1941

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1938 1939 1940 1941 1942 1943 1944
1941 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1941. је била проста година.

Догађаји

Јануар

• 22. јануар - Аустралијске и британске снаге су заузеле Тобрук од Италијана.

Март

• 1. март — Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту.
• 2. март — Прве немачке јединице су ушле у Бугарску пошто се она придружила Тројном пакту.
• 4. март — Кнез Павле Карађорђевић у Берлину се састао са вођом нацистичке Немачке, Адолфом Хитлером.
• 6. март — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.
• 25. март — Председник Владе Краљевине Југославије, Драгиша Цветковић, потписао у Бечу споразум о приступању Југославије Тројном пакту нацистичке Немачке, фашистичке Италије и Јапана.
• 27. март — После приступања Југославије Тројном пакту, у Београду је војним ударом свргнут регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.
• 28. март — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан.

Април

• 6. април — Немачке трупе су бомбардовањем Београда започеле напад на Југославију.
• 7—30. април — Битка за Грчку
• 10. април — У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
• 10. април — Комунистичка партија Југославије издала проглас у ком позива народ да не прихвати окупациону власт и почне да прикупља оружје за предстојећу борбу. У ту сврху, при Централном комитету формиран Војни комитет

Април

• 12. април — Немачке трупе у Другом светском рату ушле у Београд.
• 17. април — безусловна капитулација Краљевине Југославије
• 17. април — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач „Загреб“ како не би пао у руке Италијанима.
• 30. април — Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.

Мај

• 2. мај — Уједињено Краљевство је започело Англо-ирачки рат да би вратило на власт регента Абдулу Илаха збаченог у државном удару.
• 10. мај — Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску у намери да почне мировне преговоре и ухапшен.
• 10. мај — Усташе извршиле покољ Срба у Глини.
• 11. мај — Усташе извршиле покољ Срба у Глини.
• 13. мај — Пуковник војске Краљевине Југославије, Драгољуб Михаиловић, са групом војника и официра избегао заробљеништво и стигао на планину Равна Гора, у западној Србији
• 20. мај — Немачки падобранци извршили су инвазију на Крит.
• 24. мај — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британски бојни брод „Худ“ при чему су од 1.422 морнара су преживела три.
• 27. мај — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "Бизмарк", при чему је погинуло је 2.300 људи.
• 27. мај — У Солунском заливу потонуо је грчки брод „Хелена Канавариоти“ којим су Немци превозили заробљене југословенске официре. Међу погинулима је био и генерал Јован М. Јовановић.

Јун

• 5. јун — Експлодирало је спремиште муниције немачке војске у Смедеревској тврђави, услед чега је погинуло око 2000 људи, а Смедерево разрушено.
• 8. јун — Британске снаге и јединице Слободне Француске у Другом светском рату извршиле инвазију на Сирију да би спречиле оснивање база сила Осовине.
• 14. јун — Амерички председник Двајт Ајзенхауер је потписао закон којим су речи под Богом додати у заклетву застави САД.
• 22. јун — Немачка и њени савезници напали Совјетски Савез
• 25-29. јун — Погром у Каунасу
• 27. јун — КПЈ формирала Главни штаб народноослободилачких партизанских одреда Југославије

Јул

• 4. јул — У Београду, у вили Владислава Рибникара, одржана седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донесена одлука о подизању устанка против окупатора.
• 7. јул — Жикица Јовановић Шпанац је убио два жандарма у селу Бела Црква, што се узело за почетак устанка у Србији против немачке окупације.
• 12. јул — На Петровданском сабору Цетињу је у Другом светском рату проглашена квислиншка суверена и независна Црна Гора под протекторатом фашистичке Италије.
• 13. јул — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора.
• 22. јул — Почео устанак у Словенији
• 27. јул — Нападом герилских одреда под вођством комуниста на Срб, Дрвар и Босанско Грахово почео је организовани устанак у Босни и Херцеговини и Хрватској.
• 26. јул — Председник САД Френклин Делано Рузвелт „замрзао“ сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.
• 28. јул — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.

Август

• 6. август — Усташе су убиле око 600 становника села Пребиловци, углавном жена, деце и стараца.
• 14. август — Британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Рузвелт потписали су Атлантску повељу, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама.
• 17. август — Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.
• 21. август — Први затвореници су допремљени у систем логора Јасеновац.
• 22. август — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ.
• 29. август — У Београдy нацистичке Немачке формирала Влада народног спаса на челу са генералом Миланом Недићем
• 31. август — Битка за Лозницу 1941. - Четнички официр, Веселин Мисита, са својим снагама напао немачки гарнизон у Лозници и натерао га на капитулацију

Септембар

• 8. септембар — Немци су у Другом светском рату почели опсаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље.
• 16. септембар — Јосип Броз Тито, вођа КПЈ, прешао из Београда на ослобођену територију у западној Србији. Тога дана, немачка управа у Србији наредила да се за једног немачког мртвог војника стреља 100 Срба, а за рањеног 50.
• 16. септембар — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија.
• 19. септембар — Јосип Броз Тито и Драгољуб Михаиловић састали се у селу Струганик како би уговорили заједничку борбу против нацистичког окупатора

Октобар

• 14. октобар — У Краљеву нацисти и њихови помагачи извршили велики масакр над цивилним становништвом
• 21. октобар — У Крагујевцу побијено више од 7000 грађана, од тога 300 ђака крагујевачке гимназије

Новембар

• 7. новембар — У Ужицу, центру слободне територије, у присуству Тита изведена кратка парада партизанских јединица у част годишњице Октобарске револуције

• 25. новембар — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату.
• 29. новембар — Након вишедневних напада немачких снага и њихових помагача, сломљена Ужичка република - слободна територија у којој је живело око милион људи. По Титовом наређењу, партизански борци на брду Кадињача држали одступницу Врховном штабу и цивилном становништву како би се они на време извукли из Ужица.

Децембар

• 1. децембар — Црногорски НОП одред за операције у Санџаку, под командом Арса Јовановића, извршио напад на италијански гарнизор у Пљевљима. После тешких борби партизани су били приморани да се, уз тешке губитке, од око 500 погинулих и рањених, повуку из Пљеваља. (види Пљеваљска битка)
• 7. децембар — Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбору на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова.
• 8. децембар — Јапан је истовремено извршио инвазију на Малају, Тајланд, Хонгконг, Филипине и Холандску источну Индију.
• 19. децембар — Тројица ронилаца на људским торпедима Италијанске морнарице су детонирали магнетне мине на британским бродовима у Александрији, онеспособивши два бојна брода.
• 19. децембар — После неуспеле офанзиве на Москву, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.
• 21. децембар — У босанском месту Рудо формирана Прва пролетерска НОУ бригада.

Рођења

Главна страница: Категорија:Рођени 1941.

Март

• 26. март — Ричард Докинс, британски биолог
• 27. март — Мики Јевремовић, српски музичар (†2017)

Април

• 7. април — Горден Кеј, енглески глумац
• 25. април — Ари ден Хартог, холандски бициклиста.
• 28. април — Лисјен Емар, француски бициклиста.

Мај

• 24. мај — Боб Дилан, амерички певач, текстописац и музичар.

Август

• 20. август — Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије. (†2006)

Септембар

• 9. септембар — Денис Ричи, амерички информатичар

Децембар

• 25. децембар — Гидо Рејбрук, белгијски бициклиста.

Смрти

Главна страница: Категорија:Умрли 1941.

Јануар

• 13. јануар — Џејмс Џојс, ирски писац. (* 1882.)
• 29. јануар — Јоанис Метаксас, грчки генерал и диктатор

Фебруар

• 15. фебруар — Гвидо Адлер, аустријски музиколог (* 1855.)
• 21. фебруар — Фредерик Бантинг, канадски научник. (* 1891.)
• 28. фебруар — Алфонсо XIII од Шпаније, шпански краљ

Март

• 18. март — Анри Корне, француски бициклиста. (*1884)

Април

• 5. април — Парвин Етесами, иранска песникиља

Мај

• 27. мај — Ернст Линдеман, немачки капетан

Јун

• 4. јун — Вилхелм II Немачки, немачки цар

Јул

• 9. јул — Божидар Аџија, југословенски политчар. (* 1890.)
• 24. јул — Рудолф Рамек, аустријски политичар. (* 1881.)
• 31. јул — Соња Маринковић, народни херој Југославије

Август

• 7. август — Рабиндранат Тагор, индијски писац и филозоф. (* 1861.)
• 14. август —Пол Сабатје, франсуски хемичар, добитник Нобелове награде

Октобар

• 20. октобар — Марко Орешковић, хрватски комуниста и народни херој. (*1895.)

Новембар

• 27. новембар — Нада Пурић, народни херој Југославије. (*1903.)

Нобелове награде

• Физика — Награда није додељена
• Хемија — Награда није додељена
• Медицина — Награда није додељена
• Књижевност — Награда није додељена
• Мир — Награда није додељена
• Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године