Структура седиментних стена — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Под [[Структура стена|структуром]] [[седиментне стене]]''' подразумева се физичка грађа, условљена међусобним односима, величином и формом зрна, односно [[минерал]]а који изграђују [[стена|стену]]. Структура је, дакле, последица свих процеса који су претходили стварању једне седиментне стене.
{{сређивање}}
Под структуром седиментне стене подразумева се физичка грађа, условљена међусобним односима, величином и формом зрна, односно минерала који изграђују стену. Структура је, дакле, последица свих процеса који су претходили стварању једне седиментне стене.


Структуре седиментних стена деле се на: '''кластичне''', '''кристаласте''', '''аморфне''' и '''органогене'''.
Структуре седиментних стена деле се на: '''кластичне''', '''кристаласте''', '''аморфне''' и '''органогене'''.
Ред 18: Ред 17:
#добро заобљена (округла или овална).
#добро заобљена (округла или овална).


Класификација на бази величине зрна код кластичних седиментних стена нису стандардизована. Према величини фрагмената (гранулометријском саставу), кластичне структуре делимо на:
Класификација на бази величине зрна код [[Кластичне седиментне стене|кластичних седиментних стена]] нису стандардизована. Према величини фрагмената ([[гранулометрија|гранулометријском]] саставу), кластичне структуре делимо на:
#'''псефитске''' (грубозрне кластичне структуре), са величином зрна преко 2mm
#'''[[Кластичне седиментне стене|псефитске]]''' (грубозрне кластичне структуре), са величином зрна преко 2 -{mm}-
#'''псамитске''' (средњезрне кластичне структуре), са величином класта између 0.05 и 2mm
#'''[[Кластичне седиментне стене|псамитске]]''' (средњезрне кластичне структуре), са величином класта између 0.05 и 2 -{mm}-
#'''алевритске''' (ситнозрне кластичне структуре), са величином зрна од 0.005 до 0.05mm
#'''[[Кластичне седиментне стене|алевритске]]''' (ситнозрне кластичне структуре), са величином зрна од 0.005 до 0.05 -{mm}-
#'''пелитске''' (финозрне кластичне структуре), са величином зрна испод 0.005mm.
#'''[[Кластичне седиментне стене|пелитске]]''' (финозрне кластичне структуре), са величином зрна испод 0.005 -{mm}-.


Поред кластичних структура које показују уједначену крупноћу фрагмената и припадају једној класи (''добро сортирани''), постоје случајеви када су фрагменти у стени различите крупноће и припадају двема (''слабо сортирани'') или трима класама (''несортирани'').
Поред кластичних структура које показују уједначену крупноћу фрагмената и припадају једној класи (''добро сортирани''), постоје случајеви када су фрагменти у стени различите крупноће и припадају двема (''слабо сортирани'') или трима класама (''несортирани'').
Ред 29: Ред 28:
#'''Кластичне структуре са базалним цементом''' – фрагменти се налазе у цементној маси, која чини 30 – 50% стене, а међусобно се не додирују („пливају у цементу“);
#'''Кластичне структуре са базалним цементом''' – фрагменти се налазе у цементној маси, која чини 30 – 50% стене, а међусобно се не додирују („пливају у цементу“);
#'''Кластичне структуре са цементом у порама''' или '''са просторним цементом''', када цемент испуњава све међупросторе, али се зрна делимично додирују (цемента је мање него у претходном случају, 10 – 30%);
#'''Кластичне структуре са цементом у порама''' или '''са просторним цементом''', када цемент испуњава све међупросторе, али се зрна делимично додирују (цемента је мање него у претходном случају, 10 – 30%);
#'''Кластичне структуре са цементом који облаже фрагменте''', али не испуњава сав простор између зрна. Количина цемента, који се јавља као филм око фрагмената, чини до 10% укупне масе стене. При томе се може радити о два случаја: о ''крустификацији'' (обавијању) – цемент је принесен, и обично је различит од фрагмената, и '''регенерацији''' – материјал фрагмената и цемента је исти.
#'''Кластичне структуре са цементом који облаже фрагменте''', али не испуњава сав простор између зрна. Количина цемента, који се јавља као филм око фрагмената, чини до 10% укупне масе стене. При томе се може радити о два случаја: о ''[[крустификација|крустификацији]]'' (обавијању) – цемент је принесен, и обично је различит од фрагмената, и '''регенерацији''' – материјал фрагмената и цемента је исти.
#'''Кластичне структуре са контактним цементом''' – цемент се јавља само на додиру фрагмената и количина везивног материјала код оваквих структура је мала. Последња два случаја су обично само фазе у формирању потпуно очврсле стене, па су карактеристични за полувезане седименте.
#'''Кластичне структуре са контактним цементом''' – цемент се јавља само на додиру фрагмената и количина везивног материјала код оваквих структура је мала. Последња два случаја су обично само фазе у формирању потпуно очврсле [[стена|стене]], па су карактеристични за [[полувезане седиментне стене|полувезане седименте]].


Цементни материјал у једној везаној седиментној стени може бити распоређен равномерно или неравномерно. У другом случају могу се разликовати различити типови цементације (везаности).
Цементни материјал у једној [[везане седиментне стене|везаној седиментној стени]] може бити распоређен равномерно или неравномерно. У другом случају могу се разликовати различити типови цементације (везаности).


Треба напоменути да степен порозности цементоване кластичне седиментне стене директно зависи од начина цементовања. Најслабија порозност је, у принципу, код базалног цемента, а највећа у случају контактног.
Треба напоменути да степен порозности цементоване [[кластичне седиментне стене]] директно зависи од начина цементовања. Најслабија порозност је, у принципу, код базалног цемента, а највећа у случају контактног.


== Кристаласте структуре ==
== Кристаласте структуре ==
Ред 44: Ред 43:
Величина зрна може бити уједначена или неуједначена. Према димензијама зрна, разликују се:
Величина зрна може бити уједначена или неуједначена. Према димензијама зрна, разликују се:
#'''макрокристаласте структуре''', зрна видљива голим оком;
#'''макрокристаласте структуре''', зрна видљива голим оком;
#'''микрокристаласте структуре''', поједина зрна разликују се тек под микроскопом;
#'''микрокристаласте структуре''', поједина зрна разликују се тек под [[поларизациони микроскоп|микроскопом]];
#'''криптокристаласте структуре''', поједина зрна се не виде ни под микроскопом.
#'''криптокристаласте структуре''', поједина зрна се не виде ни под микроскопом.



Верзија на датум 28. август 2008. у 20:29

Под структуром седиментне стене подразумева се физичка грађа, условљена међусобним односима, величином и формом зрна, односно минерала који изграђују стену. Структура је, дакле, последица свих процеса који су претходили стварању једне седиментне стене.

Структуре седиментних стена деле се на: кластичне, кристаласте, аморфне и органогене.

Кластичне структуре

Кластичне структуре карактеристичне су за седиментне стене изграђене од фрагмената цементованих природним везивом. Поједине типове кластичних структура разликујемо углавном:

  1. по облику зрна (фрагмената)
  2. по величини зрна
  3. по количини фрагмената у односу на цемент, односно по начину везивања фрагмената (код везаних кластичних стена).

Зрна у кластичним стенама, према облику, могу бити:

  1. незаобљена (угласта)
  2. полуугласта (субугласта)
  3. полузаобљена (субзаобљена)
  4. заобљена
  5. добро заобљена (округла или овална).

Класификација на бази величине зрна код кластичних седиментних стена нису стандардизована. Према величини фрагмената (гранулометријском саставу), кластичне структуре делимо на:

  1. псефитске (грубозрне кластичне структуре), са величином зрна преко 2 mm
  2. псамитске (средњезрне кластичне структуре), са величином класта између 0.05 и 2 mm
  3. алевритске (ситнозрне кластичне структуре), са величином зрна од 0.005 до 0.05 mm
  4. пелитске (финозрне кластичне структуре), са величином зрна испод 0.005 mm.

Поред кластичних структура које показују уједначену крупноћу фрагмената и припадају једној класи (добро сортирани), постоје случајеви када су фрагменти у стени различите крупноће и припадају двема (слабо сортирани) или трима класама (несортирани).

По начину везивања (цементовања) и односу количине цемента и фрагмената можемо разликовати (углавном код пешчара) неколико кластичних структура, односно неколико типова цемента који ближе одређују кластичну седиментну стену.

  1. Кластичне структуре са базалним цементом – фрагменти се налазе у цементној маси, која чини 30 – 50% стене, а међусобно се не додирују („пливају у цементу“);
  2. Кластичне структуре са цементом у порама или са просторним цементом, када цемент испуњава све међупросторе, али се зрна делимично додирују (цемента је мање него у претходном случају, 10 – 30%);
  3. Кластичне структуре са цементом који облаже фрагменте, али не испуњава сав простор између зрна. Количина цемента, који се јавља као филм око фрагмената, чини до 10% укупне масе стене. При томе се може радити о два случаја: о крустификацији (обавијању) – цемент је принесен, и обично је различит од фрагмената, и регенерацији – материјал фрагмената и цемента је исти.
  4. Кластичне структуре са контактним цементом – цемент се јавља само на додиру фрагмената и количина везивног материјала код оваквих структура је мала. Последња два случаја су обично само фазе у формирању потпуно очврсле стене, па су карактеристични за полувезане седименте.

Цементни материјал у једној везаној седиментној стени може бити распоређен равномерно или неравномерно. У другом случају могу се разликовати различити типови цементације (везаности).

Треба напоменути да степен порозности цементоване кластичне седиментне стене директно зависи од начина цементовања. Најслабија порозност је, у принципу, код базалног цемента, а највећа у случају контактног.

Кристаласте структуре

Кристаласте структуре карактеришу се аутигеним зрнима, која су међусобно непосредно срасла. Кристаласте структуре, слично кластичним, такође се разликују по начину срастања и по величини зрна.

Срастање зрна може бити по мање – више равним површинама, мозаично, али је често и по назубљеним површинама, импликационо.

Величина зрна може бити уједначена или неуједначена. Према димензијама зрна, разликују се:

  1. макрокристаласте структуре, зрна видљива голим оком;
  2. микрокристаласте структуре, поједина зрна разликују се тек под микроскопом;
  3. криптокристаласте структуре, поједина зрна се не виде ни под микроскопом.

Аморфне структуре

Аморфне структуре се срећу код гелних седимената. Карактеришу се тракастом грађом и бубрежастим облицима. Нарочито су честе код брзо излучених силицијских седиментних стена. Аморфне структуре су нестабилне и код старијих творевина прелазе у криптокристаласте или микрокристаласте.

Органогене структуре

Органогене или биогене структуре дефинисане су присуством већих количина органских (фосилних) остатака, чија врста, облик и величина често утичу на општи изглед стене.