Општина Ада — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 25: Ред 25:
| интернет =
| интернет =
}}
}}
'''Општина Ада''' је једна од [[територијална организација Републике Србије|општина у Републици Србији]]. Налази се у [[Војводина|Војводини]] и спада у [[Севернобанатски управни округ|Севернобанатски округ]]. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из [[2004]]. општина заузима површину од 227 [[километар|km²]] (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 [[хектар|ha]], а на шумску 235 -{ha}-). Центар општине је град [[Ада (место)|Ада]]. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из [[2002]]. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из [[2004]]. [[природни прираштај]] је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.
'''Општина Ада''' је једна од [[територијална организација Републике Србије|општина у Републици Србији]]. Налази се у [[Војводина|Војводини]] и спада у [[Севернобанатски управни округ|Севернобанатски округ]]. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из [[2004]]. општина заузима површину од 227 [[километар|km²]] (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 [[хектар|ha]], а на шумску 235 -{ha}-). Центар општине је град [[Ада (место)|Ада]]. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из [[2002]]. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из 2004. [[природни прираштај]] је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.


== Насељена места ==
== Насељена места ==

Верзија на датум 16. март 2018. у 06:22

Општина Ада

Грб општине Ада
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Севернобанатски округ
Седиште Ада
Становништво
Становништво Пад 16.991
Географске карактеристике
Површина 227 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www1.ada.org.rs

Општина Ада је једна од општина у Републици Србији. Налази се у Војводини и спада у Севернобанатски округ. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из 2004. општина заузима површину од 227 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 ha, а на шумску 235 ha). Центар општине је град Ада. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.

Насељена места

Општину Ада чини 5 насеља:

Историја

Мапа општине Ада

Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке Тисе. Осим градића Ада, општину чине насеља Мол, Стеријино, Утрине и Оборњача у којима живи око 24000 становника, већином Мађара, Срба, Југословена и остале националности. Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су Римљани, Хуни и Авари који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се Мађари, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: мађ. Асоњфалва, мађ. Банфалва, Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године 1694. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе Арсенија Чарнојевића. Касније се назив мења на Острово (1702.г.) да би се на карти Тамишке бановине 1723. године појавио назив АДА-ХАТТА. Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.

Године 1836. Ада је проглашена за трговиште и добила право на амблем. Прва православна основна школа основана је 1703. године, а католичка 1760. године док је 1885. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради пошта и телеграф. Железничка пруга изграђена је 1889. године, а 1908. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.

У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу „Парк“ у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу „Салаш“ и у приватним кућама.[1]

Становништво

Сва насељена места имају већинско мађарско становништво.

Етнички састав према попису из 2011.[2]
Мађари
  
12.750 75,04%
Срби
  
2.956 17,40%
Роми
  
323 1,90%
Југословени
  
74 0,44%
Хрвати
  
50 0,29%
Албанци
  
25 0,16%
Словаци
  
18 0,11%
Муслимани
  
13 0,08%
Немци
  
11 0,06%
Румуни
  
11 0,06%
Црногорци
  
8 0,05%
Буњевци
  
6 0,04%
Русини
  
4 0,02%
Украјинци
  
4 0,02%
Руси
  
3 0,02%
Словенци
  
3 0,02%
Власи
  
1 0,01%
остали
  
10 0,06%
Регионална припадност
  
84 0,49%
неизјашњени
  
388 2,28%
непознато
  
249 1,47%
укупно: 16.991
Верски састав према попису из 2011.
Католици
  
12.761 75,10%
Православци
  
3.193 18,79%
Протестанти
  
93 0,55%
Муслимани
  
40 0,24%
Јудаизам
  
2 0,02%
атеисти и агностици
  
65 0,39%
остали
  
13 0,08%
неизјашњени
  
490 2,88%
непознато
  
316 1,86%

Референце

Спољашње везе