Нићифор Вријеније — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 24: Ред 24:
== Биографија ==
== Биографија ==


Нићифор је рођен вероватно у [[Једрене|Хадријанопољу]], или око [[1064]]. или око [[1080]]. године<ref name="ODB">{{Cite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}</ref>. Тачна веза између њега и његовог имењака Нићифора Вријенија (''Старијег''), који је [[1077]]. године подигао побуну и био проглашен за цара, није тачно утврђена, али се сматра да му је био или [[син]] или [[унуче|унук]]<ref name="ODB" />.
Нићифор је рођен вероватно у [[Једрене|Хадријанопољу]], или око [[1064]]. или око [[1080]]. године<ref name="ODB">{{harvnb|Kazhdan|1991|pp=}}</ref>. Тачна веза између њега и његовог имењака Нићифора Вријенија (''Старијег''), који је [[1077]]. године подигао побуну и био проглашен за цара, није тачно утврђена, али се сматра да му је био или [[син]] или [[унуче|унук]]<ref name="ODB" />.


Нићифор се око [[1097]]. године оженио Аном Комнином, ћерком цара Алексија I, који је угушио побуну његовог претка. Као војсковођа, он је учествовао у походима које је покретао Алексије и око [[1111]]. године му је додељена висока дворска титула [[Цезар (титула)|цезара]]<ref name="ODB" />, а носио је и титулу [[паниперсеваст]]а. После смрти цара Алексија [[1118]]. године, одбио је да учествује у завери{{Напомена|Алексијева супруга [[Ирена Дукина]] и ћерка Ана Комнина су покушале да прогласе Нићифора за новог цара, уместо Алексијевог сина [[Јован II Комнин|Јована]], али у томе нису успеле.}} против Алексијевог сина [[Јован II Комнин|Јована II]] (1118—1143) у корист своје супруге која је желела да влада преко њега.
Нићифор се око [[1097]]. године оженио Аном Комнином, ћерком цара Алексија I, који је угушио побуну његовог претка. Као војсковођа, он је учествовао у походима које је покретао Алексије и око [[1111]]. године му је додељена висока дворска титула [[Цезар (титула)|цезара]]<ref name="ODB" />, а носио је и титулу [[паниперсеваст]]а. После смрти цара Алексија [[1118]]. године, одбио је да учествује у завери{{Напомена|Алексијева супруга [[Ирена Дукина]] и ћерка Ана Комнина су покушале да прогласе Нићифора за новог цара, уместо Алексијевог сина [[Јован II Комнин|Јована]], али у томе нису успеле.}} против Алексијевог сина [[Јован II Комнин|Јована II]] (1118—1143) у корист своје супруге која је желела да влада преко њега.
Ред 42: Ред 42:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
{{cite book|editor1-last=Kazhdan|editor1-first=Alexander P.|editor1-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}
{{cite book|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}





Верзија на датум 20. март 2018. у 05:26

Нићифор Вријеније
Лични подаци
Датум рођења1062
Место рођењаОрестијада,
Датум смрти1137
Место смртиКонстантинопољ,
За чланак о његовом истоименом претку, погледајте чланак Нићифор Вријеније.

Нићифор Вријеније (Млађи) (грч. Νικηφόρος Βρυέννιος, 1064/10801137) је био византијски племић, војсковођа и историчар, са краја XI и почетка XII века. Био је син или унук узурпатора Нићифора Вријенија и супруг Ане Комнине, а 1118. године је био истакнут за наследника трона, после смрти свог таста Алексија Комнина (1081—1118).

Биографија

Нићифор је рођен вероватно у Хадријанопољу, или око 1064. или око 1080. године[1]. Тачна веза између њега и његовог имењака Нићифора Вријенија (Старијег), који је 1077. године подигао побуну и био проглашен за цара, није тачно утврђена, али се сматра да му је био или син или унук[1].

Нићифор се око 1097. године оженио Аном Комнином, ћерком цара Алексија I, који је угушио побуну његовог претка. Као војсковођа, он је учествовао у походима које је покретао Алексије и око 1111. године му је додељена висока дворска титула цезара[1], а носио је и титулу паниперсеваста. После смрти цара Алексија 1118. године, одбио је да учествује у завери[а] против Алексијевог сина Јована II (1118—1143) у корист своје супруге која је желела да влада преко њега.

Нићифор је учествовао у Јовановом походу на Антиохију (1136/1137), након кога је преминуо у Цариграду (1136/1137)[1].

После 1118. године, започео је писање свог историјског дела „Грађа за историју“ (грч. Ὕλη Ἱστορίας или грч. Ὕλη Ἱστοριῶν), које је остало недовршено[1]. Оно започиње владавином Исака I Комнина (1057—1059), а нагло се прекида на дешавањима око 1079. Према речима историчара Борислава Радојчића величајући породицу Комнина, он (Нићифор) ни једног тренутка не заборавља и род Вријенија, посебно свог деду[б] Нићифора. Његовим акцијама посвећује нарочиту пажњу, запостављајући догађаје у којима овај није учествовао[2].

Напомена

  1. ^ Алексијева супруга Ирена Дукина и ћерка Ана Комнина су покушале да прогласе Нићифора за новог цара, уместо Алексијевог сина Јована, али у томе нису успеле.
  2. ^ Радојчић заузима став да је однос између двојице Нићифора Вријенија био деда-унук и да је млађи Нићифор рођен 1062. године.

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д Kazhdan 1991 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFKazhdan1991 (help)
  2. ^ Шаблон:ВИНЈ III

Литература

Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.