Тријалетски масив — разлика између измена
м Sly-ah је преместио страницу Триалетски масив на Тријалетски масив |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Планина |
{{Планина |
||
| име = |
| име = Тријалетски масив<br />{{јез-гру|თრიალეთის ქედი}} |
||
| слика = Trialeti Range at khashuri district.jpg |
| слика = Trialeti Range at khashuri district.jpg |
||
| опис_слике = Поглед на |
| опис_слике = Поглед на Тријалетски масив |
||
| области = |
| области = |
||
| регије = |
| регије = |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
| дужина = |
| дужина = |
||
}} |
}} |
||
''' |
'''Тријалетски масив''' ({{јез-гру|თრიალეთის ქედი}}) се налази у [[Грузија|Грузији]] и део је планинског венца [[Мали Кавказ]]. Простире се од [[Тбилиси]]ја до [[Боржоми]]ја, уз десну обалу реке [[Кура|Куре]] и чини [[вододелница|вододелницу]] међу басенима њених притока [[Храми]] и [[Гуджаретисцкали]].<ref name="Поход">{{икона|ru}} [http://poxod.ru/guidebook/smllccs/p_smllccs_trialetskijhtgj_a.html Pohod/Путеводители/Триалетский хребет]</ref><ref name="Rut">{{икона|ru}} [https://www.rutraveller.ru/place/102733 Rutraveller/Триалецкия хребет]</ref> |
||
== Локација == |
== Локација == |
||
Тријалетски масив одваја средњи ток реке Куре од басена горњег тока реке Храми, у том делу се уздижу врхови Каракар и [[Арджевани]] и постепенно се снижавају ка истоку. Последње узвишење се пружа у близини Тбилисија.<ref name="Замки">{{икона|ru}} [http://zizm.ru/trialetskij-hrebet-v-algetskom-zapovednike/ Замки и заповедники мира/Триалетский хребет в Алгетском заповеднике]</ref> Од запада ка истоку пружа се дуж реке Куре, од села Минадзе на западу до ушћа реке Арагви у Куру код [[Мцхета|Мцхете]] на истоку.<ref name="Поход"/> |
|||
Дужина планинског венца износи око 150 – 200 km, а просечна ширина је износи око 30 km.<ref name="Rut"/><ref name="БСЭ">{{икона|ru}} [http://dic.academic.ru/dic.nsf/bse/141035/Триалетский Большая советская энциклопедия/Триалетский хребет]</ref> Највиши врх је Шави-Клде (Црна стена) висине 2850 m.<ref name="Поход"/><ref name="БСЭ" /><ref name="БСЭ"/> Други врхови овог планинског масива су Саквелосмта (2803 m), Арджевани (2757 m), Ортатави (2513 m), Кенчакаро (2320 m), Кваджвари (2280 m).<ref name="Поход"/> |
Дужина планинског венца износи око 150 – 200 km, а просечна ширина је износи око 30 km.<ref name="Rut"/><ref name="БСЭ">{{икона|ru}} [http://dic.academic.ru/dic.nsf/bse/141035/Триалетский Большая советская энциклопедия/Триалетский хребет]</ref> Највиши врх је Шави-Клде (Црна стена) висине 2850 m.<ref name="Поход"/><ref name="БСЭ" /><ref name="БСЭ"/> Други врхови овог планинског масива су Саквелосмта (2803 m), Арджевани (2757 m), Ортатави (2513 m), Кенчакаро (2320 m), Кваджвари (2280 m).<ref name="Поход"/> |
||
[[Датотека:Kvatakhevi church (1).jpg|ляво|мини|300п|Манастир Кватахеви]] |
[[Датотека:Kvatakhevi church (1).jpg|ляво|мини|300п|Манастир Кватахеви]] |
||
[[Датотека:Trialeti Range.JPG|ляво|мини|300п| |
[[Датотека:Trialeti Range.JPG|ляво|мини|300п|Тријалетски масив у јесен]] |
||
Православни манастир [[Кватахеви]] је изграђен на ободу |
Православни манастир [[Кватахеви]] је изграђен на ободу Тријалетског масива, у региону [[Унутрашњи Картли]]. Манастир се налази у клисури реке [[Кавтура]], близу до села Кавтишеви и носи назив Успење Богородице. Недалеко од њега се налази град [[Каспи]].<ref name="Монастыр">{{икона|ru}} [https://www.tourister.ru/world/asia/georgia/city/akhaltsikhe/temples/17909 Туристер/Монастырь Кватахеви (Monastery Kvatakhevi)]</ref> |
||
== Геологија == |
== Геологија == |
||
Масив се састоји од [[Седиментне стене|седиментних]] и [[Магматске стене|еруптивних стена]].<ref name="БСЭ"/> У неким местима постоји локална магнетска аномалија.. У западном делу масива [[магнетна деклинација]] је од -16 до + 40 степени. У истом делу има доста термалних извора, посебно на северној падини.<ref name="Поход"/> |
Масив се састоји од [[Седиментне стене|седиментних]] и [[Магматске стене|еруптивних стена]].<ref name="БСЭ"/> У неким местима постоји локална магнетска аномалија.. У западном делу масива [[магнетна деклинација]] је од -16 до + 40 степени. У истом делу има доста термалних извора, посебно на северној падини.<ref name="Поход"/> |
||
== Вегетација == |
== Вегетација == |
||
На југу, централни део |
На југу, централни део Тријалетског масива граничи се са [[Џавахетске планине|Џавахетским планинама]], које због сурове климе називају „Грузински Сибир“. Ово суседство утиче на климу масива, па тако и на разноликост вегетације у различитим деловима масива. На западном делу масива, горња граница шума достиже до 2000 м надморске висине, а на источном - до 1600 м.<ref name="Поход"/> У неким деловима, климатски и геолошки састав планине доприноси развоју ксерофитних биљака, прилагођених животу на сушним местима.<ref name="Замки"/> |
||
Густе [[Листопадна биљка|листопадне]], [[четинари|четинарске]] и мешовите шуме расту само на северним падинама. Најчешће врсте дрвећа које се срећу су: [[храст]], [[бука]], [[Граб (дрво)|граб]], [[јела]], [[Бор (биљка)|бор]] и [[смрча]].<ref name="Поход"/><ref name="Rut"/><ref name="Монастыр" /> На јужним падинама нема шума. Ту су заступљене субалпске и алпске ливаде<ref name="Поход"/> |
Густе [[Листопадна биљка|листопадне]], [[четинари|четинарске]] и мешовите шуме расту само на северним падинама. Најчешће врсте дрвећа које се срећу су: [[храст]], [[бука]], [[Граб (дрво)|граб]], [[јела]], [[Бор (биљка)|бор]] и [[смрча]].<ref name="Поход"/><ref name="Rut"/><ref name="Монастыр" /> На јужним падинама нема шума. Ту су заступљене субалпске и алпске ливаде<ref name="Поход"/> |
||
Верзија на датум 30. март 2018. у 07:38
Тријалетски масив груз. თრიალეთის ქედი | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Шави-Клде |
Ндм. висина | 2.850 m |
Координате | 41° 41′ 10″ С; 43° 30′ 50″ И / 41.686° С; 43.513833° И |
Географија | |
Државе | Грузија |
Геологија | |
Старост стена | палеоген |
Врста планине | вулкански ланац |
Тријалетски масив (груз. თრიალეთის ქედი) се налази у Грузији и део је планинског венца Мали Кавказ. Простире се од Тбилисија до Боржомија, уз десну обалу реке Куре и чини вододелницу међу басенима њених притока Храми и Гуджаретисцкали.[1][2]
Локација
Тријалетски масив одваја средњи ток реке Куре од басена горњег тока реке Храми, у том делу се уздижу врхови Каракар и Арджевани и постепенно се снижавају ка истоку. Последње узвишење се пружа у близини Тбилисија.[3] Од запада ка истоку пружа се дуж реке Куре, од села Минадзе на западу до ушћа реке Арагви у Куру код Мцхете на истоку.[1]
Дужина планинског венца износи око 150 – 200 km, а просечна ширина је износи око 30 km.[2][4] Највиши врх је Шави-Клде (Црна стена) висине 2850 m.[1][4][4] Други врхови овог планинског масива су Саквелосмта (2803 m), Арджевани (2757 m), Ортатави (2513 m), Кенчакаро (2320 m), Кваджвари (2280 m).[1]
Православни манастир Кватахеви је изграђен на ободу Тријалетског масива, у региону Унутрашњи Картли. Манастир се налази у клисури реке Кавтура, близу до села Кавтишеви и носи назив Успење Богородице. Недалеко од њега се налази град Каспи.[5]
Геологија
Масив се састоји од седиментних и еруптивних стена.[4] У неким местима постоји локална магнетска аномалија.. У западном делу масива магнетна деклинација је од -16 до + 40 степени. У истом делу има доста термалних извора, посебно на северној падини.[1]
Вегетација
На југу, централни део Тријалетског масива граничи се са Џавахетским планинама, које због сурове климе називају „Грузински Сибир“. Ово суседство утиче на климу масива, па тако и на разноликост вегетације у различитим деловима масива. На западном делу масива, горња граница шума достиже до 2000 м надморске висине, а на источном - до 1600 м.[1] У неким деловима, климатски и геолошки састав планине доприноси развоју ксерофитних биљака, прилагођених животу на сушним местима.[3] Густе листопадне, четинарске и мешовите шуме расту само на северним падинама. Најчешће врсте дрвећа које се срећу су: храст, бука, граб, јела, бор и смрча.[1][2][5] На јужним падинама нема шума. Ту су заступљене субалпске и алпске ливаде[1]