Dragiša Lapčević — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:
| место_рођења = [[Užice]]
| место_рођења = [[Užice]]
| држава_рођења = {{zastava|Kneževina Srbija}}
| држава_рођења = {{zastava|Kneževina Srbija}}
| датум_смрти = [[14. avgust]] [[1939]].
| датум_смрти = {{Datum smrti|1939|8|14|1867|10|27}}
| место_смрти = [[Beograd]]
| место_смрти = [[Beograd]]
| држава_смрти = {{zastava|Kraljevina Jugoslavija}}
| држава_смрти = {{zastava|Kraljevina Jugoslavija}}

Верзија на датум 1. март 2018. у 14:10

Dragiša Lapčević
Dragiša Lapčević
Лични подаци
Датум рођења27. oktobar 1867.
Место рођењаUžice,  Kneževina Srbija
Датум смрти14. август 1939.(1939-08-14) (71 год.)
Место смртиBeograd,  Kraljevina Jugoslavija

Dragutin „Dragiša“ Lapčević (1867–1939) je bio srpski političar, novinar i istoričar. Bio je predsednik Srpske socijaldemokratske stranke od njenog osnivanja, narodni poslanik Kraljevine Srbije, opštinski odbornik u Beogradu i urednik Radničkih novina.

Veliki međunarodni ugled stekao je glasanjem protiv ratnih budžeta uoči balkanskih ratova i prvog svetskog rata, zalažući se za Balkansku federaciju.[1] U posleratnom periodu je odbio da se priključi boljševicima, nakon čega se povukao iz radničkog pokreta, ne želeći da učestvuje u sukobima zavađenih struja.[2]

Protivio se kako nacionalističkoj, tako i komunističkoj politici, zalažući se za građanske slobode, socijalnu demokratiju i parlamentarizam.[3] Zastupao je politiku konkretnih reformi koje poboljšavaju život radnika.

Život

Dragiša je rođen u Užicu 1867. godine. Odrastao je u Požegi, gde je završio nekoliko razreda osnovne škole, nakon čega je nastavio da se sam obrazuje. U početku je radio uglavnom nekvalifikovane fizičke poslove, prvo u pekari pa u mehani. Ubzo su ga, kao pismenog čoveka, postavili za opštinskog delovođu. Tu je stekao takav ugled da su ga, kao opozicionara, izabrali za predsednika opštine 1893. godine, ali je srpska Vlada poništila taj izbor.[3] Krajem 19. veka je aktivno učestvovao u organizovanju radničkog pokreta u Kraljevini Srbiji.[4] Sarađivao u listovima Socijaldemokrat i Radničke novine, koje kasnije uređuje. Učio je ruski i nemački da bi čitao socijalističku literaturu. 1898. godine je potpisao prvu peticiju u kojoj su izneseni zahtevi socijalista, zbog čega je osuđen na šest meseci zatvora.[4]

Lapčević na prvomajskoj proslavi 1905. u Beogradu.

Lapčević je politički delovao kao protivnik obrenovićevskog režima, zajedno sa radikalima, socijalistima i drugim demokratski opredeljenim grupama. U masovnim hapšenjima nakon tzv. ivandanjskog atentata na kralja Milana, i Lapčević je bio uhapšen i osuđen na robiju, ali je ubrzo oslobođen. Na poziv beogradskih prijatelja 1902. godine seli se u Beograd, kako bi pomagao u osnivanju radničkih organizacija.[3]

Na osnivačkim kongresima Lapčević je izabran za predsednika Socijaldemokratske partije (1903) i za sekretara Glavnog radničkog saveza (tadašnje sindikalne centrale). Zbog sukoba u partiji podneo ostavku na predsednički položaj 1905.[4] Na VII kongresu SSDS 1909. ponovo je izabran u najviše partijsko rukovodstvo. Na tom položaju je ostao narednih nekoliko godina, sve do izbijanja prvog svetskog rata. Biran je za narodnog poslanika i za odbornika Beogradske opštine. U Beogradskoj opštini zastupao je interese periferije grada i zahtevao poboljšanje životnih uslova u sirotinjskim četvrtima.[3] Takođe je učestvovao u međunarodnom socijalističkom i sindikalnom pokretu.

Dragiša Lapčević se isticao kao govornik, a svojim skupštinskim govorima kritikuje velike izdatke za vojsku, policiju, birokratiju i monarhiju, i protestuje zbog nedovoljnih izdvajanja za prosvetu, za narodno zdravlje i unapređenje privrede. Zahtevao je opšte pravo glasa. Lapčević je kao dosledni pacifista u skupštini Srbije glasao protiv ratnih budžeta uoči balkanskih ratova, zalažući se za Balkansku federaciju.

Radničke novine, glasilo srpskih socijaldemokrata.


Lapčević je opominjao da niko ne može biti zadovoljan granicama koje će se postaviti i da svaki rat vodi samo u novi rat. Najteži trenuci njegovog političkog rada nastali su kada su izbili ratovi 1912, 1913. i 1914. godine. Srpski socijalistički poslanici – Dragiša Lapčević i Triša Kaclerović – su tri puta glasali protiv ratnih kredita, zbog čega su trpeli veliki pritisak ratno ostrašćene sredine, koja ih je optuživala za podrivanje nacionalnih interesa.[5] Bilo im je naročito teško zato što isto nisu učinili socijalistički poslanici u parlamentima Austrije, Nemačke, Francuske, Belgije, Britanije.[3]

Uoči prvog svetskog rata, u političkom životu Srbije se jako osećao uticaj Crne ruke, tajne oficirske organizacije. 1914. je u Bitolju došlo do incidenta povodom pitanja prioriteta građanske nad vojnom vlašću. Tada je Lapčević u Skupštini podneo interpelaciju na vladu, što trpi ilegalne organizacije. Međutim, njegova inicijativa je tada ostala bez većeg odjeka, a Skupština se zadovoljila odgovorom predsednika vlade.

Драгиша Лапчевић, вођа социјалистичке странке

Nakon pobede boljševika u oktobarskoj revoluciji, mnogi jugoslovenski levičari se okreću komunizmu, zahtevajući revolucionarni prevrat i diktaturu proletarijata. Lapčević, Topalović, Korać i drugi socijalisti su smatrali da revolucija u zaostaloj zemlji nema izgleda na uspeh i da je loša politika koja tera radnike u ulične sukobe sa policijom i u zatvore. Nakon stvaranja Kraljevine SHS, došlo je do kongresa ujedinjenja levih partija 1919. godine, kad je stvorena Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista), ali je Lapčević odbio da uđe u centralno rukovodstvo.[4] Na Vukovarskom kongresu Socijalističke radničke partije Jugoslavije 1920. godine, Lapčević je istupao protiv komunista i odbio da pristupi boljševicima.[6] Tada se jugoslovenski radnički pokret pocepao na revolucionarno i reformističko krilo, a Lapčević je postao jedan od vođa partijske opozicije.[4] Od 1926. godine Lapčević je pokušavao da stvori jedinstven sindikalni pokret na principima političke neutralnosti i distanciranja od jugoslovenskih komunista i socijalista Živka Topalovića.[6]

U poslednjim godinama života prestao s političkom delatnošću.[4] Nakon povlačenja iz politike, posvetio se pisanju i novinarstvu.[3] Izabran je za predsednika Udruženja novinara Srbije. Narodna skupština postavila ga je za svog bibliotekara. Sa tog radnog mesta je i penzionisan.

Preminuo je u avgustu 1939. godine.

Misli

Lapčević je bio dosledan Drugoj internacionali i austromarksistima, naročito Karlu Kauckom, dok su od ruskih teoretičara na njega uticali Trocki, Plehanov i socijalisti 19. veka. Lenjina i delatnost Treće internacionale (Kominterne) nikada nije smatrao za prave socijalističke uzore, jer je uvek naglašavao humanističku stranu borbe za socijalizam. Od srpskih mislilaca, njegov intelektualni uzor je bio Svetozar Marković.[6]

Po Dragiši Lapčeviću, celokupna radnička borba, koja mora biti evolutivna dok ne postane moguća kao revolucionarna, mora se voditi za čoveka kao samosvrhu, nikako upotrebom ljudi kao instrumenata za apstraktnu slobodu i nedostižne ideale koji ostaju budućnosti. Za ostvarenje novog društva, pored ekonomskih pretpostavki, neophodan je veliki moralni preobražaj čovečanstva koji se mora postići emancipacijom pretežnog njegovog dela - radništva.[6]

Dela

Najvažnija dela Dragiše Lapčevića su:

  • Istorija socijalizma u Srbiji (1922)
  • Rat i srpska socijalna demokratija (1925)
  • Položaj radničke klase u Srbiji (1928)

Izvori

  1. ^ William English Walling, The Socialists and the War. Books.google.com. Приступљено 1. 4. 2012. 
  2. ^ „Socijaldemokratska tradicija Srbije”. Yurope.com. Приступљено 1. 4. 2012. 
  3. ^ а б в г д ђ „Dragisa Lapcevic”. Yurope.com. Приступљено 1. 4. 2012. 
  4. ^ а б в г д ђ Nova enciklopedija, Vuk Karadžić – Larousse (II tom), Beograd, 1978.
  5. ^ „Dimitrije Tucović – dobar primer političkog besednika”. Hereticus.org. Приступљено 1. 4. 2012. 
  6. ^ а б в г „Užički Marksisti I Politički Mislioci - Dragiša Lapčević”. Uzice.net. Приступљено 1. 4. 2012. 

Литература

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dragiša_Lapčević&oldid=19144635”