Википедија:Трг/Правописна питања — разлика између измена
Ред 167: | Ред 167: | ||
:Као и Елиот Нес и ?есаломиви --[[Корисник:Burga|В. Бургић]] ''([[Разговор са корисником:Burga|реци...]])'' 10:15, 15. октобар 2008. (CEST) |
:Као и Елиот Нес и ?есаломиви --[[Корисник:Burga|В. Бургић]] ''([[Разговор са корисником:Burga|реци...]])'' 10:15, 15. октобар 2008. (CEST) |
||
Аргоанути иду великим словом, а ја бих ставила и Несаломиве, јер су они једни и једини, без обзира што их има више. Толико. --[[Корисник:Erin|Ерин]] ([[Разговор са корисником:Erin|разговор]]) 16:10, 15. октобар 2008. (CEST) |
Аргоанути иду великим словом, а ја бих ставила и Несаломиве, јер су они једни и једини, без обзира што их има више. Толико. --[[Корисник:Erin|Ерин]] ([[Разговор са корисником:Erin|разговор]]) 16:10, 15. октобар 2008. (CEST) |
||
:Наравно, и ја сам за велико слово, јер је очигледно у питању властита именица. У Правопису ипак не налазим ову конкретну проблематику. --[[Корисник:Burga|В. Бургић]] ''([[Разговор са корисником:Burga|реци...]])'' 16:58, 15. октобар 2008. (CEST) |
Верзија на датум 15. октобар 2008. у 16:58
Упозорење: на овој страници се расправља о језичким и правописним недоумицама. Википедија се одриче одговорности за нетачне закључке у расправи и не гарантује за компетентност корисника који дају одговоре на правописна питања и недоумице.
- Могући извори информација пре него што се овде постави питање:
- Википедија:Основе српског правописа
- Википедија:Неке правописне и језичке недоумице
- Википедија:Транскрипција са француског језика
- Википедија:Транскрипција са кинеског језика
- Википедија:Транскрипција са словачког језика
средњевековни или средњовековни?
следеће наградно питање - средњевековни или средњовековни? --Дамјан /разговарајмо/ 01:58, 2. октобар 2008. (CEST)
Колико сам ја чуо по правопису је једино могуће средњевековни, али у мом искуству у језику се користе обје варијанте подједнако. Сасвим је могуће да су наши лингвисти избацили средњовековни да би се реванширали Хрватима што су се издвојили из заједничког језика па да им покажу да и они коња за трку имаду. Нешто слично се десило са „требало би“.
Исправно је ЈЕДИНО средњовековни, а све је остало квазитеорија[1].[2]
PS:Jel kažeš srednjEškolac ili srednjOškolac? --62.57.255.161 (разговор) 11:37, 4. октобар 2008. (CEST)
- нисам пронашао овај пример ни у једној граматици, али судећи по здравом разуму, одвојено се може рећи једино средње али не и средњо. јес да ово у сложеницама не мора бити правило.--Дамјан /разговарајмо/ 03:08, 4. октобар 2008. (CEST)
Пре неког времена,можда и годину дана(није ни битно),сам питао Делију тим поводом и он и Јагода су ми рекли да је по последњем попису правилно само средњОвековни(могу и да нађем њихове коментаре).Мени је било логичније средњевековни(резонов`о сам попут тебе),а и у неким (старијим) књигама сам нашао облик са е,тако да је,чини ми се,раније било правилно и једно и друго,али је сада дефинитивно само са о. Црни Бомбардер!!! (†) 03:41, 4. октобар 2008. (CEST)
фала, ово је довољно. сад знам шта ћу са средњЕвековном филозофијом.--Дамјан /разговарајмо/ 16:13, 4. октобар 2008. (CEST)
Требало би
- ти би хтио ићи (да идеш) на посао.
- ти би смио ићи (да идеш) на посао.
- ти би морао ићи (да идеш) на посао.
- ти би могао ићи (да идеш) на посао.
- ти би
требаотребалоићи (да идеш)на посао.
Не разумијем разлог таквом потезу. Мени чак глупо звучи реченица: „Ти је требало да будеш сам.“ или „Ти си требало да будеш сам“ (наравно да не може, ко је то „оно“ којем се обраћа?). Пошто овако звучи ненормално, онда људи морају окренути реченицу: „Требало је да будеш сам“ и онда може да звучи прихватљиво. Међутим, да се оставила варијанта као и са хтјети, смјети, морати и моћи, могло би се рећи овако: „Ти си требао бити сам“ или „Требао си бити сам“. Овако, ваљда Срби стављају нагласак на „да“+презент глагола а избацују инфинитив из реченичних конструкција јер је то „хрватско“. Политика искључивости и избацивања „туђих“ ствари које су нас и довеле гдје јесмо. --Дарко Максимовић (разг.) 16:05, 2. октобар 2008. (CEST)
Ти би требао ићи не би било неправилно, што би био наставак твоје приче, али Ти би требало да идеш. ----Оли разговор 21:02, 2. октобар 2008. (CEST)
Glagol trebati...
...se u srpskom upotrebljava bezlično kada je u spoju sa glagolom, odnosno ne sme da ima subjekat, odnosno upotrebljava se u trećem licu:
- Treba da dođeš (ne trebaš)
- Trebalo je da znaš (ne trebao si)
- Trebalo bi da razmislimo (ne trebali bismo)
Ako nema drugog glagola, trebati se menja normalno kroz sva lica:
- Ne trebaš mi (ne ne trebam te)
- Trebaju mi (ne trebam ih)
- Trebao mi je savet
Африканс
Нови председник Јужноафричке Републике зове се Kgalema Motlanthe што смо овде пренели као Кгалема Мотланте. Међутим на енглеској Википедији је постављен изговор и он је ˈxɑ.lɪ.mɑ mʊ.ˈtɬ’ɑ.n.tʰɛ. Има ли неких идеја за правилну транскрипцију? Можда Ксалима Муталанте? --Авала (разговор) 11:55, 3. октобар 2008. (CEST)
- По ИПА дефиницији [1], симбол икс је чисто наше х. Африканс вероватно није релевантан језик овде (то је језик белаца). --Јакша (разговор) 17:04, 3. октобар 2008. (CEST)
- Не могу да пронађем које је националности Кгалема али видим да се африканс користи као релевантан на неким Википедијама. Дакле Халима Муталанте?--Авала (разговор) 19:21, 3. октобар 2008. (CEST)
Требало би Халема Мотланте, не Халима Муталанте.--Награисаловићкажи/лажи 16:29, 4. октобар 2008. (CEST)
- ОК хвала.--Авала (разговор) 22:51, 4. октобар 2008. (CEST)
- Ptičie
- Peticse
- Terézia Fecková
- Fetzer i Fetsko
--Награисаловићкажи/лажи 20:18, 3. октобар 2008. (CEST)
- Peticse је мађарско име за Ptičie што се преноси као Птичије ја мислим, макар према овом кратком упутству - Википедија:Транскрипција са словачког језика.--Авала (разговор) 20:24, 3. октобар 2008. (CEST)
- Молим транскрипцију Liezel Huber (Јужна Африка)--Drazetad (разговор) 23:06, 4. октобар 2008. (CEST)
- По овоме би требало Лизел Хјубер. Поз...—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:01, 5. октобар 2008. (CEST)
Цртица
Како је правилно: полу-брат или полубрат?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:34, 6. октобар 2008. (CEST)
Без. --Дарко Максимовић (разг.) 14:16, 6. октобар 2008. (CEST)
Крозвучно или Кроззвучно?
Како је правилно? И ако је правилно кроззвучна аеродинамика, нека неко одради серч енд риплејс у чланку аеродинамика. Хвала. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:50, 7. октобар 2008. (CEST)
Иако нисам никад чуо ту ријеч, сигурно није крозвучна, јер се у српском језику тако не граде ријечи. Баш размишљам, ако би постојала нека сложеница (можда и постоји ;-) ) „над“-„динамика“, сигурно се не би писала надинамика, него наддинамика. Чисто по слуху гледам, ако неко има конкретан извор, то би било још боље. --Дарко Максимовић (разг.) 12:20, 7. октобар 2008. (CEST)
Мајкл Џеј Фокс
Да ли је правилно рећи „од Мајкла Џеја Фокса“ или „од Мајкла Џеј Фокса“? Ово Џеј потиче од слова J. (енгл. Michael J. Fox).—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:00, 7. октобар 2008. (CEST)
Превод
Како бисте превели ово: Courteney Cox checks into 'Scrubs'. „Scrubs“ је назив серије, занима ме најприближнији превод овога „checks into“.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 22:41, 9. октобар 2008. (CEST)
- Пошто је то, очигледно, име чланка, који желиш да референцираш (претпостављам), онда бих оставио у оригиналу. У суштини, превод је да се Кортни Кокс придружила глумачкој постави серије Скрабс (или како ли је већ наши медији локализују). "Check into" би било "пријавити се" или што би неки рекли "чекирати се" (у хотелу, на аеродрому итд). --ФилиП × 23:58, 9. октобар 2008. (CEST)
Опет цртица
Полу-Јевреј или полу Јевреј? Или можда Јеврејин?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:22, 10. октобар 2008. (CEST)
- Можда би требало полујевреј: имамо полувреме, полураспад...мада са друге стране мислим да постоји правило када су народи у питању...
Награде и наводници
Због чега чланци о наградама немају наводнике у својим називима? Зашто је награда Еми, а не награда „Еми“?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:41, 10. октобар 2008. (CEST)
- Зато што када именујеш нешто што иде под наводнике стављаш наводнике ако не именујеш шта је то, али их не стављаш ако именујеш.
- "Еми" или награда Еми
- "Политика" или дневна новина Политика
- Ако сам била мало конфузна се изивињавам. Поз. --Ерин (разговор) 07:37, 11. октобар 2008. (CEST)
Мала дигресија:
Речник језичких недоумица каже:
novine (dnevni list) uvek u množini; današnje novine, iz novina, donesi jedne novine (ne jednu novinu).
--79.143.164.133 (разговор) 08:56, 11. октобар 2008. (CEST)
Тачке у бројевима
Да ли је по правопису да се хиљаде одвајају тачкама? 3000 или 3.000? Ако јесте, да ли би то правило требало применити и на називе филмова, нпр.? „3000 миља до Грејсленда“ или „3.000 миља до Грејсленда“?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:27, 11. октобар 2008. (CEST)
- По Правопису, као и по захтевима СИ-ја, хиљаде могу да се
- а) не одвајају
- б) одвајају полуразмацима (где постоје и где је то згодно)
- в) одвајају размацима
- Одвајање тачком (или запетом у англосаксонском простору) није ни по Правопису ни по СИ-ју, али се традиционално користи у трговини да би се спречило да неко стави цифру на место размака. --В. Бургић (реци...) 17:44, 12. октобар 2008. (CEST)
Цитат из РЈН:
TAČKA UZ CIFRE. Kad se u pisanju višecifrenih brojeva odvajaju grupe od po tri cifre, u matematici se to čini praznim prostorom (belinom), npr. 5 721, 32 850 000 itd. Izvan stručnih tekstova običnije je i praktičnije odvajanje tačkom: 5.721, 32.850.000. Ni tačkom ni belinom ne razdvajaju se četvorocifreni brojevi koji znače godine.
--79.143.164.133 (разговор) 18:50, 12. октобар 2008. (CEST)
Ах, да, цитат из Правописа (издање 1993), стр. 256, т.185:
"Тачка се пише или се оставља белина и унутар већих арапских бројева да се (ради прегледности) одвоје троцифарски периоди: нпр. милион се пише 1.000.000 или 1 000 000. Среће се и наизменично писање тачке (за хиљаде) и зареза (за милионе), али је зарез боље употребљавати само у децималном разломку. У четвороцифреним цифрама године не издваја се цифра хиљаде ни тачком ни зарезом".
Дакле, тврдња "одвајање тачком (или запетом у англосаксонском простору) није (ни) по Правопису ..." напросто није тачна.
--79.143.164.133 (разговор) 18:57, 12. октобар 2008. (CEST)
- Један технички моменат везан за веб (па и за Википедију). Ако напишемо 1 000 000 врло лако може да се деси да при прелому текста текст процесор ово интерпретира као више речи и да део броја пренесе у нови ред (што никако не ваља). Томе може да се доскочи тако што би се уместо размака куцао симбол за белину, (била је прилична гимнастика да напишем ово а да се не интерпетира као размак :Р) што као што се може видети (1 000 000, добијено као 1 000 000) даје исти ефекат али се не прелама на крају реда. Овакво писање прилично отежава рад, тако да мислим да је боље писати 1.000.000. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:34, 14. октобар 2008. (CEST)
Enterprise
Ентерпрајз или Ентерпрајс?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:58, 14. октобар 2008. (CEST)
Зе. --Дарко Максимовић (разг.) 17:01, 14. октобар 2008. (CEST)
Аргонаути
„Јасон и Аргонаути“ или „Јасон и аргонаути“?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:31, 15. октобар 2008. (CEST)
- Као и Елиот Нес и ?есаломиви --В. Бургић (реци...) 10:15, 15. октобар 2008. (CEST)
Аргоанути иду великим словом, а ја бих ставила и Несаломиве, јер су они једни и једини, без обзира што их има више. Толико. --Ерин (разговор) 16:10, 15. октобар 2008. (CEST)
- Наравно, и ја сам за велико слово, јер је очигледно у питању властита именица. У Правопису ипак не налазим ову конкретну проблематику. --В. Бургић (реци...) 16:58, 15. октобар 2008. (CEST)