Ракија — разлика између измена
Датотека |
м Слика:rakija.jpg |
||
Ред 146: | Ред 146: | ||
Слика:Komina.jpg|Комина до шљива из које се дестилацијом (печењем) добија шљивовица |
Слика:Komina.jpg|Комина до шљива из које се дестилацијом (печењем) добија шљивовица |
||
Слика:rakija.jpg|Ракија се служи у малим чашама |
Слика:rakija.jpg|Ракија се служи у малим чашама |
||
Слика:20180221 NATIONAL DRINK.jpg |
|||
Слика:Rakija barell.jpg |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
Верзија на датум 22. фебруар 2018. у 04:33
Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45° (процената алкохола).
После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.
У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.[1]
Имена на другим језицима
У различитим језицима постоје различита имена за ракију:
- српски језик:ракија
- албански језик:raki(a)
- бугарски језик:ракия
- македонски језик:ракија
- турски језик:rakı
- румунски језик:rachiu/răchie, palincă, ţuică
- мађарски језик:pálinka
- чешки језик/словачки језик:pálenka
- словеначки језик:žganje
Законска регулатива у Србији
Производња ракије у Србији регулисана је Законом о ракији и другим алкохолним пићима.[2] Њиме је одређено да ракија мора садржати између 15% v/v и 55% v/v етанола, забрањено је додавање синтетичког етанола и шећера, а дозвољено је додавање прописаних адитива, заслађивача и арома.[3] Ракија за личну потрошњу не подлеже овом закону, али је њена продаја забрањена другим лицима, а казна за производњу ракије која није намењена за сопствене потребе се креће од 3.000 до 30.000 динара.[4] Произвођач може производити ракију за сопствене потребе, али је сме продавати тек када се упише у Регистар произвођача ракије и других алкохолних пића, и уколико задовољава законске прописе за производњу ракије намењене тржишту.[4]
Врсте ракија
Постоје различите врсте ракија, назване по воћу од којег су произведене:
Воће | српски и хрватски језик | македонски језик | бугарски језик |
---|---|---|---|
Стандарне врсте | |||
Шљива | Шљивовица | Сливова ракија | Сливова Сливовица |
Лоза | Лозовача | Лозова ракија | Гроздова Гроздовица Мускатова |
Ком | Комовица | Комова ракија | Джиброва (џиброва) Джибровица (џибровица) Шльокавица (шљокавица) |
Кајсија | Кајсијевача (хрв. Мареличарка) | Ракија од кајсии | Кайсиева (кајсиева) |
Бресква | Бресковача | Ракија од праски | Праскова |
Крушка | Крушковача, Виљамовка | Ракија од круши | Крушова |
Јабука | Јабуковача | Јаболкова ракија | Ябълкова (јабалкова) |
Дуд | Дудовача | Ракија од црница | Черничева |
Дуња | Дуњевача | Ракија од дуња | Дюлева (дјулева) |
Смоква | Смоквовача | Ракија од смоква | Смокинова |
Вишња | Вишњевача (хрв. Вишњевац) | Ракија од вишни | Вишновка |
Трешња | Трешњевача | Црешова ракија | Черешова |
Са мешаним воћем | - | - | Плодова |
Са додацима | |||
са Ружама | - | - | Гюлова (гјулова) |
са травом/биљкама | Траварица | Билна ракија | Билкова |
са клеком | Клековача | - | - |
са орасима | Ораховача (хрв. Ораховица) | Ракија од орев / Ореовка | Орехова |
са медом | Медовача (хрв. Меденица/Медица) | Ракија со мед / Медовка | Медена |
са анисом | - | Анасонка | Анасонлийка (анасонлијка) |
Референце
Галерија
-
Котао за дестилацију ракије
-
Комина до шљива из које се дестилацијом (печењем) добија шљивовица
-
Ракија се служи у малим чашама