Иван Антић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39: Ред 39:
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=713, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=713, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.designed.rs/living/arhitektura Architecture] {{sr icon}}
* [http://www.designed.rs/living/arhitektura Architecture] {{sr icon}}
* http://www.vreme.com/cms/view.php?id=435529&print=yes

{{DEFAULTSORT:Антић, Иван}}
{{DEFAULTSORT:Антић, Иван}}



Верзија на датум 12. фебруар 2018. у 04:39

Иван Антић
Лични подаци
Датум рођења(1923-12-03)3. децембар 1923.
Место рођењаБеоград, Краљевина СХС
Датум смрти25. новембар 2005.(2005-11-25) (81 год.)
Место смртиБеоград, Србија и Црна Гора

Иван Антић (Београд, 3. децембар 1923Београд, 25. новембар 2005) је био српски архитекта и академик САНУ и професор Архитектонског факултета у Београду један од најбољих послератних архитеката у Југославији.

Биографија

Студирао је архитектуру у Београду од 1945. до 1950. године. Најпре је радио у Југопројекту, а од 1957. године је дошао на Архитектонски факултет у Београду најпре као асистент, а од 1973. као редовни професор. Био је члан дописни члан САНУ од 1976. и редовни од 1983. Његови радови се одликују прецизношћу и јасним пропорцијама.

Главна дела пројектовао је са арх. Иванком Распоповић: Музеј савремене уметности у Београду (Октобарска награда 1965. године), Спомен-музеј „21. октобар“ Крагујевац, стамбени солитери на Булевару револуције, Дом пионира у Београду, управна зграда Фабрике „Вискоза” у Лозници, Дом културе „Политика” у Крупњу и др.

Галерија

Литература

Спољашње везе