Мариндол — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 4: Ред 4:


== Историја ==
== Историја ==
Село Мариндо је почетком 20. века било најзападније српско насеље, у Крањској. Ту је 1903. године било 480 православних душа, а заједно са суседним српским место Бојанцем чини парохију III разреда. Та православна парохија се налази у "иноверном окружењу". У месту је тада српска православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу. Грађена је 1858. године средствима државе и приложника. Због лоше градње али и потреса храм је брзо пропао; испуцали зидови, срушен звоник, а звона већ деценију постављена на стубовима. Због трошног стања инжињери су препоручили крајем 1902. године да се храм сруши. За градњу нове цркве потребно је било најмање 20.000 к а иконостас и звона могу још послужити. Како је та црквена општина имала мали почетни капитал од 3.661 к, била је принуђена да тражи помоћ од српства. Али било им је дозвољена акција само годину дана и то по Хрватској и Славонији. Упутили су јавни проглас априла 1903. године: председник црквене општине администратор, поп Гедеон Мамула, перовођа учитељ Ђоко Станојевић и тутори Никола Јаковац и Јован Буњевац.<ref>"Српски сион", Карловци 1903. године</ref>
Село Мариндо је почетком 20. века било најзападније српско насеље, у Крањској. Ту је 1903. године било 480 православних душа, а заједно са суседним српским место [[Бојанци]] чини парохију III разреда. Та православна парохија се налази у "иноверном окружењу". У месту је тада српска православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу. Грађена је 1858. године средствима државе и приложника. Због лоше градње али и потреса храм је брзо пропао; испуцали зидови, срушен звоник, а звона већ деценију постављена на стубовима. Због трошног стања инжињери су препоручили крајем 1902. године да се храм сруши. За градњу нове цркве потребно је било најмање 20.000 к а иконостас и звона могу још послужити. Како је та црквена општина имала мали почетни капитал од 3.661 к, била је принуђена да тражи помоћ од српства. Али било им је дозвољена акција само годину дана и то по Хрватској и Славонији. Упутили су јавни проглас априла 1903. године: председник црквене општине администратор, поп Гедеон Мамула, перовођа учитељ Ђоко Станојевић и тутори Никола Јаковац и Јован Буњевац.<ref>"Српски сион", Карловци 1903. године</ref>


== Становништво ==
== Становништво ==

Верзија на датум 7. март 2018. у 20:36

Мариндол (словен. Marindol) село у општини Чрномељ у Републици Словенији.

Село је значајно као једно од 5 села Беле Крајине и целе Словеније, насељених Србима током неколико протеклих векова.

Историја

Село Мариндо је почетком 20. века било најзападније српско насеље, у Крањској. Ту је 1903. године било 480 православних душа, а заједно са суседним српским место Бојанци чини парохију III разреда. Та православна парохија се налази у "иноверном окружењу". У месту је тада српска православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу. Грађена је 1858. године средствима државе и приложника. Због лоше градње али и потреса храм је брзо пропао; испуцали зидови, срушен звоник, а звона већ деценију постављена на стубовима. Због трошног стања инжињери су препоручили крајем 1902. године да се храм сруши. За градњу нове цркве потребно је било најмање 20.000 к а иконостас и звона могу још послужити. Како је та црквена општина имала мали почетни капитал од 3.661 к, била је принуђена да тражи помоћ од српства. Али било им је дозвољена акција само годину дана и то по Хрватској и Славонији. Упутили су јавни проглас априла 1903. године: председник црквене општине администратор, поп Гедеон Мамула, перовођа учитељ Ђоко Станојевић и тутори Никола Јаковац и Јован Буњевац.[1]

Становништво

По последњем попису из 2002. године село Мариндол имало је 87 становника.

Референце

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1903. године

Види још