Даница (часопис) — разлика између измена

Даница
	Лист за забаву и књижевност
Уредник	Ђорђе Поповић
Оснивање	20. фебруар 1860.
Језик	српски
Укидање	20. август 1872.
Седиште	Нови Сад

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 20. фебруар 2018. у 23:51

Даница је књижевни часопис који почиње да излази у Новом Саду од 20. фебруара 1860. до 20. августа 1872. године, Часопис је писан новим правописом. Покренуо га је и уређивао књижевник и публициста Ђорђе Поповић. "Даница" је окупила стотинак српских писаца, међу којима Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, Љубу Ненадовића и друге.

Сарадници

И заиста, часопис је имао забавни и дидактички карактер. Колика је била популарност овог часописа најбоље илуструје анегдота која каже да је једна млада Српкиња на самртничкој постељи тражила да јој донесу омиљени лист који јој је толико радости донео. Даница је имала одлике правог романтичарског часописа. У њој су се могле наћи песме најугледнијих, и данас признатих, песника романтичара: Јована Јовановића-Змаја, Лазе Костића, Ђуре Јакшића, Јакова Игњатовића, Стевана Каћанског, Косте Руварца, Милана Кујунџића - Абердара, Јована Илића, црногорског кнеза Николе I и многих других. Ту су се могле наћи и необјављене песме Бранка Радичевића и Петра Петровића Његоша. Поред радова наших песника, Даница је објављивала и приче и новеле страних писаца: Едгара Алана Поа, Ивана Тургењева, Михаила Љермонтова, Александра Пушкина; песме Хајнриха Хајнеа и делове индијског спева Махабхарата. Да би покренула своје читаоце на сарадњу, организују се конкурси за најбољу песму или текст посвећену Сави Текелији, поводом стогодишњице рођења. Награда за најбољи текст била је 50 дуката.

Поред позоришне, била је негована и књижевна критика, а 1863. године Јован Андрејевић почиње да објављује чланке који имају естетички садржај под насловом „Одломци естетички”. Редовно су излазили актуелне вести и извештаји везани за рад Матице српске, Матице илирске и Матице далматинске. У рубрици „О разним стварима” (чланци за сваког) могла су се маћи интересантна размишљања о правди, сујети, истини итд.

Подлистак

На крају сваког броја налазио се „Подлистак” који је био подељен на два дела: књижевност и гласник. Вести из књижевности садржале су вести из словенских и несловенских књижевности. Вести су пружале корисне информације о премијерама позоришних представа и о новим издањима књига. Понекад се на крају налазила и нека наивна шала и анегдота која је терала девојке да црвене и стидљиво скривају погледе.

Овако је изгледао часопис који су са великим нестрпљење чекале девојке и младе жене које су биле писмене и образоване, које су проводиле по неколико година у Бечу или Пешти, које су говориле немачки и француски и свирале клавир, али читаоци „Данице” биле су и скромне девојке које су по цео дан радиле по кућама и које су боље „знале ко је Марко и Лазар од немачког”. Читајући и забављајући се, оне су училе како да буду добре жене, домаћице, како да буду „добре Српкиње”, а то је била идеја коју је уредник „Данице” и имао.

Литература

Крестић, Василије (1980). Историја српске штампе у Угарској 1791-1914. Нови Сад: Матица српска.
Југословенски књижевни лексикон, Матица српска, 1971;
Јован Деретић:,, Историја српске књижевности”;
Миодраг Поповић „Романтизам”, часопис,,Даница”
Текст др. Душана Попова секретара Матице српске у Новом Саду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1984.

Види још

Даница (књижевни алманах)

@@ Ред 26: / Ред 26: @@
 }}
-'''Даница''' је [[књижевни часопис]] који почиње да излази у [[Нови Сад|Новом Саду]] од [[20. фебруар]]а [[1860]]. до [[20. август]]а [[1872]]. године, Часопис је писан новим правописом. Покреће га и уређује виђени књижевник и публициста [[Ђорђе Поповић]] који у уводном чланку каже:
+'''Даница''' је [[књижевни часопис]] који почиње да излази у [[Нови Сад|Новом Саду]] од [[20. фебруар]]а [[1860]]. до [[20. август]]а [[1872]]. године, Часопис је писан новим правописом. Покренуо га је и уређивао књижевник и публициста [[Ђорђе Поповић]]. "Даница" је окупила стотинак српских писаца, међу којима [[Јаков Игњатовић|Јакова Игњатовића]], [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]], [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]], [[Лаза Костић|Лазу Костића]], [[Љубомир Ненадовић|Љубу Ненадовића]] и друге.
-{{цитат|Даница ће доносити чланке и вести о свим стварима, којима је згодније место у забавном, поучном и књижевном листу, но у политичком: али најглавније, што ћу узети у обзир, биће, да Даница буде лист, који ће Српкиње, и нарочито СРПКИЊЕ читати... Да би добиле прилику читати забавне ствари и на свом лепом матерњем језику, доносиће Даница занимљиве приповетке, новеле, па красне песме наших најбољих песника. Осим тога биће у Даници и животописа, путописа, чланака историјских, природописа, а све то не сувопарно већ написано на занимљив начин, како ће га моћи читати свака Српкиња, која је рада провести време забављајући се, а учећи се.}}
 == Сарадници ==
 И заиста, часопис је имао забавни и [[дидактика|дидактички]] карактер. Колика је била популарност овог часописа најбоље илуструје анегдота која каже да је једна млада Српкиња на самртничкој постељи тражила да јој донесу омиљени лист који јој је толико радости донео.
-Даница је имала одлике правог романтичарског часописа. У њој су се могле наћи песме најугледнијих, и данас признатих, песника романтичара: [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића-Змаја]], [[Лаза Костић|Лазе Костића]], [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]], [[Јаков Игњатовић|Јакова Игњатовића]], [[Стеван Каћански|Стевана Каћанског]], [[Коста Руварац|Косте Руварца]], [[Милан Кујунџић Абердар|Милана Кујунџића - Абердар]]а, [[Јован Илић|Јована Илића]], црногорског кнеза [[Никола I Петровић|Николе I]] и многих других. Ту су се могле наћи и необјављене песме [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]] и [[Петар Петровић Његош|Петра Петровића Његоша]]. Поред радова наших песника, Даница је објављивала и приче и новеле страних писаца: [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]], [[Иван Сергејевич Тургењев|Тургењева]], [[Михаил Љермонтов|Љермонтова]], [[Александар Пушкин|Пушкина]]; песме [[Хајнрих Хајне|Х. Хајнеа]] и делове индијског спева [[Махабхарата]]. Да би покренула своје читаоце на сарадњу, организују се конкурси за најбољу песму или текст посвећену [[Сава Текелија|Сави Текелији]], поводом стогодишњице рођења. Награда за најбољи текст била је 50 [[Дукат|дуката]].
+Даница је имала одлике правог романтичарског часописа. У њој су се могле наћи песме најугледнијих, и данас признатих, песника романтичара: [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића-Змаја]], [[Лаза Костић|Лазе Костића]], [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]], [[Јаков Игњатовић|Јакова Игњатовића]], [[Стеван Каћански|Стевана Каћанског]], [[Коста Руварац|Косте Руварца]], [[Милан Кујунџић Абердар|Милана Кујунџића - Абердар]]а, [[Јован Илић|Јована Илића]], црногорског кнеза [[Никола I Петровић|Николе I]] и многих других. Ту су се могле наћи и необјављене песме [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]] и [[Петар Петровић Његош|Петра Петровића Његоша]]. Поред радова наших песника, Даница је објављивала и приче и новеле страних писаца: [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]], [[Иван Сергејевич Тургењев|Ивана Тургењева]], [[Михаил Љермонтов|Михаила Љермонтова]], [[Александар Пушкин|Александра Пушкина]]; песме [[Хајнрих Хајне|Хајнриха Хајнеа]] и делове индијског спева [[Махабхарата]]. Да би покренула своје читаоце на сарадњу, организују се конкурси за најбољу песму или текст посвећену [[Сава Текелија|Сави Текелији]], поводом стогодишњице рођења. Награда за најбољи текст била је 50 [[Дукат|дуката]].
 Поред позоришне, била је негована и књижевна критика, а [[1863]]. године [[Јован Андрејевић]] почиње да објављује чланке који имају естетички садржај под насловом „Одломци естетички”. Редовно су излазили актуелне вести и извештаји везани за рад [[Матица српска|Матице српске]], [[Матица илирска|Матице илирске]] и [[Матица далматинска|Матице далматинске]]. У рубрици „О разним стварима” (чланци за сваког) могла су се маћи интересантна размишљања о [[Правда|правди]], [[Сујета|сујети]], [[Истина|истини]] итд.