — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Сређивање using AWB
Ред 48: Ред 48:
}}
}}


'''Антоан Мари Жозеф Арто''', боље знан као '''Антонен Арто''' (Француски<small>:&nbsp;</small><small></small><span class="IPA" title="Representation in the International Phonetic Alphabet (IPA)">[aʁto]</span>; 4. септембар 1896 – 4. март 1948), био је француски [[драматург]], [[песник]], [[Есеј|есејиста]], [[глумац]], и [[позоришни редитељ]],<ref name="Poetry Foundation - Antonin Artaud">[http://www.poetryfoundation.org/bio/antonin-artaud Poetry Foundation - Antonin Artaud]</ref> познат као као један од главних фигура [[Позориште двадесетог века|позоришта двадесетог века]] и Европске [[Авангарда|авангарде]].<ref name="Poetry Foundation - Antonin Artaud" /><ref>{{cite web|title=Antonin Artaud|url=http://www.britannica.com/biography/Antonin-Artaud|work=britannica.com|publisher=Енциклопедија Британика|accessdate=22. 3. 2016}}</ref>
'''Антоан Мари Жозеф Арто''', боље знан као '''Антонен Арто''' (Француски<small>:&nbsp;</small><small></small><span class="IPA" title="Representation in the International Phonetic Alphabet (IPA)">[aʁto]</span>; 4. септембар 1896 – 4. март 1948), био је француски [[драматург]], [[песник]], [[есеј]]иста, [[глумац]], и [[позоришни редитељ]],<ref name="Poetry Foundation - Antonin Artaud">[http://www.poetryfoundation.org/bio/antonin-artaud Poetry Foundation - Antonin Artaud]</ref> познат као као један од главних фигура [[Позориште двадесетог века|позоришта двадесетог века]] и Европске [[Авангарда|авангарде]].<ref name="Poetry Foundation - Antonin Artaud" /><ref>{{cite web|title=Antonin Artaud|url=http://www.britannica.com/biography/Antonin-Artaud|work=britannica.com|publisher=Енциклопедија Британика|accessdate=22. 3. 2016}}</ref>


== Рани живот ==
== Рани живот ==
Антоан Арто рођен је 4. септембра 1896 у [[Марсељ]]у, у [[Француска|Француској]].<ref name="authors">John Wakeman, World Authors, 1950-1970: A Companion Volume to Twentieth Century Authors</ref> Његови родитељи Еуфразија Налпас и Антоан-Рој Арто обоје су били грађани [[Измир|Смирне]] (данашњи Измир ), и он  је био под великим утицајем његовог [[Грчка|Грчког]] порекла.<ref name="authors" /> Његова Мајка је родила деветоро деце, али само је двоје поред Антоана преживело детињство. Када је имао четири године, Арто је имао тежак случај [[Менингитис|менингитиса]], због кога је имао раздражљив темперамент током адолесценције. Он је такође боловао од [[Неуралгија|неуралгије]], муцања, и тешких напада [[Klinička depresija|клиничке депресије]].
Антоан Арто рођен је 4. септембра 1896 у [[Марсељ]]у, у [[Француска|Француској]].<ref name="authors">John Wakeman, World Authors, 1950-1970: A Companion Volume to Twentieth Century Authors</ref> Његови родитељи Еуфразија Налпас и Антоан-Рој Арто обоје су били грађани [[Измир|Смирне]] (данашњи Измир ), и он  је био под великим утицајем његовог [[Грчка|Грчког]] порекла.<ref name="authors" /> Његова Мајка је родила деветоро деце, али само је двоје поред Антоана преживело детињство. Када је имао четири године, Арто је имао тежак случај [[менингитис]]а, због кога је имао раздражљив темперамент током адолесценције. Он је такође боловао од [[Неуралгија|неуралгије]], муцања, и тешких напада [[Klinička depresija|клиничке депресије]].


Антоанови родитељи су организовали дуги низ боравака у [[Санаторијум]]у  за њиховог темпераментног сина, који су трајали дуго и били скупи. То је трајало пет година, са паузом од два месеца у јуну и јулу 1916. године, када Арто је [[Регрутација|регрутован]] у [[Француска војска|Француску војску]]. Он је наводно отпуштен због његове навике да месечари у сну. Током његовог лечења у санаторијуму, прочитао је [[Артур Рембо]]а, [[Шарл Бодлер|Шарла Бодлера]], и [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]]. У мају 1919. године, директор санаторијума преписао је [[лауданум]] за Артоа, према ком је и према другим опијатима Арто створио доживотну зависност.
Антоанови родитељи су организовали дуги низ боравака у [[Санаторијум]]у  за њиховог темпераментног сина, који су трајали дуго и били скупи. То је трајало пет година, са паузом од два месеца у јуну и јулу 1916. године, када Арто је [[Регрутација|регрутован]] у [[Француска војска|Француску војску]]. Он је наводно отпуштен због његове навике да месечари у сну. Током његовог лечења у санаторијуму, прочитао је [[Артур Рембо]]а, [[Шарл Бодлер|Шарла Бодлера]], и [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]]. У мају 1919. године, директор санаторијума преписао је [[лауданум]] за Артоа, према ком је и према другим опијатима Арто створио доживотну зависност.
Ред 60: Ред 60:
У његовој књизи ''[[Позориште и његов двојник]]'',  која је садржала први и други манифест за "[[Позориште окрутности]]", Арто је изразио дивљење према [[Источни свет|источним]] облицима позоришта, посебно у [[Бали]]ма. У једном тренутку, он је навео да под [[Окрутност|окрутношћу]] није мислио искључиво на садизам или изазивање бола, већ често насилну, физички одлучност да разбије лажну [[Стварност|реалност]]. Он је веровао да је текст био тиранин над значењем, и залагао, уместо тога, за позориште направљено од јединственог језика, на пола пута између мисли и покрета. Арто је описао духовност у физичком смислу, и веровао је да су сва позоришта физички изражена у простору.
У његовој књизи ''[[Позориште и његов двојник]]'',  која је садржала први и други манифест за "[[Позориште окрутности]]", Арто је изразио дивљење према [[Источни свет|источним]] облицима позоришта, посебно у [[Бали]]ма. У једном тренутку, он је навео да под [[Окрутност|окрутношћу]] није мислио искључиво на садизам или изазивање бола, већ често насилну, физички одлучност да разбије лажну [[Стварност|реалност]]. Он је веровао да је текст био тиранин над значењем, и залагао, уместо тога, за позориште направљено од јединственог језика, на пола пута између мисли и покрета. Арто је описао духовност у физичком смислу, и веровао је да су сва позоришта физички изражена у простору.
: Позориште окрутности је створено у циљу да врати у позориште страствен и конвулзиван концепт живота, и у том смислу насилне строгости и екстремне кондензације сценских елемената да се окрутност у којима се заснива мора се схватити. Ова окрутност, која ће бити крвава када је то неопходно, али није системски тако, може на тај начин да се идентификује са неком врстом тешке моралне чистоће која се не боји да плати животу цену која мора да буде плаћен. - Антонен Арто, Позориште окрутности, у теорији модерне Стаге, пингвин, 1968, п.66 (ед Ерик Бентли.)
: Позориште окрутности је створено у циљу да врати у позориште страствен и конвулзиван концепт живота, и у том смислу насилне строгости и екстремне кондензације сценских елемената да се окрутност у којима се заснива мора се схватити. Ова окрутност, која ће бити крвава када је то неопходно, али није системски тако, може на тај начин да се идентификује са неком врстом тешке моралне чистоће која се не боји да плати животу цену која мора да буде плаћен. - Антонен Арто, Позориште окрутности, у теорији модерне Стаге, пингвин, 1968, п.66 (ед Ерик Бентли.)



== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 6. фебруар 2018. у 18:04

Антонен Арто
Име по рођењуАнтоан Мари Жозеф Арто
Датум рођења(1896-09-04)4. септембар 1896.
Место рођењаМарсељФранцуска
Датум смрти4. март 1948.(1948-03-04) (51 год.)
Место смртиПаризФранцуска
ДржављанствоФранцуз
ОбразовањеСакре Кёр
ЗанимањеПозоришни редитељ, песник, глумац, уметник, есејиста
ДеловањеПозориште окрутности, Позориште и њен двојник

Антоан Мари Жозеф Арто, боље знан као Антонен Арто (Француски[aʁto]; 4. септембар 1896 – 4. март 1948), био је француски драматург, песник, есејиста, глумац, и позоришни редитељ,[1] познат као као један од главних фигура позоришта двадесетог века и Европске авангарде.[1][2]

Рани живот

Антоан Арто рођен је 4. септембра 1896 у Марсељу, у Француској.[3] Његови родитељи Еуфразија Налпас и Антоан-Рој Арто обоје су били грађани Смирне (данашњи Измир ), и он  је био под великим утицајем његовог Грчког порекла.[3] Његова Мајка је родила деветоро деце, али само је двоје поред Антоана преживело детињство. Када је имао четири године, Арто је имао тежак случај менингитиса, због кога је имао раздражљив темперамент током адолесценције. Он је такође боловао од неуралгије, муцања, и тешких напада клиничке депресије.

Антоанови родитељи су организовали дуги низ боравака у Санаторијуму  за њиховог темпераментног сина, који су трајали дуго и били скупи. То је трајало пет година, са паузом од два месеца у јуну и јулу 1916. године, када Арто је регрутован у Француску војску. Он је наводно отпуштен због његове навике да месечари у сну. Током његовог лечења у санаторијуму, прочитао је Артур Рембоа, Шарла Бодлера, и Едгара Алана Поа. У мају 1919. године, директор санаторијума преписао је лауданум за Артоа, према ком је и према другим опијатима Арто створио доживотну зависност.

Позориште окрутности

Арто је веровао да позориште треба да буде снага за ослобођење људске подсвести и откривања човека према себи. Он је позвао на "заједницу између глумца и публике у магичном егзорцизму; комбинацију гестова, звукова, необичних сцена, и осветљења да би формирао језик, супериоран речима, који се може користити да подрива у мисли и логику и да шокира гледаоце давајући им поглед у  нискост његовог света."[4]

У његовој књизи Позориште и његов двојник,  која је садржала први и други манифест за "Позориште окрутности", Арто је изразио дивљење према источним облицима позоришта, посебно у Балима. У једном тренутку, он је навео да под окрутношћу није мислио искључиво на садизам или изазивање бола, већ често насилну, физички одлучност да разбије лажну реалност. Он је веровао да је текст био тиранин над значењем, и залагао, уместо тога, за позориште направљено од јединственог језика, на пола пута између мисли и покрета. Арто је описао духовност у физичком смислу, и веровао је да су сва позоришта физички изражена у простору.

Позориште окрутности је створено у циљу да врати у позориште страствен и конвулзиван концепт живота, и у том смислу насилне строгости и екстремне кондензације сценских елемената да се окрутност у којима се заснива мора се схватити. Ова окрутност, која ће бити крвава када је то неопходно, али није системски тако, може на тај начин да се идентификује са неком врстом тешке моралне чистоће која се не боји да плати животу цену која мора да буде плаћен. - Антонен Арто, Позориште окрутности, у теорији модерне Стаге, пингвин, 1968, п.66 (ед Ерик Бентли.)

Види још

Референце

  1. ^ а б Poetry Foundation - Antonin Artaud
  2. ^ „Antonin Artaud”. britannica.com. Енциклопедија Британика. Приступљено 22. 3. 2016. 
  3. ^ а б John Wakeman, World Authors, 1950-1970: A Companion Volume to Twentieth Century Authors
  4. ^ Antonin Artaud | French author and actor | Britannica.com

Спољашње везе