Арсеније Велики — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Арсеније Велики''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светитељи|светитељ]], родом из [[патрициј]]ске [[породица|породице]] у [[Рим]]у. Стекао је квалитетно [[образовање]] из области [[наука|науке]] и [[филозофија|философије]], али и у духовне [[мудрост]]и. Добио је [[црква|црквену]] [[служба|службу]] [[ђакон]]а велике [[црква|цркве]] у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео да мирно проживи свој [[живот]]. Међутим цар [[Теодосије]] га је узео за [[васпитач]]а и [[учитељ]]а својих синова [[Аркадије|Аркадија]] и [[Хонорије|Хонорија]] и поставио га за [[сенатор]]а окруживши га великим [[богатство]]м и [[почаст]]има. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Десило се једанпут, Арсеније [[казна|казнио]] Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао [[освета|освету]] своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у [[просјак|просјачко]] [[одело]], отишао на [[обала|обалу]] [[море|мора]] где се сместио у [[лађа|лађу]] и [[пловидба|отпловио]] у [[Мисир]]. Када је стигао у славни [[Скит]], постао је ученик [[Јован Колов|Јована Колова]]. Тада почиње његов [[подвиг]]. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати [[сродник]] умро и њему [[завештање|завештао]] своје целокупно [[имање]], он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у [[пустиња|пустињу]] и тамо [[плетење|плео]] [[корпа|корпе]] од [[палма|палминог]] [[лист|лишћа]], а [[ноћ]]у се [[молитва|молио]] [[Бог]]у. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само [[празник|празничним]] данима је долазио у [[црква|цркву]] на [[причешће]]. Да се не би [[лењост|олењио]], често је себи постављао [[питање]]: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то [[време]] био је [[узор]] [[монах|монасима]]. Живео је сто година и скончао природном смрћу [[448]]. године.
'''Арсеније Велики''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светитељи|светитељ]], родом из [[патрициј]]ске [[породица|породице]] у [[Рим]]у. Стекао је квалитетно [[образовање]] из области [[наука|науке]] и [[филозофија|философије]], али и у духовне [[мудрост]]и. Добио је [[црква|црквену]] [[служба|службу]] [[ђакон]]а велике [[црква|цркве]] у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео да мирно проживи свој [[живот]]. Међутим цар [[Теодосије]] га је узео за [[васпитач]]а и [[учитељ]]а својих синова [[Аркадије|Аркадија]] и [[Хонорије|Хонорија]] и поставио га за [[сенатор]]а окруживши га великим [[богатство]]м и [[почаст]]има. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Једном се десило да је Арсеније [[казна|казнио]] Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао [[освета|освету]] своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у [[просјак|просјачко]] [[одело]], отишао на [[обала|обалу]] [[море|мора]] где се сместио у [[лађа|лађу]] и [[пловидба|отпловио]] у [[Мисир]]. Када је стигао у славни [[Скит]], постао је ученик [[Јован Колов|Јована Колова]]. Тада почиње његов [[подвиг]]. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати [[сродник]] умро и њему [[завештање|завештао]] своје целокупно [[имање]], он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у [[пустиња|пустињу]] и тамо [[плетење|плео]] [[корпа|корпе]] од [[палма|палминог]] [[лист|лишћа]], а [[ноћ]]у се [[молитва|молио]] [[Бог]]у. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само [[празник|празничним]] данима је долазио у [[црква|цркву]] на [[причешће]]. Да се не би [[лењост|олењио]], често је себи постављао [[питање]]: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то [[време]] био је [[узор]] [[монах|монасима]]. Живео је сто година и скончао природном смрћу [[448]]. године.


[[Српска православна црква]] слави га [[8. мај]]а по црквеном, а [[21. мај]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
[[Српска православна црква]] слави га [[8. мај]]а по црквеном, а [[21. мај]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].

Верзија на датум 5. август 2008. у 12:28

Арсеније Велики је хришћански светитељ, родом из патрицијске породице у Риму. Стекао је квалитетно образовање из области науке и философије, али и у духовне мудрости. Добио је црквену службу ђакона велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео да мирно проживи свој живот. Међутим цар Теодосије га је узео за васпитача и учитеља својих синова Аркадија и Хонорија и поставио га за сенатора окруживши га великим богатством и почастима. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Једном се десило да је Арсеније казнио Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао освету своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у просјачко одело, отишао на обалу мора где се сместио у лађу и отпловио у Мисир. Када је стигао у славни Скит, постао је ученик Јована Колова. Тада почиње његов подвиг. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати сродник умро и њему завештао своје целокупно имање, он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у пустињу и тамо плео корпе од палминог лишћа, а ноћу се молио Богу. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само празничним данима је долазио у цркву на причешће. Да се не би олењио, често је себи постављао питање: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то време био је узор монасима. Живео је сто година и скончао природном смрћу 448. године.

Српска православна црква слави га 8. маја по црквеном, а 21. маја по грегоријанском календару.

Литература

Спољашње везе