Централни национални комитет Краљевине Југославије — разлика између измена
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 292: | Ред 292: | ||
{{Други светски рат у Југославији}} |
{{Други светски рат у Југославији}} |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist|30em}} |
||
[[Категорија:Србија у Другом светском рату]] |
[[Категорија:Србија у Другом светском рату]] |
Верзија на датум 1. март 2018. у 02:39
Централни национални комитет (ЦНК) је био највише политичко тело које је формирао пуковник Дража Михаиловић на Равној гори половином месеца августа 1941. године као политичко тело у оквирима организације ЈВуО.[1] За време трајања рата, Централни комитет је стално прошириван. У њему су се нашли људи из вођства готово свих српских грађанских партија, укључујући и социјалисте.
Централни Комитет је бранио и пропагирао циљеве који су се тицали искључиво одлука које је донео др Стеван Мољевић још 1942. године о будућем уређењу Југославије. Главни идеолози ЦНК су били осим др Мољевића и књижевник Драгиша Васић.
На Светосавском конгресу у селу Ба јануара 1944. одлучено је да се ЦНК прошири представницима политичких странака, група и организација које су се окупиле око четничког покрет, као Југословенска демократска народна заједница (ЈДНЗ). Проширени ЦНК је конституисан маја 1944. у селу Субјела.
Тада је формиран његов извршни одбор и одбори за поједине секторе делатности. После конституисања ЦНК, ушли су као председник Михаило Кујунџић, који је представљао Демократску линију, и пет потпредседника: др Ристо Јеремић, др Владимир Белајчић, др Милутин Копша, Адам Прибићевић и Мустафа Мулалић.
Централни национални комитет је имао укупно 47 чланова, а око 15 чланова је кооптирано.
На другом састнку ЦНК у селу Рошци (крај јуна-почетак јула 1944) ЦНК је донео резолуцију против споразума Тито-Шубашића. После неуспелог покушаја др Живка Топаловића да, по одласку у иностранство-Италију, код савезничких влада обезбеди равноправан положај НОП и четничког покрета у решавању послератног уређења Југославије, ЦНК је образовао Одбор ЦНК у иностранству (октобар 1944, у Италији). Председник тог Одбора ЦНК је био др Живко Топаловић, а чланови су били: Адам Прибићевић, Миха Крек, владика Иринеј Ђорђевић, адвокат Јован Ђоновић, др Младен Жујовић и Константин Фотић.
Као што је Светосавски конгрес у село Ба био реакција на Друго заседање АВНОЈ-а, тако је и ЦНК био замишљен као противтеза НКОЈ-у као привременој влади нове Југославије. Пропали су сви покушаји да се преко ЈДНЗ и ЦНК оспоре одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и негира споразум Тито-Шубашић.
Четнички покрет био је пред краја рата политички потпуно разбијен, напуштен од савезника и препуштен Комунистима на милост и немилост.
У 1945. године ЦНК се осипао и нестао тако што се известан број његових чланова повукао, други су пребегли у иностранство или предали органима народне власти нове Југославије. Већина њих је на политичким процесима осуђено на дуге затворске казне, један део је и осуђен на смрт, а само мањи број је успео да се спаси суђења и да настави пропагирање четничког покрета у емиграцији.
Састав ЦНК у земљи
Састав ЦНК у иностранству (римски огранак)
Слика | Дужност у ЦНК | Име и презиме члана |
---|---|---|
Председник ЦНК | др Живко Топаловић | |
Живко Топаловић | Члан Извршног Одбора ЦНК | др Иринеј Ђорђевић |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Миха Крек | |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Јован Ђоновић | |
Члан Извршног Одбора ЦНК | др Константин Фотић | |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Димитрије Лазаревић | |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Иван Ковач | |
Члан Извршног Одбора ЦНК | др Милан Гавриловић | |
Члан Извршног Одбора ЦНК | патријарх Гаврило Дожић | |
Члан Извршног Одбора ЦНК | Душан Петковић | |
Члан Извршног Одбора ЦНК | епископ Николај Велимировић |
Литература
- Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.