Партитура — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Превођење магичних речи
мНема описа измене
Ред 23: Ред 23:
[[Категорија:Музички инструменти|*]]
[[Категорија:Музички инструменти|*]]


<gallery>
[[Слика:TurandotP.gif|мини|лево|Пример партитуре - [[Ђакомо Пучини|Ђ. Пучини]] "[[Турандот]]" - музички интермецо између 1. и 2. слике II чина]]
Image:TurandotP.gif|Пример партитуре - [[Ђакомо Пучини|Ђ. Пучини]] "[[Турандот]]" - музички интермецо између 1. и 2. слике II чина
<gallery>


[[de:Partitur]]
[[de:Partitur]]
Ред 35: Ред 37:
[[pl:Partytura]]
[[pl:Partytura]]
[[pt:Partitura]]
[[pt:Partitura]]
[[sl:Partitura]]
[[sl:Partitura]]</gallery>

Верзија на датум 5. јануар 2006. у 00:24

Распоред инструмената у партитури за тројни састав оркестра

Упоредни музички преглед свих деоница једног музичког ансамбла, односно, начин да се у нотацији оне представе у једновременом току. Деонице се исписују на нотним (линијским) системима једна испод друге, у чему је кроз праксу устаљен уобичајени поредак (најчешће према висини, распону и регистру инструмента у оквиру групе) и групација (види слику).

Овај редослед, устаљен у класичној музици, је следећи:

Ако се инструменти (нпр. прве виолине) деле у више група, онда се, ради прегледности, могу писати у више од једне нотне линије, али то најчешће није случај у целој партитури, већ само у појединим деловима. Тај случај се при дељењу означава са div. ( divisi), а када се враћају у исту мелодију, обележава се или са tutti (најчешће код гудача), а за мање бројне инструменте се мелодија обележава са а 2, а 3 ... (што означава да је свирају оба, одн. сва три инструмента). Ако само један инструмент групе свира мелодију, мелодија се обележава са solo.


Напомена
Већина података везана за групе инструмената, као и за појединачне инструменте потиче из:

  • Увод у оркестрацију - проф. Александар Обрадовић - Универзитет уметности у Београду - Београд, 1997.
  • Мали речник музичких инструмената - Дејан Деспић - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992.