Балтословенски језици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м PNG -> SVG
.
Ред 139: Ред 139:
* {{citation |url=http://www.uni-klu.ac.at/eeo/Urslawisch.pdf |contribution=Urslawisch |authorlink=Georg Holzer |last=Holzer|first=Georg|year=2002 |accessdate = 1. 10. 2008. |title=Enzyklopädie des Europäischen Ostens |language=German |location=Klagenfurt |publisher=Wieser Verlag |format=PDF }}
* {{citation |url=http://www.uni-klu.ac.at/eeo/Urslawisch.pdf |contribution=Urslawisch |authorlink=Georg Holzer |last=Holzer|first=Georg|year=2002 |accessdate = 1. 10. 2008. |title=Enzyklopädie des Europäischen Ostens |language=German |location=Klagenfurt |publisher=Wieser Verlag |format=PDF }}
* {{cite book | ref = harv |year=2007 |authorlink=Georg Holzer |last=Holzer|first=Georg|title=Historische Grammatik des Kroatischen. Einleitung und Lautgeschichte der Standardsprache | location=[[Франкфурт на Мајни|Frankfurt am Main]] |publisher=Peter Lang |isbn=978-3-631-56119-5 |language=German }}
* {{cite book | ref = harv |year=2007 |authorlink=Georg Holzer |last=Holzer|first=Georg|title=Historische Grammatik des Kroatischen. Einleitung und Lautgeschichte der Standardsprache | location=[[Франкфурт на Мајни|Frankfurt am Main]] |publisher=Peter Lang |isbn=978-3-631-56119-5 |language=German }}
* {{citation |authorlink=Frederik Kortlandt |last=Kortlandt|first=Frederik|url=https://openaccess.leidenuniv.nl/dspace/bitstream/1887/1853/1/344_017.pdf |title=I.-E. palatovelars before resonants in Balto-Slavic |year=1978 |journal=Recent Developments in Historical Phonology |pages=237–243 |format=PDF }}{{dead link|date=August 2013}}
* {{citation |authorlink=Frederik Kortlandt |last=Kortlandt|first=Frederik|url= https://openaccess.leidenuniv.nl/handle/1887/1853 |title=I.-E. palatovelars before resonants in Balto-Slavic |year=1978 |journal=Recent Developments in Historical Phonology |pages=237–243 }}
* {{cite book | ref = harv |title=Baltica & Balto-Slavica |last=Kortlandt|first=Frederik|year=2009 |isbn=978-90-420-2652-0 |location=Amsterdam-New York |publisher=Rodopi |author-link=Frederik Kortlandt }}
* {{cite book | ref = harv |title=Baltica & Balto-Slavica |last=Kortlandt|first=Frederik|year=2009 |isbn=978-90-420-2652-0 |location=Amsterdam-New York |publisher=Rodopi |author-link=Frederik Kortlandt }}
* {{citation |authorlink=Ranko Matasović |last=Matasović|first=Ranko|url=http://www.leidykla.vu.lt/inetleid/baltistic/40_2/straipsniai/str1.pdf |title=Toward a relative chronology of the earliest Baltic and Slavic sound changes |year=2005 |journal=[[Baltistica]] |volume=40/2 |format=PDF}}
* {{citation |authorlink=Ranko Matasović |last=Matasović|first=Ranko|url=http://www.leidykla.vu.lt/inetleid/baltistic/40_2/straipsniai/str1.pdf |title=Toward a relative chronology of the earliest Baltic and Slavic sound changes |year=2005 |journal=[[Baltistica]] |volume=40/2 |format=PDF}}

Верзија на датум 5. март 2018. у 18:06

Државе у којима се говоре балтословенски језици:
  Источнословенски
  Западнословенски
  Јужнословенски
  (Источни) Балтик

Балтословенска језичка заједница је претпостављена скупина балтичких и словенских језика у оквиру индоевропских језика. Сличности између две наведене скупине језика су толике да се не срећу међу другим скупинама индоевропских језика.

По претпоставци сви језици из ове скупине воде порекло од прабалтословенског језика, из кога су се првобитно издвојили прасловенски и прабалтички језик. Међутим, постоје и другачија (мада мањинска) мишљења о блискости словенских и балтичких језика. Она се ослањају на „вишемиленијумски језички додир“ обе језичке скупине, услед чега је дошло до сличности.

Једна од важних сличности балтичких и словенских језика јесте и то што су обе језичке групе „најархаичније“ од свих група индоевропске породице језика.

Порекло

Језичко дрво словенских језика

По највероватнијој научној претпоставци, Курганској претпоставци [1], која се заснива на поређењу данашњих језика, сви балтословенски језици су настали од прабалтословенског језика, који је, опет, настао од источног огранка праиндоевропског језика на степама Понта (познат и као Сатемски). Прабалтословенски језик је вероватно постојао од 3. до 1. миленијума п.н.е. Дати језик био је близак индоиранском језику и прагерманском језику.

„Зрело доба“ прабалтословенског језика везује се за раздобље 1500-1300. п. н. е.. После тога се дати језик распао на два засебна језика: прабалтички и прасловенски језик.

Докази сличности балтословенских језика

Докази Бругмана

Докази Семерењија

Докази у речнику: Балтословенски језици деле више од 100 речи. На пример:

Сличности балтословенских језика
прабалтословенски Литвански Старопруски Летонски Латгалски Прасловенски Старословенски Руски Пољски Српски
lḗjpā líepa līpa liẽpa līpa лéјпā липа липа lipa липа
ránkā rankà rānkan rùoka rūka рáнкā рѫка рукá ręka рука
galwā́ galvà galwo galva golva галвà глава головá głowa глава







Списак балтословенских језика

Балтославенској језичној заједници припадали су следећи језици:

Балтички језици балтославенске језичне заједнице:

Словенски језици балтославенске језичне заједнице:

Државе у којима се говоре балтословенски језици

Извори

  1. ^ Kortlandt 1990, стр. 134.

Литература