Партитура — разлика између измена
м Превођење магичних речи |
мНема описа измене |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
[[Категорија:Музички инструменти|*]] |
[[Категорија:Музички инструменти|*]] |
||
<gallery> |
|||
Image:TurandotP.gif|Пример партитуре - [[Ђакомо Пучини|Ђ. Пучини]] "[[Турандот]]" - музички интермецо између 1. и 2. слике II чина |
|||
<gallery> |
|||
[[de:Partitur]] |
[[de:Partitur]] |
||
Ред 35: | Ред 37: | ||
[[pl:Partytura]] |
[[pl:Partytura]] |
||
[[pt:Partitura]] |
[[pt:Partitura]] |
||
[[sl:Partitura]] |
[[sl:Partitura]]</gallery> |
Верзија на датум 5. јануар 2006. у 00:24
Упоредни музички преглед свих деоница једног музичког ансамбла, односно, начин да се у нотацији оне представе у једновременом току. Деонице се исписују на нотним (линијским) системима једна испод друге, у чему је кроз праксу устаљен уобичајени поредак (најчешће према висини, распону и регистру инструмента у оквиру групе) и групација (види слику).
Овај редослед, устаљен у класичној музици, је следећи:
- Дрвени дувачки инструменти, и то редом пиколо флауте, флауте (мада некада и обрнутим редом), обое, енглески рогови, кларинети, бас кларинети, фаготи и контрафаготи. Ако у оркестру учествује и саксофон, он се пише између бас кларинета и фагота.
- Лимени дувачки инструменти, односно, хорне, трубе, тромбони и тубе.
- Удараљке, и то најпре тимпани, а затим и остали ударачки инструменти.
- Остали инструменти међу којима је увек прва харфа, а затим и други који немају одређен редослед, али ако је клавир (одн. пијанино) део оркестра, он иде након харфе, а пре осталих, који могу бити, на пример, звона, ксилофон, челеста, гитара и други.
- Певачке деонице ако постоје, пишу се на овом месту, и то најпре солистичке (ако их има), а затим хорске.
- Соло инструменти, у делима као што је Концерт за виолину и оркестар, Концерт за флауту, харфу и оркестар итд., ти солистички инструменти следе на овом месту. Ако их је више, ређају се као у целокупној партитури.
- Гудачки инструменти, којих је и највише, налазе се редоследом I виолине, затим II виолине, виоле, виолончела и контрабаси.
Ако се инструменти (нпр. прве виолине) деле у више група, онда се, ради прегледности, могу писати у више од једне нотне линије, али то најчешће није случај у целој партитури, већ само у појединим деловима. Тај случај се при дељењу означава са div. ( divisi), а када се враћају у исту мелодију, обележава се или са tutti (најчешће код гудача), а за мање бројне инструменте се мелодија обележава са а 2, а 3 ... (што означава да је свирају оба, одн. сва три инструмента). Ако само један инструмент групе свира мелодију, мелодија се обележава са solo.
Напомена
Већина података везана за групе инструмената, као и за појединачне инструменте потиче из:
- Увод у оркестрацију - проф. Александар Обрадовић - Универзитет уметности у Београду - Београд, 1997.
- Мали речник музичких инструмената - Дејан Деспић - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992.