Милован Миловановић (лекар) — разлика између измена
| Ред 52: | Ред 52: | ||
== Библиографија == |
== Библиографија == |
||
* Одбукциона технике, 1922; |
|||
* Др Милован Миловановић - Судска медицина, Просвета, Београд, 1947. |
|||
* Судска медицина, први и општи део, 1926; |
|||
* Milovanović M. Sudska medicina. Beograd - Zagreb: Medicinska knjiga, 1979. |
|||
* Судска медицина, други и посебни део, 1931. |
|||
* Prof. M. Milovanović (1922). "Obdukciona tehnika", udžbenik. |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 22. фебруар 2018. у 16:47
| Милован Миловановић | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1884. |
| Место рођења | Неготин,  Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1948. |
| Место смрти | Београд,  СФР Југославија |
| Националност | србин |
| Научни рад | |
| Поље | Судска медицина |
| Институција | Медицински факултет у Београду |
| Познат по | Први професор судске медицине у Србији |
Милован Миловановић (Неготин, 1884 — Београд, 1948) био је српски лекар, редовни члан Сепског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.[1]
Живот и каријера
Рођен је у Неготину 1884. године у коме је завршио основно школовања. Гимназију је завршио у Зајечару.
Медицину је студирао у Бечу од 1904. до 1910. године.
По повратку са студија медицине у Србију 1911. године, након што је Миловановићеву заинтересованост за судску медицину приметио шеф Просектуре др Едуард Михел, на његов предлог ангажован је и потом постављен је за секундарног лекара Просектуре Опште државне болнице у Београду.
Током 1911. и 1912. године усавршавао се у бечком Институту за патологију, да би се током 1920. поново вратио у Беч на специјализацију из патолошке анатомије и судске медицине.
Као резервни санитетски официр, учествовао је 1912. и 1913. године у балаканским ратовима које је водила Српска војска.
Током Првог светског рата, јер је у рату био разрешен војне дужности 1915. године до 1918. године радио је у Просектури и у Епидемијској лабораторији у Београду
По завршетку Првог светског рата Миловановић је наставио рад у Просектури да би по оснивању Медицинског факултета у Београду био послат на специјализацију из области патолошке анатомије и судске медицине у Беч. Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора.
Преминуо је у Београду 1948. након самоубиства у 64. години живота.
Дело
Његовим залагањем је проширена и модернизована зграда Просектуре у Београду, а затим је за потребе наставе претворена у Судско-медицински завод 1923. године.
Заслужан је за Збирку музејских препарата др Едуарда Михела, коју је Миловановић током низа година предано попуњавао оформивши музеј веома богатог и разноврсног фонда који постоји и данас.
Милован Миловановић је током своје академске каријере поставио основе судске медицине написавши и прве уџбенике из судске медицине у Србији.
Библиографија
- Одбукциона технике, 1922;
- Судска медицина, први и општи део, 1926;
- Судска медицина, други и посебни део, 1931.
Извори
- ^ Јелена Јовановић Симић ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ МЕДИЦИНЕ - 19. ВЕК И ПРВА ПОЛОВИНА 20. ВЕКА, Српска академија наука и уметности, Музеј науке и технике, Српско лекарско друштво, Београд 2016
