Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{Authority control}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 12: Ред 12:
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
|поље =
| поље =
|институција =
| институција =
| школа =
| школа =
|студенти =
| студенти =
|познат_по =
| познат_по =
|награде =
| награде =
|напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Филарет Гранић''' ([[Кикинда|Велика Кикинда]], [[13. септембар]] [[1883]] — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1948]]) је био српски византолог и теолог, архимандрит.
'''Филарет Гранић''' ([[Кикинда|Велика Кикинда]], [[13. септембар]] [[1883]] — [[Београд]], [[3. фебруар]] [[1948]]) је био српски византолог и теолог, архимандрит.
Ред 32: Ред 32:


== Литература ==
== Литература ==
текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. [[Атанасије Јевтић|А. Јевтића]] у Богословље, 1980, стр. 27-41.
текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. [[Атанасије Јевтић|А. Јевтића]] у Богословље, 1980, pp. 27-41.


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 17. март 2018. у 03:39

Филарет Гранић
Филарет Гранић, српски византолог
Лични подаци
Датум рођења(1883-09-13)13. септембар 1883.
Место рођењаВелика Кикинда, Аустроугарска
Датум смрти3. фебруар 1948.(1948-02-03) (64 год.)
Место смртиБеоград, ФНРЈ

Филарет Гранић (Велика Кикинда, 13. септембар 1883Београд, 3. фебруар 1948) је био српски византолог и теолог, архимандрит.

Биографија

Рођен је у Великој Кикинди као Бранко Гранић 13. септембра (1. септембра по јулијанском календару) 1883. Гимназију је завршио у Новом Саду а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.

Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1935. је изабран за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.

Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњовековној Србији. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.

Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.

Литература

текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, pp. 27-41.

Спољашње везе