Обреновићи — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
| грб = Veliki_grb_kraljevske_kuće_Obrenović.jpg |
| грб = Veliki_grb_kraljevske_kuće_Obrenović.jpg |
||
| држава = {{зас слика|First Serbian Uprising voivode flag.png}} [[Српска револуција|Устаничка Србија]] (1815—1817)<br />{{зас|Кнежевина Србија}} [[Кнежевина Србија]] (1817—1842, 1858—1882)<br />{{зас|Краљевина Србија}} [[Краљевина Србија]] (1882—1903) |
| држава = {{зас слика|First Serbian Uprising voivode flag.png}} [[Српска револуција|Устаничка Србија]] (1815—1817)<br />{{зас|Кнежевина Србија}} [[Кнежевина Србија]] (1817—1842, 1858—1882)<br />{{зас|Краљевина Србија}} [[Краљевина Србија]] (1882—1903) |
||
| владарска титула |
| владарска титула[[Кнежевина Србија|Србије]]<br />Car [[Краљевина Србија|Србије]] |
||
| племићка титула = [[кнез]], [[краљ]] |
| племићка титула = [[кнез]], [[краљ]] |
||
| први владар = [[Милош Обреновић]] |
| први владар = [[Милош Обреновић]] |
||
| посљедњи владар = [[ |
| посљедњи владар = [[Aca Обреновић]] |
||
| старјешина = [[Предраг Јаковљевић]] |
| старјешина = [[Предраг Јаковљевић]] |
||
| владавина = 1815—1842. |
| владавина = 1815—1842. |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
'''Обреновићи''' су били [[Срби|српска]] владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—1858. По једном предању преци Обреновића су доселили из [[Бањани|Бањана]] у [[Брусница (Горњи Милановац)|Брусницу]] око [[1700]]. године, а потичу од [[Копривице|Копривица]]. |
'''Обреновићи''' су били [[Срби|српска]] владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—1858. По једном предању преци Обреновића су доселили из [[Бањани|Бањана]] у [[Брусница (Горњи Милановац)|Брусницу]] око [[1700]]. године, а потичу од [[Копривице|Копривица]]. |
||
Њен родоначелник био је [[ |
Њен родоначелник био је [[Mičko Обреновић]], а последњи владар [[Александар Обреновић]]. За време владавине Обреновића [[Србија]] је стекла независност на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] [[1878]]. Затим [[7. март]]а [[1882]]. од кнежевине је постала краљевина. |
||
Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње [[Љубица Обреновић|Љубица]] и [[Јулија Хуњади|Јулија]], краљице [[Наталија Обреновић|Наталија]] и [[Драга Обреновић|Драга]], затим браћа кнеза Милоша [[Јован Обреновић|Јован]] и [[Јеврем Обреновић|Јеврем]] и [[Милан Обреновић (војвода)|Милан]]. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и [[Велимир Михаило Теодоровић]], ванбрачни син кнеза Михаила. |
Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње [[Љубица Обреновић|Љубица]] и [[Јулија Хуњади|Јулија]], краљице [[Наталија Обреновић|Наталија]] и [[Драга Обреновић|Драга]], затим браћа кнеза Милоша [[Јован Обреновић|Јован]] и [[Јеврем Обреновић|Јеврем]] и [[Милан Обреновић (војвода)|Милан]]. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и [[Велимир Михаило Теодоровић]], ванбрачни син кнеза Михаила. |
Верзија на датум 25. март 2018. у 13:27
Обреновић | |
---|---|
Датотека:Veliki grb kraljevske kuće Obrenović.jpg | |
Држава | Устаничка Србија (1815—1817) Кнежевина Србија (1817—1842, 1858—1882) Краљевина Србија (1882—1903) |
Племићка титула | кнез, краљ |
Оснивач | Милош Обреновић |
Посљедњи владар | Aca Обреновић |
Актуелни старјешина | Предраг Јаковљевић |
Владавина | 1815—1842. 1858—1903. |
Смјена | убиство Краља Александра Обреновића |
Националност | Српска |
Вјера | Православна |
Јаковљевићи | |
Званични веб-сајт |
Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—1858. По једном предању преци Обреновића су доселили из Бањана у Брусницу око 1700. године, а потичу од Копривица.
Њен родоначелник био је Mičko Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. Затим 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.
Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.
Династија Обреновић
Династија Обреновића данас званично нема директних мушких потомака. Међутим, постоје потомци Јакова Обреновића (полубрата Милоша обреновића по мајци) по мушкој линији, који су од 1851. презиме променили у Јаковљевић због династичких сукоба са Карађорђевићима. Пред општинским судом у Горњем Милановцу Србољуб и Слободан Јаковљевић доказали су да су директни потомци по правој мушкој линији Јакова Обреновића, Милошевог брата. Број решења је П1 бр.355/03.[1]
Владари
Владар | Титула | Владао | Живео | |
---|---|---|---|---|
Милош Обреновић | Кнез | 1815—1839, 1858—1860 | 18. март 1780. или 1783. — 26. септембар 1860) | |
Милан Обреновић | Кнез Србије | 1839—1839 | 21. октобар 1819 — Београд, 8. јул 1839 | |
Михаило Обреновић | Кнез Србије | 1839—1842, 1860—1868 | 4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868 | |
Милан Обреновић | Кнез Србије Краљ Србије од 1882. |
1868—1889 | 22. августа 1854 — 29. јануар 1901 | |
Александар Обреновић | Краљ Србије | 1889—1903 | 2/14. август 1876 — 29. мај/11. јун 1903 |
Родослов
Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем (?-1777) и Вишњом (?-1817), који су склопили брак 1765. године и имали синове Јакова и Милана и ћерку Стану. Обрен је био из Бруснице, а Вишња из Доње Трепче. После Обренове смрти, Вишња се преудаје за Теодора Михаиловића (?-1802) у Горњу Добрињу и са њим добија синове Милоша, Јована и Јеврема. После неког времена, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.
Тодор Михаиловић је сахрањен у Горњој Добрињи у порти цркве светих апостола Петра и Павла коју је на месту старе сазидао кнез Милош 1822. године.[1] Јаков Обреновић са супругом Ђурђијом и Милан Обреновић са супругом Стојом, сахрањени су у порти цркве Светог Николе у Брусници. Јован Обреновић је сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду, Милош Обреновић је сахрањен у Саборном храму у Београду.
- Јаков Обреновић (1767—1811[2][3]). Био ожењен Ђурђијом (?-1847) [4]
- Петар Јаковљевић (погинуо 1812. - без потомака)
- Ђорђе Јаковљевић
- Милоје Јаковљевић (1826-1888)
- Антоније Јаковљевић (1847-1880)
- Марко Јаковљевић (1852-1924)
- Милан Јаковљевић (1887-1956)
- Драгољуб Јаковљевић (1934-2003)
- Милован Јаковљевић (?-1966)
- Станимир Јаковљевић (1904-1976)
- Живојин Јаковљевић (1924-1998)
- Живомир Јаковљевић (1926-2011)
- Радоје Јаковљевић (1936-1997)
- Радослав Јаковљевић (1941-1996)
- Хранислав Јаковљевић (1944-1999)
- Милан Јаковљевић (1887-1956)
- Грујица Јаковљевић [5]
- Петар Јаковљевић
- Милош Јаковљевић
- Станимир Јаковљевић
- Србољуб Јаковљевић (1941-)
- Александар Јаковљевић (1973-2009)
- Стефан Јаковљевић (1992-)
- Слободан Јаковљевић [1][6]
- Србољуб Јаковљевић (1941-)
- Станимир Јаковљевић
- Милош Јаковљевић
- Петар Јаковљевић
- Милоје Јаковљевић (1826-1888)
- Мирјана, удата за Стевчу Михаиловића, имали су три ћерке, в. Михаиловићи
- Ружа
- Дмитра (1818—1878), удата за Тривуна Новаковића у Брусницу [7][8]
- Михаило Новаковић (1849-1929)
- Милорад Новаковић (1901-1967)
- Милутин Новаковић (1925-)
- Милорад Новаковић (1901-1967)
- Михаило Новаковић (1849-1929)
- Милан Обреновић (?-1810), војвода рудничке нахије. Био ожењен Стојом (?-1813)
- Христифор Обреновић (?-1825)
- Стана Обреновић, удата за Саву Николића у Добрињу.
- Милош Обреновић (1780-1860), кнез Србије. Био ожењен Љубицом Вукомановић (1788—1843).
- Петрија Обреновић (1808—1871), удата 1824. за Теодора Бајића од Варадије.
- Савка (Јелисавета) Обреновић (1814—1848), удата 1831. за Јована Николића од Рудне (1810—1880).
- Милан Обреновић (1819-1839), кнез Србије
- Михаило Обреновић (1823-1868), кнез Србије. Био ожењен Јулијом Хуњади (1831—1919), грофицом.
- Велимир Михаило Теодоровић (1849—1898), Михаилов ванбрачни син са Маријом Бергхаус.
- Тодор Обреновић (умрло као дете)
- Марија Обреновић (умрло као дете)
- Габријела Обреновић (умрло као дете)
- Јован Теодоровић Обреновић (1787—1850), гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био ожењен Круном Михаиловић (?-1835) па Аном Јоксић (1818—1880).
- Обрен Обреновић (1818-1826)
- Јелисавета (Савка) Обреновић (1828-1834)
- Анастасија Обреновић (1839—1933), удата 1858. за Теодора Алексића од Мајне (1825—1891)
- Ермила Обреновић (1844—1918), удата 1860. за Николу Чупића, па 1867. за Тихомиља Тешу Николића (1832—1886)
- Јеврем Теодоровић Обреновић (1790—1856), обор-кнез шабачке нахије. Био ожењен Томанијом Богићевић (1796—1881).
- Милош Обреновић (1829—1861). Био ожењен Еленом Катарџи (?-1879).
- Милан Обреновић (1854-1901), кнез и краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859—1941).
- Александар Обреновић (1876-1903), краљ Србије. Био ожењен Драгом Луњевица (1867—1903).
- Сергије Обреновић (1878-1878)
- Ђорђе Обреновић (1889-1925), ванбрачни син краља Милана и Артемизе Христић.[9] (en:George_Obrenovic)
- Томанија Обреновић (1852)
- Милан Обреновић (1854-1901), кнез и краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859—1941).
- Јелена (Јелка) Обреновић (1818-?), удата 1834. за Константина Хадију
- Симка Обреновић (1818—1837), удата 1834. за Јанаћа Германа
- Анка Обреновић (1821—1868), удата 1842. за Александра Константиновића.
- Александар Константиновић (1848-1914), пуковник.
- Наталија Константиновић, удата 1902. за принца Мирка Пертовића Његоша (1879-1918)
- Михаило Петровић Његош (1908-1986), принц из краљевског дома Петровића Његоша.
- Никола II Петровић Његош (рођ. 1944.), претендент на црногорски трон.
- Михаило Петровић Његош (1908-1986), принц из краљевског дома Петровића Његоша.
- Наталија Константиновић, удата 1902. за принца Мирка Пертовића Његоша (1879-1918)
- Александар Константиновић (1848-1914), пуковник.
- Јекатарина Обреновић (1826-1848)
- Стана Обреновић (1828-1842)
- Милош Обреновић (1829—1861). Био ожењен Еленом Катарџи (?-1879).
Више од 50 наследника претендује на богатство династије Обреновић.[12]
Појава претендената на престо Србије
Након 2004. године, појавили су се потомци Јакова Обреновића полубрата по мајци Милоша Обреновића који тврде да су законски наследници имовине династије Обреновић тј. имовине Краљице Наталије Обреновић. [13] Неки од наследника имовине Краљице Наталије Обреновић су браћа Србољуб Јаковљевић и Слободан Јаковљевић који тврде да су једини наследници имовине династије Обреновића. [14] [15] Други претендент је Предраг Јаковљевић који је старешина обновљене Краљевске куће Обреновић коју чине један део потомака Јакова Обреновића. [16] [17] [18] [19]
Референце
- ^ а б в Бошњак, Милорад; Слободан Јаковљевић (2006). Обреновићи, сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5.
- ^ Ивић, Алекса (1928). Родословне таблице српских династија и властеле (3. издање изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. Таблица бр. 16. Приступљено 10. 9. 2016.
- ^ Marek, Miroslav. „Obrenovic family”. genealogy.euweb.cz (на језику: енглески). Приступљено 10. 9. 2016.
- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 5. 12. 2010.
- ^ BOŠNJAK, Milorad. „Nasleđe umesto krune | Aktuelno | Novosti”. Novosti.rs. Приступљено 5. 12. 2010.
- ^ Наследник: Желим да повратим славу и углед Обреновића („Вечерње новости“, 13. јун 2013)
- ^ Ilić, V. „Sa krunom pred Miloša | Aktuelno | Novosti”. Novosti.rs. Приступљено 5. 12. 2010.
- ^ „Pregled štampe - Seljak postao princ - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. B92. Приступљено 5. 12. 2010.
- ^ „Obrenovic family”. Genealogy.euweb.cz. Приступљено 5. 12. 2010.
- ^ Наслеђе уместо круне („Вечерње новости“, 11. јануар 2003.), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Панка Обреновић, унук краља Милана (Погледи, 1. фебруар 1998)
- ^ Обреновиће поделио тестамент („Вечерње новости“, 21. јун 2013)
- ^ www.politika.rs Потомци Обреновића
- ^ www.telegraf.rs Слободан Јаковљевић наследник Милошеве лозе
- ^ www.novosti.rs Наследник породице Обреновић жели да поврати славу и углед Обреновићима
- ^ www.czipm.org Хералдика Обреновића - Предраг Јаковљевић
- ^ www.prviprvinaskali.com Хералдика Обреновића од псеудохералдике до савремене европске хералдике
- ^ Маја Гојковић отворила изложбу панк портрета Обреновића
- ^ РТС 1 "Жикина шареница" Историјски сусрет два принца
Литература
- Ивић, Алекса (1928). Родословне таблице српских династија и властеле (3. издање изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. Таблица бр. 16. Приступљено 10. 9. 2016.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858) (3. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
- Јовановић, Слободан (1933). Друга влада Милоша и Михаила (2. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
- Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
- Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
- Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
- Јовановић, Слободан (1934). Влада Александра Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
- Јовановић, Слободан (1935). Влада Александра Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
- Јовановић, Слободан (1936). Влада Александра Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон.
- Рајић, Сузана (2013). „Краљица Наталија и Русија - од развода до преверавања” (PDF). Српске студије (4): 231—252.
- Бошњак, Милорад; Слободан Јаковљевић (2006). Обреновићи, сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5.
Спољашње везе
- Династија Обреновић-Јаковљевић(званични сајт)
- Обреновићи - дигитална НБС
- Обреновићи и њихов родослов
- Милорад Бошњак и Слободан Јаковљевић: Обреновићи и веза са Орловићима - Мартиновићима, Порекло Орловића
- Историјска библиотека: Намерни заборав. Случај Обреновића
- Династија Обреновић, Знање.орг
- Обреновићи, Знање. орг
- Проглас о венчању Краља Александра Обреновића
- Обреновићи, Виртуелни маузолеј
- „Фатална судбина Обреновића“, Милорад Бошњак и Слободан Јаковљевић, Вечерње новости, фељтон, 16 наставака, 28. јул - 12. август 2006.