Грчка митологија — разлика између измена
м Враћене измене 178.220.189.145 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознаке: враћање поништење |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{друго значење3|Грчка митологија (цртана серија)}} |
{{друго значење3|Грчка митологија (цртана серија)}} |
||
Profesorka Sara Pesic |
|||
'''Грчка митологија''' је корпус прича који припадају [[антички Грци|старим Грцима]] и чији су предмет њихови [[бог]]ови и [[херој]]и, природа света и времена у којем су живели и који их је окруживао, као и порекло и значење њихових [[култ]]ова и [[ритуал]]а. У модерном смислу, под грчком митологијом се подразумева, студија и покушај расветљавања [[религија|религијских]] и [[политичка институција|политичких институција]] старих Грка и њихове цивилизације, као и покушај потпунијег схватања саме природе митова и легенди. |
'''Грчка митологија''' је корпус прича који припадају [[антички Грци|старим Грцима]] и чији су предмет њихови [[бог]]ови и [[херој]]и, природа света и времена у којем су живели и који их је окруживао, као и порекло и значење њихових [[култ]]ова и [[ритуал]]а. У модерном смислу, под грчком митологијом се подразумева, студија и покушај расветљавања [[религија|религијских]] и [[политичка институција|политичких институција]] старих Грка и њихове цивилизације, као и покушај потпунијег схватања саме природе митова и легенди. |
||
Верзија на датум 24. март 2018. у 15:37
Profesorka Sara Pesic Грчка митологија је корпус прича који припадају старим Грцима и чији су предмет њихови богови и хероји, природа света и времена у којем су живели и који их је окруживао, као и порекло и значење њихових култова и ритуала. У модерном смислу, под грчком митологијом се подразумева, студија и покушај расветљавања религијских и политичких институција старих Грка и њихове цивилизације, као и покушај потпунијег схватања саме природе митова и легенди.
Митови спадају у прве манифестације људске маште и настају због дубоке потребе за метафоричком интерпретацијом свих феномена с којима се сусрећу људи током свог живота. Збуњеност и слабост човека пред неприкосовеним силама Природе, метафизичке спекулације, схватање слабости људског бића, моралне норме и дилеме, комуникација са себи сличним, изражавају се преко прича са симболичким садржајем, као резултат људске маште. Скупови тих легендарних традиција чине митологију, гдје се огледају прве спекулације о животу и Природи. У исто време, митови нуде јасну слику о карактеристикама сваког народа, његовом карактеру, стремљењима и достигнућима, као и његовој трајекторији кроз историју.
Грчки народ је био један од првих који је стварао митове преко којих је покушавао да схвати, да да интерпретације, о свему ономе што превазилази димензије људског разума у то време, као и о свему ономе, што је у њиховим очима било необјашњиво и неукротиво. Њихове приче су се преносиле с кољена на кољено, надограђујући се и мењајући се у складу са потребама, као и степеном развоја сваке епохе.[1]
У почетку, за време родовских односа, грчка религија састојала се у обожавању природних појава (животиња, земље, дрвећа..). Након распада, у хомерско доба ова религија замењена је веровањем у богове. Грци су створили много богова, које су замишљали у људском облику. Ови богови су такође имали и људску нарав, били бесмртни и свемоћни. Грчка митологија је сигурно имала утицаја на све остале митологије.
Настанак света
По грчком миту, у почетку су небо и земља били измешани и владао је Хаос. Затим су се из Хаоса издвојили богиња Геја - земља и Уран - небо. Њих двоје изродили су остале богове - титане. Међутим, Уран бојећи се да му неко од деце не преузме власт затвори титане под земљу. Међутим, један бог - Хронос успео је да изађе из провалије и да ослободи осталу браћу и сестре. Тада, као што се Уран и бојао, Хронос одузме власт оцу и постаде господар света. Међутим, Хроноса је затекла иста судбина као и његовог оца, јер га је свргнуо са власти његов млађи син - Зевс.
Настанак људи
У почетку, Грци су мислили да су људи никли из земље попут биљака, међутим временом је то веровање одбачено и мислило се да је титан Прометеј од глине направио човека, а да му је Атена удахнула душу. Прометеј је људе штитио, помагао им и учио их. Од Аполона је украо ватру и дао је људима, ухватио је дивљег бика и дао људима да га упрегну, научио их је како да ваде руде. Због свега овога Зевс се наљутио и наређено је да Прометеј буде окован гвозденим ланцима и на Кавказу он беше прикован за једну стену где је сваки дан слетао орао који му је кљувао јетру. Прометеј је дуго овако висио док га Херакле није ослободио.
Хероји
У грчкој митологији спомињу се и полубогови, који се називају херојима. Они имају натчовечанску снагу, памет, спретност. Обично су били синови богова и смртника, заштитници људи, убице чудовишта и разбојника. Најпознатији грчки хероји јесу Херакле (Хераклес, Херкулес, Херкул), Тезеј, Јасон, Персеј, Диоскури.
Грчки митови
Неки од најпознатијих грчких митова су:
- Прометеј
- Персеј
- Дедал и Икар
- Адонис
- Мида
- Аталанта
- Тантал
- Дионис
- Сизиф
- Орфеј и Еуридика
- Херакле
- Тезеј
- Медеја
- Илијада
- Пандора
- Одисеја
- Диоскури
- Аргонаути
- Персефона
Референце
- ^ Mavromataki, Maria - Mitología Griega - Ediciones XAITALI. 1997. ISBN 978-960-8284-62-3. - Издање на шпанском језику
Литература
- Grevs, Robert (2002). Grčki mitovi. Beograd: Familet. ISBN 978-86-7646-007-6.