Докетизам — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Докетизам''' (грч: δοκειν - привид) је учење о привидности [[материја|материје]]. У хришћанству се односи на веровање да је [[Христ]]ово тело било само привид и да је он суштински био [[дух]]овно [[биће]] ("биће светлости"). |
'''Докетизам''' (грч: δοκειν - привид) је филозофско учење о привидности [[материја|материје]]. У хришћанству се односи на веровање да је [[Христ]]ово тело било само привид и да је он суштински био [[дух]]овно [[биће]] ("биће светлости"). |
||
Ово учење су заступали [[гностицизам|гностици]] докети из [[Апостоли|апостолског]] времена, по којима је [[Христ]]ово тело било само привид (грч: κατα το δοκειν), па су и само [[Распеће|распеће]] и смрт на [[Крст|крсту]] били привидни. Докетизам подразумева и друкчије схватање [[оваплоћење|оваплоћења]] (инкарнације), као и другачије тумачење израза "[[Логос]] је постао тело". Против докетског схватања борили су се још [[Апостоли]], а нарочито [[Св. Апостол Јован]], у својим посланицама (1 Јн. 4,2-3; 2 Јн. 7). |
Ово учење су заступали [[гностицизам|гностици]] докети из [[Апостоли|апостолског]] времена, по којима је [[Христ]]ово тело било само привид (грч: κατα το δοκειν), па су и само [[Распеће|распеће]] и смрт на [[Крст|крсту]] били привидни. Докетизам подразумева и друкчије схватање [[оваплоћење|оваплоћења]] (инкарнације), као и другачије тумачење израза "[[Логос]] је постао тело". Против докетског схватања борили су се још [[Апостоли]], а нарочито [[Св. Апостол Јован]], у својим посланицама (1 Јн. 4,2-3; 2 Јн. 7). |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
[[Категорија:Грчки изрази]] |
[[Категорија:Грчки изрази]] |
||
[[Категорија:Филозофски концепти]] |
|||
[[Категорија:Гностицизам]] |
[[Категорија:Гностицизам]] |
||
[[Категорија:Христологија]] |
[[Категорија:Христологија]] |
Верзија на датум 14. септембар 2008. у 17:45
Докетизам (грч: δοκειν - привид) је филозофско учење о привидности материје. У хришћанству се односи на веровање да је Христово тело било само привид и да је он суштински био духовно биће ("биће светлости").
Ово учење су заступали гностици докети из апостолског времена, по којима је Христово тело било само привид (грч: κατα το δοκειν), па су и само распеће и смрт на крсту били привидни. Докетизам подразумева и друкчије схватање оваплоћења (инкарнације), као и другачије тумачење израза "Логос је постао тело". Против докетског схватања борили су се још Апостоли, а нарочито Св. Апостол Јован, у својим посланицама (1 Јн. 4,2-3; 2 Јн. 7).
Израз докети (лат: Docetae, гр: Doketai) се први пут јавља у писму Серапиона Антиохијског (190-203) цркви Рососа, поводом читања гностичког "Јеванђеља по Петру".[1]
Докетизам се по правилу не јавља самостално, већ је део ширег, гностичког учења о супротности духа и тела и поимања спасења као ослобађања од окова материје.[2] Касније се ово учење јавља код богумила и катара.
Нека врста докетизма се јавља и у Курану: "Али они га нису убили; они га нису разапели, њима се то само тако показало... Они га сигурно нису убили, већ је њега Бог уздигао к себи: Бог је моћан и праведан." (Куран 4:157)