Теодор I Палеолог — разлика између измена

Теодор Палеолог
Теодор Палеолог
Лични подаци
Датум рођења	1355.
Место рођења	Цариград, Византијско царство
Датум смрти	24. јун 1407.
Место смрти	Мистра, Византијско царство
Породица
Родитељи	Јован V Палеолог; Јелена Кантакузин
Период	1383–1407
Претходник	Димитрије I Кантакузин
Наследник	Теодор II Палеолог

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 31. март 2018. у 06:23

Теодор I Палеолог (грч. Θεόδωρος Α΄ Παλαιολόγος) је био први морејски деспот (1383—1407) из династије Палеолога. Био је четврти син византијског цара Јована V (1341—1391, са прекидима) и његове супруге Јелене Кантакузин. Започео је византијску експанзију на Пелопонезу и ширење деспотовине^[1], а уз помоћ Албанаца, које је насељавао и користио као војнике, успео је да сломи власт локалних велможа^[1].

Порекло и породица

Манојло је био други син Јована V Палеолога и Јелена Кантакузин, која је била ћерка Јована VI Кантакузина (1341—1354) и Ирине Асен. Они су поред њега имали још четворо деце.

Име	Живео	Титула	Владао
Андроник (IV)	1348 — 1385.	византијски цар	Византијом (1376—1379)
Манојло (II)	1350 — 1425.	византијски цар	Византијом (1391—1425)
Михајло	—-->	деспот
Ирина	—-->

Теодор се 1384. године оженио Бартоломејом Ачајоли са којом није имао деце, а према неким изворима његова ванбрачна ћерка је била удата за Сулејмана, једног од синова Бајазита I (1389—1402) који су се после његове смрти борили око престола.

Живот и владавина

Теодор је рођен током шесте деценије XIV века у Цариграду. Титула деспота му је додељена 1376. године и он је упућен да преузме власт у Солуну, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата Андроника IV (1376—1379). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије XIV века бива послан у Мореју. Он успева да сузбије Кантакузине и да 1383. или 1384. године постане суверени владар Морејске деспотовине.

Своју позицију је ојачао 1384. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком Нерија I Ачајолија (1371—1394) господара Коринта и каснијег Атинског војводу. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним магнатима, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.

Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста 1394. године од Карла I Токоа (1386—1429) је откупио Коринтску област са градом Коринтом и земљоузом који је омогућава копнени прилаз Пелопонезу. Сукобио се и са Наварском компанијом која је контролисала север Пелопонеза и победио их 1395. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину 1395. и 1397. године, Теодор продаје Коринт (1397) и целу деспотовину (1400) витешком реду Јовановаца и повлачи се у Монемвасију. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се 1403. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног грчког становништва према њима^[1]. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ 1404. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.

Теодор I је умро 24.06. 1407. године у Мистри, а наследио га је малолетни братанац Теодор II (1407—1443), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара Манојла II (1391—1425), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око 1409. године саставио посмртни говор.

Породично стабло

16. Андроник II Палеолог

8. Михајло IX Палеолог

17. Ана Угарска

4. Андроник III Палеолог

20. Thomas II, Count of Piedmont

10. Амедео V од Савоје

21. Beatrice di Fieschi

5. Ана Савојска

22. Јован I, војвода Брабанта

11. Марија од Брабанта

23. Маргарета од Фландрије

1. Теодор I Палеолог

12. Михајло Кантакузин

6. Јован VI Кантакузин

13. Theodora Palaiologina Angelina Kantakouzene

3. Јелена Кантакузин

28. Јован Асен III

14. Андроник Асен

29. Eirene Palaiologina

7. Ирина Асен

30. Michael Doukas Glabas Tarchaneiotes

15. Tarchanaiotissa

31. Maria Doukaina Komnene Branaina Palaiologina

Види још

Морејска деспотовина

Референце

^ ^а ^б ^в Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

Литература

Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

Димитрије I Кантакузин	Морејски деспот (1383 — 1407)	Теодор II Палеолог

[ODB-1] а ^б ^в Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

[1]

@@ Ред 86: / Ред 86: @@
 | 16 = 16. [[Андроник II Палеолог]]
 | 17 = 17. [[Ана Угарска (1260—1281)|Ана Угарска]]
-| 18 = 18. [[Лав II Јерменски|Лав II Јерменски]]
+| 18 = 18. [[Лав II Јерменски (1236—1289)|Лав II Јерменски]]
 | 19 = 19. [[Queen Keran of Armenia|Keran of Armenia]]
 | 20 = 20. [[Thomas II, Count of Piedmont]]

Нормативна контрола
Међународне	FAST VIAF
Државне	Немачка Сједињене Државе
Људи	Deutsche Biographie