Слободно зидарство — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 30: Ред 30:
==== Принц Хол масонерија ====
==== Принц Хол масонерија ====
{{main|Принц Хол масонерија}}
{{main|Принц Хол масонерија}}

Принц Хол масонерија постоји јер су ране америчке ложе одбијале да у своје редове приме [[Афроамериканци|Афроамериканце]]. Године 1775, Афроамериканац [[Принц Хол]],<ref>{{cite web|last1=Johnson|first1=Lawrence|title=Who is Prince Hall? And other well known Prince Hall Masons|url=http://www.mindspring.com/~johnsonx/whoisph.htm|website=www.mindspring.com|accessdate=10. 4. 2018|language=en|date=јун 1996}}</ref> заједно са још 14 Афроамериканаца, инициран је у Британску војну ложу по налогу Велике ложе Ирске, након што су одбили да их приме у друге ложе у Бостону.


== Организација ==
== Организација ==

Верзија на датум 10. април 2018. у 16:26

Слободнозидарски угломер и шестар (са или без латиничког слова Г)

Слободно зидарство, масонство или масонерија састоји се од братских организација које поријекло воде од мјесних братстава каменорезаца, која су од краја 14. вијека одређивала квалификације каменорезаца и њихову интеракцију са властима и муштеријама. Степени слободног зидарства су три оцјене средњовјековног занатског цеха, а то су ученички, помоћнички и мајсторски степени. Ово су степени које нуди Плава ложа Слободног зидарства. Чланови ове организације су познати као слободни зидари или масони. Постоје и додатни степени, који се разликују од подручја и надлежности и њима обично управљају тијела која се разликују од занатских степени.

Основна, мјесна организациона јединица слободног зидарства је ложа. Ложе обично надзиру и њима управљају на регионалном нивоу (обично везано за државну, покрајинску или националну границу) Велике ложе или Велики оријенти. Не постоји међународна, свјетска Велика ложа која надзире цјелокупно слободно зидарство; свака Велика ложа је независна и Велике ложе не морају нужно да се међусобно признају да би биле легитимне.

Савремено слободно зидарство се састоји од двије главне препознатљиве скупине. Регуларно слободно зидарство инсистира на томе да се у радној ложи читају свети списи, да сваки члан искрено вјерује у Врховно биће, да женама није дозвољено ступање у организацију и да су расправе о религији и политици забрањене. Континентално слободно зидарство је данас општи појам за „либералну” јурисдикцију која је уклонила нека, или сва, ограничења.

Историја

Главни чланак: Историја слободног зидарства

Развој

Од средине 19. вијека, масонски историчари су тражили поријекло покрета у низу сличних докумената познатих као Old Charges, који води поријекло из Регијус поема до 1425. године до почетка 18. вијека. Алудирајући на чланство у ложи оперативних масона, они повезују митолошку историју заната, дужности степена и начин на који се заклињу на вријерности приликом приступања. У 15. вијеку се види и први доказ церемонијалне регалије.

Не постоји јасан механизам помоћу кога су ове мјесне трговинске организациј епостале данашње Масонске ложе, али најранији ритуали и познате лозинке, из оперативних ложа са прелаза са 17. на 18. вијек, показују континуитет са ритуалима које су на крају 18. вијека развили прихваћени или могући масони, пошто су они чланови који нису практиковали физички занат постали познати. Записник из Ложе Единбурга (Капела Свете Марије) бр. 1 у Шкотској показује континуитет од оперативне ложе 1598. године до савремене могуће Ложе. То је најстарија масонска ложа на свијету.

Алтернативно, Томас де Квинси у свом раду „Rosicrucians and Freemasonry” представља теорију која указује да се слободно зидарство можда развило из розенкројцеризма. Ову теорију је пореставио и њемачки професор Ј. Г. Бухле 1803. године.

Прва Велика ложа, Велика ложа Лондона и Вестминстера (касније позната као Велика ложа Енглеске (ВЛЕ)) основана је 24. јуна 1717. године, када су се већ постојеће четири лондонске ложе састале на заједничкој вечери. Многе енглеске ложе су се придружиле новом регуларном тијелу, која је само ушла у период самопромоције и ширења. Међутим, многе ложе нису могле подржати промјене које су неке од ложа ВЛЕ направила у ритуалу (постале су познате као модерне) и неколико њих је формирало супарничку Велику ложу 17. маја 1751. године под именом Древна велика ложа Енглеске. Ове двије Велике ложе су се борила за надмоћ, све док модерне ложе нису вратиле древни ритуал. Оне су се 27. децембра 1813. године ујединиле у Уједињену велику ложу Енглеске (УВЛЕ).

Велика ложа Ирске и Велика ложа Шкотске основане су 1725. и 1736. године, иако нису успијеле убиједити све постојеће ложе у својим земљама да им се придруже.

Сјеверна Америка

Најстарија америчка ложа основана је у Пенсилванији. Колектор за луку Пенсилваније, Џон Мур, писао је свим присутним ложама у Пенсиванији 1715. године, двије године прије него основана прва Велика ложа у Лондону. Прва велика ложа Енглеске именовала је Покрајинског Великог мајстора за Сјеверну Америку 1731. године, са сједиштем у Пенсилванији. Остале ложе у колониј добила су овлашћења од касније Древне велике ложе Енглеске, Велике ложе Ирске и Велике ложе Шкотске, које су биле прилично добро заступљене у путујућим ложама Британске војске. Многе ложе настале су без налога из било које Велике ложе, тражиће и плаћајући њихово одобрење тен након што су биле сигурне у свој опстанак.

Након Америчке револуције, незавнисна Велика ложа САД се развила у свакој од савезних држава. Неки мисле да је кратко организовање свеобухватне „Велике ложе САД” са Џорџом Вашингтоном (који је био члан Вирџинијске ложе) као првим Великим мајстором, али та идеја је била краткотрајна. Разне државне Велике ложе нису жељеле изгубити сопствни ауторитет тиме што би пристале на такво тијело.

Принц Хол масонерија

Главни чланак: Принц Хол масонерија

Принц Хол масонерија постоји јер су ране америчке ложе одбијале да у своје редове приме Афроамериканце. Године 1775, Афроамериканац Принц Хол,[1] заједно са још 14 Афроамериканаца, инициран је у Британску војну ложу по налогу Велике ложе Ирске, након што су одбили да их приме у друге ложе у Бостону.

Организација

Велике ложе

Велике ложе и Велики оријекти су независна и суверена тијела која управљају слободним зидарством у одређеној земљи, држави или географској области (назване јурисдикције). Не постоји јединствено надзорно тијело које предсједава светским слободним зидарством; везе између различитих јурисдикција зависе искључиво од међусобног признања.[2][3]

Чланство слободног зидарства, које постоји у различитим облицима широм свијета, Уједињена велика ложа Енеглске процјењује на око 6 милиона.[4] Братство је управно организовано у независне Велике ложе (или понекад Велике оријенте), која управља сопственом масонском јурисдикцијом, која се састоји од подређених (или конститутивних) ложа. Највећа јединствена јурисдикција, у смислу чланства, јесте Уједињена велика ложа Енглеске (чије се чланство процјењује на 250.000). Велика ложа Шкотске и Велика ложа Ирске заједно имају око 150.000 чланова. У Сједињеним Америчким Државама, укупно чланство броји нешто мање од 2 милиона.[5]

Признавање, пријатељство и регуларност

Везе између Великих ложа су одређене концептом признања. Свака велика ложа одржава списак других великих ложа које признаје.[6] Када се двије велике ложе признају и у међусобној су масонској комуникацији, каже се да су у пријатељству, а братство једно ложе може посјећивати другу ложу и обрнуто и могу дјеловати масонски. Када двије велике ложе нису у пријатељству, међусобне посјете нису дозвољене. Постоји много разлога због кога ће једна велика ложа задржати или повући признање друге велике ложе, али два најчешћа разлога су ексклузивна јурисдикција и регуларност.[7]

Ексклузивна јурисдикција

Ексклузивна јурисдикција је концепт при коме само једна велика ложа може бити призната на одређеном географском подручју. Уколико двије велике ложе полажу право на јурисдикцију на истом подручју, друга велика ложа мора да бира између те двије ложе и можда све не одлуче све ложе да признају исту (нпр. Велика ложа Њујорка се 1849. подијелила двије ривалске фракције, од којих је свака тврдила да је легитивна Велика ложа. Остале Велике ложе морале су да изаберу између двије фракције, све док се раскол не ријеши).[8] Ексклузивна јурисдикција се може избјећи када се јурисдикција двије Велике ложе преклама уколико су оне у пријатељству и слажу се да дијеле јурисдикцију (нпр. с обзиром да је Велика ложа Конектиката у пријатељству са Принц Хол Великом ложом Конектиката, принцип ексклузивне јурисдикције се не примјењује и остале Велике ложе могу признате обје).[9]

Регуларност

Главни чланак: Регуларно слободно зидарство

Регуларност је концепт заснован на привржености Масонским оријентирима, основним захтјевима, начелима и ритуалима занатства. Свака Велика ложа поставља сопствену дефиницију тога што су Оријентири, и тиме одређује шта је регуларно а шта је нерегуларно (и те дефиниције се не морају нужно слагати између Великих ложа). У суштини, свака Велика ложа ће задржати своје оријентире (своје захтјеве, начела и ритуале) као регуларне и судиће осталим Великим ложама на основу њих. Ако су међусобне разлике велике, једна Велика ложа може другу прогласити „нерегуларном” и повући или одбити признање.[10][11]

Најчешћа заједничка правила за признавање (заснована на регуларности) су она које је Уједињена велика ложа Енглеске донијела 1929. године:[12]

  • Велику ложу би требала успоставити постојећа регуларна Велика ложа или најмање три регуларне Ложе;
  • Вјеровање у Врховно биће и у списе услов је чланства;
  • Иницијати би требали да узму своје завјете над тим списима;
  • Само мушкарци могу бити примљени и не постоје везе између мијешаних Ложа;
  • Велика ложа има пуну контролу над прва три степена и није подчињена другом тијелу;
  • Све Ложе требају приказати списе са шестаром и компасима током сесије;
  • Нема расправе о политици или религији;
  • Придржавати се „античких оријентира, обичаја и поступака”.

Остали степени, редови и тијела

Види још: Масонска тијела и Списак масонских редова

Слободно зидарство Плаве ложе нуди само три традиционална степена, и у већини јурисдикција, чин прошлог или постављеног мајстора. Масонски мајстор може да прошири своје искуство стицањем виших степени, у пратећим тијелима које је одобрила његова Велика ложа.[13]

Древни и Прихваћени Шкотски ред је систем од 33 степена (укључујући и три степена Плаве ложе) којим управља мјесни или национални Врховни савјет. Овај систем је популаран у Сјеверној Америци и континенталној Европи. Јоркшки ред, са сличним опсегом, врши управу над три реда Масонства, првенствено Краљевском арком, Криптом и Витезовима Темпларима.[14]

У Уједињеном Краљевству, одвојена тијела управљају сваким редом. Слободи зидари се подстичу да се придруже Светој краљевској арци, која је повезаса са Марк масонством у Шкотској и Ирској, али је одвојена у Енглеској. Темпларско и Крипстско масонство такође постоји.[15]

У нордијским земљама, преовлађује Шведски ред, а варијација овог реда заступљена је и у Њемачкој.

Највећи системи

Мноштво масонских редова је букнуло почевши од XVII века. Два масонска система се зову Ред Јорка и Шкотски Ред. Ниједан од њих није у вези са Јорком, Енглеском или Шкотском. Јоршки Ред је основан у касном XVIII веку и зове се Главни, а чланови Краљевски Венац (4 степена); следећи корак је Тајни Ред, а чланови су Краљевски и Одабрани Зидари (3 степена); коначни је Витешки Ред, а чланови су Витезови Храмовници (3 степена). Шкотски Ред је основан у Чарлстону, Јужна Каролина, 1801. (33 степена укључујући три Степена Симболичке Ложе).

У многим другим групама, повезаним са Јоршким Редом, чланови су углавном изабрани, али понекад и изгласни. Они су заинтересовани за посебан вид слободног зидарства укључујући и истраживање слободног зидарства. Познати су:

  • Краљевски Ред Шкотске (енгл. The Royal Order of Scotland),
  • Савезни Масонски Степени (енгл. The Allied Masonic Degrees),
  • Црвени Крст Константина (енгл. The Red Cross of Constantine),
  • Масонско Друштво Розенкројцера (енгл. The Masonic Rosicrucian Society - SRICF),
  • Ред Строгог Обреда (енгл. The Rite of Strict Observance - CBCS),
  • Ред Велике Академије (енгл. The Grand College of Rites),
  • Ред витезова масона (енгл. Knight Masons),
  • Ред Плуте (енгл. The Order of Corks),
  • Јоршки Крст Части (енгл. The York Cross of Honour),
  • Плави Монаси (енгл. The Blue Friars),
  • Свети Краљевски Венац Витешких Свештеника Храма (енгл. The Holy Royal Arch Knights Templar Priests) и
  • Ред Источне Звезде (енгл. Order of the Eastern Star) (ред за супруге Масона).

Постоје и „мистични степени“, попут Гробница (енгл. The Shrine), Пећина (енгл. The Grotto) и Високи Кедрови Либана (енгл. The Tall Cedars of Lebanon), такође од значаја. Мање скупине се баве посебним видовима Вештине.

Ритуали и симболика

Главни чланак: Ритуали и симболика слободног зидарства

Слободно зидарство себе описује као „прекрасан систем моралности, прикривен у алегорији и илустрован симболима”. Симболика је углавном, али не искључиво, заснована на ручним алатима каменорезаца — шестар и угломјер, либела, глетерица и остали. За сваки од ових алата приложена је морална лекција, иако намјерна никако није конзистентна. Значење симболике се подучава и истражује кроз ритуале.

Свевидеће око. Обично представљено у троуглу; симбол присутан у многим културама Давидова звезда или Грб краља Соломона. не појављује се ни у једној старој хебрејској књизи; примењивала се на Блиском истоку заједно са свастиком. Давидова звезда је симбол Краљевског Лука. Давидова звезда је сачињена од два троугла, од којих је један окренут врхом на доле док је други окренут врхом ка горе. У окултизму, троугао са два угла горе, а једним доле-представља стилизацију људског бића, човека. Док, троугао са једним углом горе и два доле, представља стилизацију ватре, пламена,... који је у свим пагански, окултним религијама био стилизовани приказ божанства. Из тога, да се извести логичан закључак, да је Давидова звезда стилизовани приказ сједињавања човека и неког метафизичког бића,... што је циљ, како масонерије-тако и свих других окултних религија: циљ је постати БОГ-а не служити Богу.

Т. Симбол „тау“ (Т) је јеврејски симбол који су носили кенити пре него их је Мојсије пронашао у Синајској пустињи; на таквом крсту је разапет Исус, не на оваквом - †; египатски хијероглиф у облику крста значи Спаситељ - јевр. Јешуа - грч. Исус; стога, овај знак (†) не представља облик распећа већ његово име.

Троструки „тау“. Масонско обележје које представља краља, свештеника и пророка.

Риба. Симбол назореја, на арапском назарани - мале рибе, отуда Исус Назарећанин; ознака за свештенство.

Митра. Митра са раздвојеним предњим и задњим делом је и данас капа бискупа. Јаков Праведник је био први бискуп; хијероглиф за бога Амон-Ра. Амон илити амин.

Види још

Референце

  1. ^ Johnson, Lawrence (јун 1996). „Who is Prince Hall? And other well known Prince Hall Masons”. www.mindspring.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2018. 
  2. ^ Hamill, John; Gilbert, Robert, ур. (2004). Freemasonry : a celebration of the craft (на језику: енглески) (hbk. изд.). London: Angus. стр. 247. ISBN 9781904594086. 
  3. ^ Firestone, Roger (12. 6. 2001). „A Page About Masonry: Questions: Difficult Questions About Freemasonry”. web.mit.edu (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2018. 
  4. ^ „United Grand Lodge of England - Frequently Asked Questions”. www.ugle.org.uk (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2018. 
  5. ^ Hodapp, Christopher (2005). Freemasons for dummies (на језику: енглески). Hoboken, NJ: Wiley: Wiley Pub. стр. 52. ISBN 978-0764597961. 
  6. ^ Campbell, Donald G.; Committee on Ritual. „The Master Mason; Irregular and Clandestine Lodges”. Handbook for Candidate's Coaches (excerpt). Grand Lodge F.&A.M. of California. Приступљено 10. 4. 2018. 
  7. ^ Bantolo, Jim (14. 3. 2008). „On Recognition”. Masonic Short Talk. Архивирано из оригинала 14. 3. 2008. г. 
  8. ^ Lang, Ossian (1922). History of Freemasonry in the State of New York (PDF) (на језику: енглески). Masonic Hall, New York: Grand Lodge of New York. стр. 135-140. 
  9. ^ Bessel, Paul M. (28. 12. 1998). „Exclusive Jurisdiction”. www.bessel.org (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2018. 
  10. ^ „Regularity in Freemasonry and its Meaning”. www.masonicum.lv (на језику: енглески). Grand Lodge of Latvia. Приступљено 10. 4. 2018. 
  11. ^ Henderson, Kent; Pope, Tony (1998). „Regularity and Recognition”. Freemasonry Universal: a New Guide to the Masonic World, Volume I-The Americas (на језику: енглески). Global Masonic Publications. 
  12. ^ Book of Constitutions – Craft Rules (PDF) (на језику: енглески). London. 2018. стр. xiv-xv. Приступљено 10. 4. 2018. 
  13. ^ Cooper, Robert L.D. (2007). Cracking the Freemasons code : the truth about Solomon's Key and the Brotherhood (на језику: енглески) (1 изд.). New York: Atria books. стр. 229. ISBN 978-1416546825. 
  14. ^ Johnstone, Michael (2005). The Freemasons : the illustrated book of an ancient brotherhood. New York: Gramercy Books. стр. 95–98. ISBN 9780517226667. 
  15. ^ Ward, J S M. „THE HIGHER DEGREES' HANDBOOK by J.S.M. WARD - A masonic book online”. www.freemasons-freemasonry.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 4. 2018. 

Литература

  • Луиђи Троизи: Речник масона, езотеризма, херметизма, религија, митова и симбола, „Филип Вишњић“
  • Џон Робинсон: Рођени у крви (Изгубљена тајне масонерије), „Народна књига“
  • Кристофер Најт и Роберт Ломас: Хирамов кључ, „Каирос“, 2000, Нови Сад
  • Мајкл Бејџент, Ричард Ли и Хенри Линколн: Света крв, Свети грал, „Бата књига“
  • Мајкл Бејџент, Ричард Ли и Хенри Линколн: Месијанско завештање, „Бата књига“
  • Мајкл Бејџент и Ричард Ли: Храм и ложа, „Бата књига“
  • Мајкл Бејџент и Ричард Ли: Свици са Мртвог мора (обмана), „Бата књига“
  • Данијел Лигу: Речник слободних зидара, „Паидеа“
  • Ралф Еперсон: Невидљива рука, „Плави круг“
  • Волтер Лесли Вилмшурст: Значење слободног зидарства
  • Domenico V. Ripa Montesano, Vademecum di Loggia, Edizione Gran Loggia Phoenix – Roma Italia. 2009. ISBN 978-88-905059-0-4.
  • Роберт Ломас: Хирамова књига, Хирам-Смедерево

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободно_зидарство&oldid=19793387”