Вила папируса — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Нема описа измене
Ред 11: Ред 11:
| Link = }}
| Link = }}
[[Датотека:Villa-of-the-Papyri-restored-1.jpg|320px|thumb|Реконструисан изглед Виле папируса]]
[[Датотека:Villa-of-the-Papyri-restored-1.jpg|320px|thumb|Реконструисан изглед Виле папируса]]
{{coord|40.8078|14.3445|type:landmark_region:IT|display=title}}



'''Вила папируса''' ({{jez-it| Villa dei Papiri}}, такође позната и као ''Villa dei Pisoni'') је једна од најлуксузнијих вила у [[Херкуланум]]у и [[Римско царство|Римском царству]], названа тако по својој јединственој библиотеци папируса (свитака).<ref name="амедео">{{cite book|last=Maiuri|first=Amedeo|title=Herculaneum and the Villa of the Papyri|year=1974|location=Italy|pages=35-39}}</ref> Њен луксуз огледа се у њеној изузетној архитектури и у великом броју истакнутих уметничких дела, фресака и скулптура,<ref>{{cite web|title=Villa of the Papyri|url=https://sites.google.com/site/ad79eruption/herculaneum-1/villa-of-the-papyri|website=AD79eruption|accessdate = 16. 4. 2018}}</ref> који представљају и највећу колекцију грчких и римских скулптура икада откривених на једном месту.<ref>{{cite book|last=Lie|first=Carol C. Mattusch ; with Henry|title=The Villa dei Papiri at Herculaneum : life and afterlife of a sculpture collection|year=2004|publisher=J. Paul Getty Museum|location=Los Angeles|id=ISBN 0-89236-722-9|pages=359}}</ref>
'''Вила папируса''' ({{jez-it| Villa dei Papiri}}, такође позната и као ''Villa dei Pisoni'') је једна од најлуксузнијих античких вила у [[Херкуланум]]у и [[Римско царство|Римском царству]], названа тако по својој јединственој библиотеци папируса (свитака).<ref name="амедео">{{cite book|last=Maiuri|first=Amedeo|title=Herculaneum and the Villa of the Papyri|year=1974|location=Italy|pages=35-39}}</ref> Њен луксуз огледа се у њеној изузетној архитектури и у великом броју истакнутих уметничких дела, фресака и скулптура,<ref>{{cite web|title=Villa of the Papyri|url=https://sites.google.com/site/ad79eruption/herculaneum-1/villa-of-the-papyri|website=AD79eruption|accessdate = 16. 4. 2018}}</ref> који представљају и највећу колекцију грчких и римских скулптура икада откривених на једном месту.<ref>{{cite book|last=Lie|first=Carol C. Mattusch ; with Henry|title=The Villa dei Papiri at Herculaneum : life and afterlife of a sculpture collection|year=2004|publisher=J. Paul Getty Museum|location=Los Angeles|id=ISBN 0-89236-722-9|pages=359}}</ref>
Налазила се на југу [[Италија|Италије]], на месту данашњег града [[Ерколано]], у подножју вулкана [[Везув]].
Налазила се на југу [[Италија|Италије]], на месту данашњег града [[Ерколано]], у подножју вулкана [[Везув]].


== Историјат ==
== Историјат ==
Град Херкуланум био је уништен у ерупцији вулкана Везув [[79]]. године, када је цео град прекривен са око 30 метара вулканског пепела. Херкуланум је први пут путем подземних тунела ископао [[Карл Вебер]] између [[1750]]. и [[1765]]. године. Тада су копачи пронашли и остатке елегантне и богато намештене виле. Име виле потиче од открића њене библиотеке, једине библиотеке грчко-римског света која постоји у целини.<ref>{{cite web|title=Daniel Delattre: the Herculaneum scrolls given to Consul Bonaparte|url=https://web.archive.org/web/20151030232207/http://www.napoleon.org/en/magazine/interviews/files/476891.asp|website=napoleon.org|accessdate = 16. 4. 2018}}</ref> Највећи део виле је и даље под земљом, али делови су очишћена од вулканских наслага. Сматра се да је припадала тасту [[Јулије Цезар|Јулија Цезара]], Л. Калпурнију Пизону <ref name="lajonel">{{cite book|last=Касон|first=Лајонел|title=Библиотеке старог света|publisher=Клио|location=Београд|id=ISBN 86-7102-135-1|edition=2004|pages=75-79}}</ref>, моћном племићу.
Град Херкуланум био је уништен у ерупцији вулкана Везув [[79]]. године, када је цео град прекривен са око 30 метара вулканског пепела. Херкуланум је први пут путем подземних тунела ископао [[Карл Вебер]] између [[1750]]. и [[1765]]. године. Тада су копачи пронашли и остатке елегантне и богато намештене виле.
Име виле потиче од открића њене библиотеке, једине библиотеке грчко-римског света која постоји у целини.<ref>{{cite web|title=Daniel Delattre: the Herculaneum scrolls given to Consul Bonaparte|url=https://web.archive.org/web/20151030232207/http://www.napoleon.org/en/magazine/interviews/files/476891.asp|website=napoleon.org|accessdate = 16. 4. 2018}}</ref> Највећи део виле од око 2.800 m2, и даље је под земљом, али делови су очишћена од вулканских наслага. Сматра се да је припадала тасту [[Јулије Цезар|Јулија Цезара]], Л. Калпурнију Пизону <ref name="lajonel">{{cite book|last=Касон|first=Лајонел|title=Библиотеке старог света|publisher=Клио|location=Београд|id=ISBN 86-7102-135-1|edition=2004|pages=75-79}}</ref>, моћном племићу.


[[Датотека:Herculanum-plan-LaVega.jpg|thumb|320px|План Херкуланума и локација Виле]]
[[Датотека:Herculanum-plan-LaVega.jpg|thumb|320px|План Херкуланума и локација Виле]]
Гети Вила је репродукција Виле папируса.
Према податку из [[2012]]. године, сматра се да је остало још 2.800 м2 за будуће ископавање, али то је питање политике италијанске владе и њиховог односа према културној баштини.<ref>{{cite web|title=Conservation issues of Pompeii and Herculaneum|url=https://en.wikipedia.org/wiki/Conservation_issues_of_Pompeii_and_Herculaneum|website=Wikipedia|accessdate = 16. 4. 2018}}</ref>


== Архитектура и уметност ==
== Архитектура и уметност ==
Смештена неколико стотина метара од најближе куће у Херкулануму, вила се простирала на више од 250 м дуж обале залива [[Напуљ]]а окружена вртовима, виноградима и шумама све до мале луке која јој је припадала. Утврђено је да висина главног спрата није била мања од 16 метара изнад надморске висине, испод ког је имала још четири терасасто распоређена нивоа са погледом на море.<ref>{{cite web|title=Herculaneum|url=http://www.herculaneum.ox.ac.uk/?q=De%20Simone|website=herculaneum.ox.ac.uk}}</ref> Распоред виле, иако много већи, је веран приказ приградских вила у земљи око [[Помпеја|Помпеје]].
Смештена неколико стотина метара од најближе куће у Херкулануму, вила се простирала на више од 250 m дуж обале залива [[Напуљ]]а окружена вртовима, виноградима и шумама све до мале луке која јој је припадала. Утврђено је да висина главног спрата није била мања од 16 метара изнад надморске висине, испод ког је имала још четири терасасто распоређена нивоа са погледом на море.<ref>{{cite web|title=The friends of Herculaneum Society|url=http://www.herculaneum.ox.ac.uk/history|website=Herculaneum|accessdate=19. 4. 2018}}</ref> Распоред виле, иако много већи, је веран приказ приградских вила у земљи око [[Помпеја|Помпеје]].
Атријум је функционисао као улазни хол и средство комуникације са различитим деловима куће. Улаз је имао богату колонаду окренуту ка мору. Први [[перистил]] имао је по 10 колона на свакој страни и базен за пливање у центру. Ту је пронађена бронзана херма [[Дорифор]]а, реплика [[Поликлет]]овог Копљоноше, и Амазонке коју је направио [[Аполониос]].<ref>{{cite book|last=Stewart|first=Andrew|title=Greek Sculpture|publisher=Yale University Press|edition=1990}}</ref> До другог великог перистила долазило се проласком кроз велики таблинум богато украшен бронзаним бистама. Једна од њих је и биста [[Публије Корнелије Сципион Африканац|Публија Корнелија Сципиона Африканаца]]. <ref name="амедео" /> Ово је само део богате уметничке колекције коју је вила поседовала што и указује на њен луксуз. Више од 80 ретких скулптура, бронзаних биста данас се чувају у Напуљском националном археолошком музеју.<ref>{{cite web|title=Catalogue of Sculptures|url=https://sites.google.com/site/ad79eruption/herculaneum-1/villa-of-the-papyri/catalogue-of-sculptures|website=AD79eruption|accessdate = 16. 4. 2018}}</ref>
Атријум је функционисао као улазни хол и средство комуникације са различитим деловима куће. Улаз је имао богату колонаду окренуту ка мору. Први [[перистил]] имао је по 10 колона на свакој страни и базен за пливање у центру. Ту је пронађена бронзана херма [[Дорифор]]а, реплика [[Поликлет]]овог Копљоноше, и [[Амазонке]] коју је направио [[Аполониос]].<ref>{{cite book|last=Stewart|first=Andrew|title=Greek Sculpture|publisher=Yale University Press|edition=1990}}</ref> До другог великог перистила долазило се проласком кроз велики таблинум богато украшен бронзаним бистама. Једна од њих је и биста [[Публије Корнелије Сципион Африканац|Публија Корнелија Сципиона Африканаца]]. <ref name="амедео" />
Ово је само део богате уметничке колекције коју је вила поседовала што и указује на њен луксуз. Више од 80 ретких скулптура, бронзаних биста данас се чувају у Напуљском националном археолошком музеју.<ref>{{cite web|title=Catalogue of Sculptures|url=https://sites.google.com/site/ad79eruption/herculaneum-1/villa-of-the-papyri/catalogue-of-sculptures|website=AD79eruption|accessdate = 16. 4. 2018}}</ref>
== Библиотека ==
== Библиотека ==
Богата библиотека по којој је вила добила име налазила се у једној малој просторији, отприлике 3 м x 3 м, на чијим зидовима су се протезале дрвене полице и ормани за књиге. Свака полица је до врха била испуњена папирусним свицима, укупно око 1800 свитака написаних на грчком језику, а нешто мањи на латинском. Највећи део списа дело је [[Филодем]]а, филозофа [[епикурејска школа|епикурејске школе]].
Богата библиотека по којој је вила добила име, била је мала реплика Александријске и Пергамске библиотеке. Налазила се у једној малој просторији, отприлике 3 m x 3 m, на чијим зидовима су се протезале дрвене полице и ормани за књиге. Свака полица је до врха била испуњена папирусним свицима, укупно око 1800 свитака написаних на грчком језику, а нешто мањи на латинском. Највећи део списа дело је [[Филодем]]а, филозофа [[Epikurejci|епикурејске школе]], који је живео у Риму 70-40 година п.н.е. Књиге из библиотеке биле су позајмљиване пријатељима.<ref name="lajonel" />


У ерупцији вулкана, читава библиотека је била прекривена талогом пепела који је на неки начин и спасио ову богату збирку од пропадања, тако да је данас реконструкција ових списа могућа.<ref name="амедео" />
У ерупцији вулкана, читава библиотека је била прекривена талогом пепела који је на неки начин и спасио ову богату збирку од пропадања, тако да је данас реконструкција ових списа могућа.<ref name="амедео" />
Коришћењем [[мултиспектрално снимање|мултиспектралног снимања]], технике развијене крајем 20. века, могуће је прочитати угљенисани папирус. Овом врстом снимања може се забележити светлост чија је фреквенција изван видљивог дела спектра, као што је нпр. инфрацрвени или ултраљубичасти део спектра.
Коришћењем [[Мултиспектрални снимак|мултиспектралног снимања]], технике развијене крајем 20. века, могуће је прочитати угљенисани папирус. Овом врстом снимања може се забележити светлост чија је фреквенција изван видљивог дела спектра, као што је нпр. инфрацрвени или ултраљубичасти део спектра.
== Галерија слика ==
<gallery>
Слика:Escipión africano.JPG|Биста Публија Корнелија Сципиона Африканаца
Слика:Herm Doryphoros MAN Napoli Inv4885 n01.jpg|Бронзана херма Дорифора
Слика:Danzatrici o danaidi, da villa dei papiri, peristilio quadrato.JPG|[[Данаиде]]
Слика:Affresco Villa dei Papiri 01.JPG|Фреска, Вила папируса
Слика:Resting Hermes MAN Napoli Inv5625 n02.jpg|Статуа из Виле папируса
</gallery>



== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 19. април 2018. у 14:12

Вила папируса
Светска баштина Унеска
Званично имеВила папируса
МестоЕрколано, Италија Уреди на Википодацима
Координате40° 48′ 24″ С; 14° 20′ 44″ И / 40.8067° С; 14.3456° И / 40.8067; 14.3456
Критеријумсветска баштина,културна и историјска: iii, iv, v
Упис1997. (21. седница)
Реконструисан изглед Виле папируса


Вила папируса (итал. Villa dei Papiri, такође позната и као Villa dei Pisoni) је једна од најлуксузнијих античких вила у Херкулануму и Римском царству, названа тако по својој јединственој библиотеци папируса (свитака).[1] Њен луксуз огледа се у њеној изузетној архитектури и у великом броју истакнутих уметничких дела, фресака и скулптура,[2] који представљају и највећу колекцију грчких и римских скулптура икада откривених на једном месту.[3] Налазила се на југу Италије, на месту данашњег града Ерколано, у подножју вулкана Везув.

Историјат

Град Херкуланум био је уништен у ерупцији вулкана Везув 79. године, када је цео град прекривен са око 30 метара вулканског пепела. Херкуланум је први пут путем подземних тунела ископао Карл Вебер између 1750. и 1765. године. Тада су копачи пронашли и остатке елегантне и богато намештене виле. Име виле потиче од открића њене библиотеке, једине библиотеке грчко-римског света која постоји у целини.[4] Највећи део виле од око 2.800 m2, и даље је под земљом, али делови су очишћена од вулканских наслага. Сматра се да је припадала тасту Јулија Цезара, Л. Калпурнију Пизону [5], моћном племићу.

План Херкуланума и локација Виле

Архитектура и уметност

Смештена неколико стотина метара од најближе куће у Херкулануму, вила се простирала на више од 250 m дуж обале залива Напуља окружена вртовима, виноградима и шумама све до мале луке која јој је припадала. Утврђено је да висина главног спрата није била мања од 16 метара изнад надморске висине, испод ког је имала још четири терасасто распоређена нивоа са погледом на море.[6] Распоред виле, иако много већи, је веран приказ приградских вила у земљи око Помпеје. Атријум је функционисао као улазни хол и средство комуникације са различитим деловима куће. Улаз је имао богату колонаду окренуту ка мору. Први перистил имао је по 10 колона на свакој страни и базен за пливање у центру. Ту је пронађена бронзана херма Дорифора, реплика Поликлетовог Копљоноше, и Амазонке коју је направио Аполониос.[7] До другог великог перистила долазило се проласком кроз велики таблинум богато украшен бронзаним бистама. Једна од њих је и биста Публија Корнелија Сципиона Африканаца. [1] Ово је само део богате уметничке колекције коју је вила поседовала што и указује на њен луксуз. Више од 80 ретких скулптура, бронзаних биста данас се чувају у Напуљском националном археолошком музеју.[8]

Библиотека

Богата библиотека по којој је вила добила име, била је мала реплика Александријске и Пергамске библиотеке. Налазила се у једној малој просторији, отприлике 3 m x 3 m, на чијим зидовима су се протезале дрвене полице и ормани за књиге. Свака полица је до врха била испуњена папирусним свицима, укупно око 1800 свитака написаних на грчком језику, а нешто мањи на латинском. Највећи део списа дело је Филодема, филозофа епикурејске школе, који је живео у Риму 70-40 година п.н.е. Књиге из библиотеке биле су позајмљиване пријатељима.[5]

У ерупцији вулкана, читава библиотека је била прекривена талогом пепела који је на неки начин и спасио ову богату збирку од пропадања, тако да је данас реконструкција ових списа могућа.[1] Коришћењем мултиспектралног снимања, технике развијене крајем 20. века, могуће је прочитати угљенисани папирус. Овом врстом снимања може се забележити светлост чија је фреквенција изван видљивог дела спектра, као што је нпр. инфрацрвени или ултраљубичасти део спектра.

Галерија слика


Референце

  1. ^ а б в Maiuri, Amedeo (1974). Herculaneum and the Villa of the Papyri. Italy. стр. 35—39. 
  2. ^ „Villa of the Papyri”. AD79eruption. Приступљено 16. 4. 2018. 
  3. ^ Lie, Carol C. Mattusch ; with Henry (2004). The Villa dei Papiri at Herculaneum : life and afterlife of a sculpture collection. Los Angeles: J. Paul Getty Museum. стр. 359. ISBN 0-89236-722-9. 
  4. ^ „Daniel Delattre: the Herculaneum scrolls given to Consul Bonaparte”. napoleon.org. Приступљено 16. 4. 2018. 
  5. ^ а б Касон, Лајонел. Библиотеке старог света (2004 изд.). Београд: Клио. стр. 75—79. ISBN 86-7102-135-1. 
  6. ^ „The friends of Herculaneum Society”. Herculaneum. Приступљено 19. 4. 2018. 
  7. ^ Stewart, Andrew. Greek Sculpture (1990 изд.). Yale University Press. 
  8. ^ „Catalogue of Sculptures”. AD79eruption. Приступљено 16. 4. 2018.