Секутићи — разлика између измена

Секутићи
Секутићи
	Стални зуби десне половине доњег денталног лука, поглед одозго
	Стални зуби, поглед са десне стране
Детаљи
Идентификатори
Латински	dentes incisivi
MeSH	D007180
TA	A05.1.03.004
FMA	12823
	Анатомска терминологија [edit on Wikidata]

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 25. август 2008. у 12:47

У сталној дентицији постоји осам секутића, по четири у сваком денталном луку. То су први и други зуб од медијалне линије у сва четири квадранта и са очњацима чине групу тзв. предњих зуба (лат. dentes anteriores s. intercanini). Класи секутића припадају:

први горњи секутић – dens incisivus primus s. medialis superior dexter et sinister;
други горњи секутић – dens incisivus secundus s. lateralis superior dexter et sinister;
први доњи секутић – dens incisivus primus s. medialis inferior dexter et sinister;
други доњи секутић – dens incisivus secundus s. lateralis inferior dexter et sinister.

Ови зуби обично имају један корен са мезијалним и палатиналним нагибом, спљоштен у мезиодисталном правцу. Горњи секутићи имају веће круне у односу на њихове опоненте и горњи централни секутић има највећу круну, а величина затим прогресивно опада до доњег централног секутића (који је уједно и најмањи зуб хумане дентиције). Сви имају правилан знак угла и лука, са изузетком првог доњег секутића.

Вестибуларне и оралне површине ових зуба имају облик трапеза са базом у пределу инцизалног гребена, а бочне стране (мезијална и дистална) облик троугла са базом у цервикалном делу.

Код већине људи са природним зубиком у положају максималне интеркуспације (однос денталних лукова који се карактерише највећим могућим бројем оклузалних контаката) сечивне ивице горњих предњих зуба преклапају сечивне ивице доњих предњих зуба. Овакав однос се назива нормалан преклоп (за цивилизоване народе). Размак између сечивних ивица зуба, по вертикали, назива се вертикални преклоп и износи око 2,5mm, а код предњих зуба јавља се и благ хоризонтални преклоп.

Код особа са еугнатим односом вилица (I скелетна класа) осовине горњих и доњих секутића заклапају међусобни угао од 130-135º.

Атрибути класе

Постоји пет карактеристичних обележја по којима се класа секутића разликује од осталих класа зуба.

Инцизална ивица им је равна и разликује се од оклузалних површина бочних зуба, где је присутна једна или више квржица.

На инцизалном гребену новоизниклих секутића налате се тзв. кумулуси (овалне екстензије глеђи) и обично их има три. Они се временом губе, када секутићи успоставе активну оклузију, међутим могу и да се задрже у случају нефункционалне оклузије. Кумулуси су раздвојени плитким браздама и понекад су ирегуларни по облику, броју, проминенцији и сл.

Положај и нагиб маргиналних гребенова се битно разликује у односу на бочне зубе. Код класе секутића они чине мезијалну и дисталну границу лингвалне, а код бочних зуба оклузалне површине. Такође, маргинални гребенови бочних зуба су постављени под правим углом у односу на уздужну осовину зуба, а код секутића они су готово паралелни са осом зуба.

На оралној површини секутића налази се једна пространа лингвална јама, за разлику од очњака који има две јаме или бочних зуба који имају више јамица на гризној површини.

Цингулум је присутан само код предњих зуба. То је конвексни (испупчени) део оралне површине зуба у средњој и цервикалној трећини и боље је изражен код очњака.

Функција

Секутићи, као класа имају три главне функције: мастикација, фонетика и естетика. Они представљају "сечиво" дентиције, односно учествују у процесу сечења и резања хране на прикладне комаде, погодне за даљу обраду (жвакање) на гризним површинама премолара и молара. При томе горњи секутићи функционишу као фиксно, а доњи као покретно сечиво дентиције. Они учествују и у изговору неких сугласника: лабиоденталних (ф, в), денталних (т, д) и лингводенталних (с, ц, з). Такође, својим обликом, бојом, пропорцијама и распоредом они утичу на изглед (лепоту) осмеха, а самим тим и лица и особе у целини.

Види још

Референце

Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање ("Службени гласник" Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање ("Завод за уџбенике и наставна средства" Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање ("БМГ" Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;

@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 Вестибуларне и оралне површине ових [[зуб]]а имају облик трапеза са базом у пределу инцизалног гребена, а бочне стране (мезијална и дистална) облик [[троугао|троугла]] са базом у цервикалном делу.
-Код већине [[човек|људи]] са природним зубиком у положају [[оклузија|максималне интеркуспације]] (однос денталних лукова који се карактерише највећим могућим бројем оклузалних контаката) сечивне ивице горњих [[предњи зуби|предњих зуба]] преклапају сечивне ивице доњих [[предњи зуби|предњих зуба]]. Овакав однос се назива нормалан преклоп (за цивилизоване [[народ]]е). Размак између сечивних ивица [[зуб]]а, по вертикали, назива се вертикални преклоп и износи око 2,5mm, а код [[предњи зуби|предњих зуба]] јавља се и благ хоризонтални преклоп.
+Код већине [[човек|људи]] са природним зубиком у положају [[оклузија|максималне интеркуспације]] (однос денталних лукова који се карактерише највећим могућим бројем оклузалних контаката) сечивне ивице горњих [[предњи зуби|предњих зуба]] преклапају сечивне ивице доњих [[предњи зуби|предњих зуба]]. Овакав однос се назива нормалан преклоп (за цивилизоване [[народ]]е). Размак између сечивних ивица [[зуб]]а, по вертикали, назива се вертикални преклоп и износи око 2,5-{mm}-, а код [[предњи зуби|предњих зуба]] јавља се и благ хоризонтални преклоп.
 Код особа са еугнатим односом вилица (I скелетна класа) осовине горњих и доњих секутића заклапају међусобни [[угао]] од 130-135º.