Аутомобилизам — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 18: Ред 18:
[[Датотека:NASCAR practice.jpg|мини|десно|250п|Загревање пред трку у Дејтони, Сад]]
[[Датотека:NASCAR practice.jpg|мини|десно|250п|Загревање пред трку у Дејтони, Сад]]


'''Аутомобилизам'''<ref>[http://www.macmillandictionary.com/dictionary/british/motor-racing Macmillan Dictionary]</ref> је назив за све облике [[спорт|спортских]] такмичења у којима се користе [[моторна возила]] на четири точка. Основни циљ у појединачним тркама је да се за најкраће време пређе одређен број кругова или да се за одређено време пређе што већи број кругова. Листа на крају трке се формира у зависности од потрошеног времена, где прво место заузима такмичар са најкраћим временом, друго одмах после њега и тако даље. Возачи који из било ког разлога започну, али не заврше трку ће такође бити на финалној листи. Међутим, њихова места ће бити на самом дну табеле, и то последње место ће заузети возач који се први повукао из трке. Код већине трке, није неопходно проћи комплетну стазу, већ ће се рачунати да је возач успешно завршио трку уколико пређе одређену такмичарску дистанцу (на пример, у ''[[Формула 1|Формули 1]]'', довољно је да возачи пређу 90% пуно стазе, те ће се рачунати као да су завршили трку). Постоје бројне категорије аутомобилских такмичења, сваки са различитим правилима и прописима, као што су обавезна заустављања ради техничке провере и ауто регулатива, којих се сви такмичарски аутомобили и возачи морају придржавати.
'''Аутомобилизам'''<ref>[http://www.macmillandictionary.com/dictionary/british/motor-racing Macmillan Dictionary]</ref> је назив за све облике [[спорт]]ских такмичења у којима се користе [[моторна возила]] на четири точка. Основни циљ у појединачним тркама је да се за најкраће време пређе одређен број кругова или да се за одређено време пређе што већи број кругова. Листа на крају трке се формира у зависности од потрошеног времена, где прво место заузима такмичар са најкраћим временом, друго одмах после њега и тако даље. Возачи који из било ког разлога започну, али не заврше трку ће такође бити на финалној листи. Међутим, њихова места ће бити на самом дну табеле, и то последње место ће заузети возач који се први повукао из трке. Код већине трке, није неопходно проћи комплетну стазу, већ ће се рачунати да је возач успешно завршио трку уколико пређе одређену такмичарску дистанцу (на пример, у ''[[Формула 1|Формули 1]]'', довољно је да возачи пређу 90% пуно стазе, те ће се рачунати као да су завршили трку). Постоје бројне категорије аутомобилских такмичења, сваки са различитим правилима и прописима, као што су обавезна заустављања ради техничке провере и ауто регулатива, којих се сви такмичарски аутомобили и возачи морају придржавати.


== Категорије такмичења ==
== Категорије такмичења ==
Ред 31: Ред 31:
{{Main|Историја аутомобилизма}}
{{Main|Историја аутомобилизма}}


Прва трка са преаранжираним мечевима два аутомобила са сопственим погоном преко договорене руте се одвила у 4:30 сати 30. августа 1867, између [[Ashton-under-Lyne|Аштона под Лајмом ]] и [[Олд Трафорд]]а, на растојању од осам миља. Победило је возило [[Isaac Watt Boulton|Исака Вата Болтона]].<ref>{{Cite web|url=http://www.gracesguide.co.uk/Isaac_Watt_Boulton|title=Isaac Watt Boulton|website=www.gracesguide.co.uk|access-date=2016-07-27}}</ref>
Прва трка са преаранжираним мечевима два аутомобила са сопственим погоном преко договорене руте се одвила у 4:30 сати 30. августа 1867, између [[Ashton-under-Lyne|Аштона под Лајмом]] и [[Олд Трафорд]]а, на растојању од осам миља. Победило је возило [[Isaac Watt Boulton|Исака Вата Болтона]].<ref>{{Cite web|url=http://www.gracesguide.co.uk/Isaac_Watt_Boulton|title=Isaac Watt Boulton|website=www.gracesguide.co.uk|access-date = 27. 07. 2016.}}</ref>


Трке амтомобила са унутрашњним сагоревањем су почеле ускоро након конструкције првог успешног аутомобила на [[моторни бензин]]. Прво такмичење је одржано 28. априла 1887, у организацији главниг едитора париског журнала -{''Le Vélocipède''}-, Месјеа Фосиера.<ref name="8W"/> Тркачка стаза је била дуга {{convert|2|km}}, од Нејиевог моста до [[Булоњска шума|Булоњске шуме]].
Трке амтомобила са унутрашњним сагоревањем су почеле ускоро након конструкције првог успешног аутомобила на [[моторни бензин]]. Прво такмичење је одржано 28. априла 1887, у организацији главниг едитора париског журнала -{''Le Vélocipède''}-, Месјеа Фосиера.<ref name="8W"/> Тркачка стаза је била дуга {{convert|2|km}}, од Нејиевог моста до [[Булоњска шума|Булоњске шуме]].
Ред 46: Ред 46:


[[Датотека:Brooklands Members' Banking from bridge.jpg|thumb|250п|Преостали део стазе [[Brooklands|Брукландс]] у 2007]]
[[Датотека:Brooklands Members' Banking from bridge.jpg|thumb|250п|Преостали део стазе [[Brooklands|Брукландс]] у 2007]]
[[Brooklands|Брукландс]], u [[Сари (грофовија)|Сурију]], је био прво наменски уграђени моторни тркачки простор, отворен јуна 1907.<ref>{{cite magazine |magazine=[[Autocar (magazine)|Autocar]] | volume=127 | issue = 3731 | author=Sammy Davis | authorlink=S. C. H. "Sammy" Davis | title=How Brooklands started | page=43 | date=August 17, 1967}}</ref> Он је садржао {{convert|4.43|km|2|abbr=on}} бетонску стазу са закошеним кривинама ради вожње великом брзином.
[[Brooklands|Брукландс]], u [[Сари (грофовија)|Сурију]], је био прво наменски уграђени моторни тркачки простор, отворен јуна 1907.<ref>{{cite magazine |magazine=[[Autocar (magazine)|Autocar]] | volume=127 | issue = 3731 | author=Sammy Davis | authorlink=S. C. H. "Sammy" Davis | title=How Brooklands started | page=43 | date = 17. 08. 1967.}}</ref> Он је садржао {{convert|4.43|km|2|abbr=on}} бетонску стазу са закошеним кривинама ради вожње великом брзином.


Једна од најстаријих постојећих наменски изграђених аутомобилских тркачких стаза у Сједињеним Државама, која је још увек у употреби, је 2,5-миље (4.02&nbsp;km)-дуга [[Indianapolis Motor Speedway|Индианаполис мотор Спидвеј]] у [[Спидвеј (Индијана)|Спидвеју у Индијани)]]. То је највећа локација за спортске сврхе било које врсте широм света, са врхунским капацитетом од око 257.000+ седишта.<ref>{{cite web|url=http://www.worldstadiums.com/stadium_menu/stadium_list/100000.shtml |title=Stadium List :: 100 000+ Stadiums |publisher=World Stadiums |date= |accessdate=2013-09-02}}</ref>
Једна од најстаријих постојећих наменски изграђених аутомобилских тркачких стаза у Сједињеним Државама, која је још увек у употреби, је 2,5-миље (4.02&nbsp;km)-дуга [[Indianapolis Motor Speedway|Индианаполис мотор Спидвеј]] у [[Спидвеј (Индијана)|Спидвеју у Индијани)]]. То је највећа локација за спортске сврхе било које врсте широм света, са врхунским капацитетом од око 257.000+ седишта.<ref>{{cite web|url=http://www.worldstadiums.com/stadium_menu/stadium_list/100000.shtml |title=Stadium List :: 100 000+ Stadiums |publisher=World Stadiums |date= |accessdate = 02. 09. 2013.}}</ref>


-{[[NASCAR]]}- је основао Бил Франс Старији 21. фебруара 1948, уз помоћ неколико других возача тог времена. Прва -{NASCAR "Strictly Stock"}- трка је одржана 19. јуна 1949, у [[Дејтона Бич (Флорида)|Дејтони Бич у Флориди]].
-{[[NASCAR]]}- је основао Бил Франс Старији 21. фебруара 1948, уз помоћ неколико других возача тог времена. Прва -{NASCAR "Strictly Stock"}- трка је одржана 19. јуна 1949, у [[Дејтона Бич (Флорида)|Дејтони Бич у Флориди]].
Ред 56: Ред 56:
Од 1972. до 2003, -{NASCAR}- премијерне серије су називане Винстон куп серије, а спонзирао их је [[Winston (cigarette)|Винстон]] бренд цигарета фирме -{[[R. J. Reynolds Tobacco Company]]}-. Промене које су произашле из РЈР учешћа, као и смањење распореда са 48 на 31 трка годишње, успоставили су 1972. као почетак -{NASCAR}--ове „модерне ере”.
Од 1972. до 2003, -{NASCAR}- премијерне серије су називане Винстон куп серије, а спонзирао их је [[Winston (cigarette)|Винстон]] бренд цигарета фирме -{[[R. J. Reynolds Tobacco Company]]}-. Промене које су произашле из РЈР учешћа, као и смањење распореда са 48 на 31 трка годишње, успоставили су 1972. као почетак -{NASCAR}--ове „модерне ере”.


-{IMSA GT}- серија је еволуирала у [[American Le Mans Series|америчку серију Ле Манс]], која је имала своју прву сезону 1999. године.<ref>{{cite news|last=Perez|first=A.J.|title=Le Mans series showcases prototype race cars|url=http://usatoday30.usatoday.com/sports/motor/2007-08-29-lemans-motor_N.htm|accessdate=August 20, 2008|work=[[USA Today]]|publisher=[[Gannett Company]]|date=August 30, 2007}}</ref> Европске трке су времено постале блиско сродне са [[European Le Mans Series|Ле Манс серијом]], обе од којих покривају прототипе и ГТ аутомобиле.
-{IMSA GT}- серија је еволуирала у [[American Le Mans Series|америчку серију Ле Манс]], која је имала своју прву сезону 1999. године.<ref>{{cite news|last=Perez|first=A.J.|title=Le Mans series showcases prototype race cars|url=http://usatoday30.usatoday.com/sports/motor/2007-08-29-lemans-motor_N.htm|accessdate = 20. 08. 2008.|work=[[USA Today]]|publisher=[[Gannett Company]]|date = 30. 08. 2007.}}</ref> Европске трке су времено постале блиско сродне са [[European Le Mans Series|Ле Манс серијом]], обе од којих покривају прототипе и ГТ аутомобиле.


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em|refs=
{{reflist|30em|refs=
<ref name="8W">{{cite web | url=http://forix.autosport.com/8w/bdb.html | title=The cradle of motorsport | author=Rémi Paolozzi | date=May 28, 2003 | work=Welcome to Who? What? Where? When? Why? on the World Wide Web | publisher=Forix, Autosport, 8W}}</ref>
<ref name="8W">{{cite web | url=http://forix.autosport.com/8w/bdb.html | title=The cradle of motorsport | author=Rémi Paolozzi | date = 28. 05. 2003. | work=Welcome to Who? What? Where? When? Why? on the World Wide Web | publisher=Forix, Autosport, 8W}}</ref>
}}
}}


Верзија на датум 6. март 2018. у 05:54

Аутомобилизам
Џим Џонсон предводи трку
Највише управно телоFIA
Прво такмичење28. 4. 1887
Карактеристике
Мешани полYes
Типна отвореном
Загревање пред трку у Дејтони, Сад

Аутомобилизам[1] је назив за све облике спортских такмичења у којима се користе моторна возила на четири точка. Основни циљ у појединачним тркама је да се за најкраће време пређе одређен број кругова или да се за одређено време пређе што већи број кругова. Листа на крају трке се формира у зависности од потрошеног времена, где прво место заузима такмичар са најкраћим временом, друго одмах после њега и тако даље. Возачи који из било ког разлога започну, али не заврше трку ће такође бити на финалној листи. Међутим, њихова места ће бити на самом дну табеле, и то последње место ће заузети возач који се први повукао из трке. Код већине трке, није неопходно проћи комплетну стазу, већ ће се рачунати да је возач успешно завршио трку уколико пређе одређену такмичарску дистанцу (на пример, у Формули 1, довољно је да возачи пређу 90% пуно стазе, те ће се рачунати као да су завршили трку). Постоје бројне категорије аутомобилских такмичења, сваки са различитим правилима и прописима, као што су обавезна заустављања ради техничке провере и ауто регулатива, којих се сви такмичарски аутомобили и возачи морају придржавати.

Категорије такмичења

Историја

Главни чланак: Историја аутомобилизма

Прва трка са преаранжираним мечевима два аутомобила са сопственим погоном преко договорене руте се одвила у 4:30 сати 30. августа 1867, између Аштона под Лајмом и Олд Трафорда, на растојању од осам миља. Победило је возило Исака Вата Болтона.[2]

Трке амтомобила са унутрашњним сагоревањем су почеле ускоро након конструкције првог успешног аутомобила на моторни бензин. Прво такмичење је одржано 28. априла 1887, у организацији главниг едитора париског журнала Le Vélocipède, Месјеа Фосиера.[3] Тркачка стаза је била дуга 2 km (1,2 mi), од Нејиевог моста до Булоњске шуме.

Алберт Леметр се пласирао на прво место у свом Пежоу типа 5 са 3hp у трци Париз–Руан.

Дана 22. јула 1894.[4] паришки магазин Le Petit Journal је организовао оно што се сматра првим светским аутомобилистичким такмичењем, од Париза до Руана.[3] Сто два такмичара су платила улазницу од 10 франака.[3]

Прва америчка аумобилистичка трка се генерално сматра да је одржана на Дан захвалности под именом трка Чикаго Тајмс-Хералд дана 28. новембра 1895.[5] Прво покривање догађаја изазвало је значајан амерички интерес у аутомобиле.[5]

Фернанд Габриел вози Морс у трци Париз-Мадрид 1903

Са ауто конструкцијом и тркама којима доминира Француска, француски аутомобилски клуб АЦФ је организовао низ великих међународних трка, обично од или до Париза, повезујући се са другим великим градом, у Француској или другде у Европи.

Преостали део стазе Брукландс у 2007

Брукландс, u Сурију, је био прво наменски уграђени моторни тркачки простор, отворен јуна 1907.[6] Он је садржао 443 km (275,27 mi) бетонску стазу са закошеним кривинама ради вожње великом брзином.

Једна од најстаријих постојећих наменски изграђених аутомобилских тркачких стаза у Сједињеним Државама, која је још увек у употреби, је 2,5-миље (4.02 km)-дуга Индианаполис мотор Спидвеј у Спидвеју у Индијани). То је највећа локација за спортске сврхе било које врсте широм света, са врхунским капацитетом од око 257.000+ седишта.[7]

NASCAR је основао Бил Франс Старији 21. фебруара 1948, уз помоћ неколико других возача тог времена. Прва NASCAR "Strictly Stock" трка је одржана 19. јуна 1949, у Дејтони Бич у Флориди.

Од 1962, спортски аутомобили су привремено били у сенци ГТ аутомобила, те је ФИА заменила Светско првенство за спортске аутомобиле са Међународним првенством за ГТ произвођаче.[8]

Од 1972. до 2003, NASCAR премијерне серије су називане Винстон куп серије, а спонзирао их је Винстон бренд цигарета фирме R. J. Reynolds Tobacco Company. Промене које су произашле из РЈР учешћа, као и смањење распореда са 48 на 31 трка годишње, успоставили су 1972. као почетак NASCAR-ове „модерне ере”.

IMSA GT серија је еволуирала у америчку серију Ле Манс, која је имала своју прву сезону 1999. године.[9] Европске трке су времено постале блиско сродне са Ле Манс серијом, обе од којих покривају прототипе и ГТ аутомобиле.

Референце

  1. ^ Macmillan Dictionary
  2. ^ „Isaac Watt Boulton”. www.gracesguide.co.uk. Приступљено 27. 07. 2016. 
  3. ^ а б в Rémi Paolozzi (28. 05. 2003). „The cradle of motorsport”. Welcome to Who? What? Where? When? Why? on the World Wide Web. Forix, Autosport, 8W. 
  4. ^ Le Petit Journal, publishing of monday 23 july 1894
  5. ^ а б Michael L. Berger (2001). The automobile in American history and culture: a reference guide. Greenwood Publishing Group. стр. 278. ISBN 978-0-313-24558-9. 
  6. ^ Sammy Davis (17. 08. 1967). „How Brooklands started”. Autocar. св. 127 бр. 3731. стр. 43. 
  7. ^ „Stadium List :: 100 000+ Stadiums”. World Stadiums. Приступљено 02. 09. 2013. 
  8. ^ Denis Jenkinson, Automobile Year Book Of Sports Car Racing, 1982
  9. ^ Perez, A.J. (30. 08. 2007). „Le Mans series showcases prototype race cars”. USA Today. Gannett Company. Приступљено 20. 08. 2008. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аутомобилизам&oldid=19158798”