Монголски језик — разлика између измена

монголски језик
монголски језик
Монгол хэл,
	Сојомбо симболи
Говори се у	Монголија
Број говорника	5,2 милиона (2005)
Језичка породица	алтајски (контроверзно) монголски монголски језик; ;
Писмо	ћирилица; монголско писмо
Званични статус
Службени језик у	Монголија; Кина (Унутрашња Монголија)
Регулише	Државно језичко веће (Монголија); Веће за језик и књижевност (Унутрашња Монголија)
Језички кодови
ISO 639-1	mn
ISO 639-2	mon
ISO 639-3	Или:; khk – халха монголски; mvf – периферни монголски
	Распрострањеност монголског језика у Азији (означено црвеном бојом)

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. фебруар 2018. у 12:04

Монголски језик (монг. [Монгол хэл] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ), ) је службени језик у Монголији и најпознатији језик из монголске породице језика. Користи га око 5,7 милиона људи. Осим у Монголији (90% становништва), овај језик се говори у Аутономном региону Унутрашњој Монголији на северу Кине. Стандардни језик је заснован на халха дијалекту.

Класификација

Монголски језик спада у монголску породицу језика, која се неретко, заједно са туркијским и тунгуским језицима (повремено и са јапанским и корејским језиком), сврстава у алтајску језичку макро-породицу.

Писмо

У Монголији се за записивање користи ћирилично писмо, док се у Кини користи традиционални монголски алфабет.

Особине

Монголски језик је аглутинативан, а да би изразио различите односе у реченици, углавном се користи суфиксима. Основни ред речи је субјекат-објекат-предикат.

Присутно је осам падежа.

Познаје самогласничку хармонију.

Присутно је седам самогласника и 34 сугласника (неки сугласници су присутни само у страним речима).

Самогласници:

	Предњи	Централни	Задњи
затворени	i i:		u u:
полузатворени			ʊ ʊ:
средњи	e e:	ɵ	o:
полуотворени			ɔ ɔ:
отворени		а a:

Сваки самогласник може бити дуг и кратак; другим речима, дужина самогласника је дистинктивна, као и у српском (занимљиво је да је кратка варијанта гласа o заправо централни самогласник [ɵ]).

Према правилима самогласничке хармоније, самогласници се деле у две групе:

Предњи	Задњи	Неутрални
e, u, o	a, ʊ, ɔ	i

Сугласници:

		уснени		зубни		предњенепчани	задњенепчани		ресични
		„Обични“	палатализовани	„Обични“	Палатализован	предњенепчани	Палатализован	„Обични“	ресични
Назал		m	mʲ	n	nʲ			ŋ
Плозив	безвучни аспировани	(pʰ)	(pʲʰ)	tʰ	tʲʰ		(kʲʰ)	(kʰ)
	безвучни	p	pʲ	t	tʲ
	звучни сугласник						ɡʲ	ɡ	ɢ
Африкат	безвучни аспировани			tsʰ		tʃʰ
Африкат	безвучни			ts		tʃ
Фрикатив		(f)		s		ʃ	xʲ	x
Латерални фрикатив				ɮ	ɮʲ
Вибрант				r	rʲ
Апроксимант		w̜	w̜ʲ			j

Сугласници у заградама се срећу само у страним речима.

Извори

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 }}
-'''Монголски језик''' (-{''Монгол хэл''}-, [[Датотека:Monggol kele.svg|17п]]) је службени језик у [[Монголија|Монголији]] и најпознатији језик из [[монголски језици|монголске породице језика]]. Користи га око 5,7 милиона људи. Осим у Монголији (90% становништва), овај језик се говори у [[Унутрашња Монголија|Аутономном региону Унутрашњој Монголији]] на северу [[Кина|Кине]]. Стандардни језик је заснован на халха дијалекту.
+'''Монголски језик''' ({{јез-мон|-{''Монгол хэл''}-}}, [[Датотека:Monggol kele.svg|17п]]) је службени језик у [[Монголија|Монголији]] и најпознатији језик из [[монголски језици|монголске породице језика]]. Користи га око 5,7 милиона људи. Осим у Монголији (90% становништва), овај језик се говори у [[Унутрашња Монголија|Аутономном региону Унутрашњој Монголији]] на северу [[Кина|Кине]]. Стандардни језик је заснован на халха дијалекту.
 == Класификација ==