Српски народни календар — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 175: Ред 175:


[[Категорија:Српски народни празници|*]]
[[Категорија:Српски народни празници|*]]

[[ru:Праздники Сербии]]

Верзија на датум 31. октобар 2008. у 22:01

Српски народни календар представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује у томе што је изменио имена празника, дао им своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима својих празника, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.

Народни празници

Српски народ је, поред званичних црквених празника, развио читав систем веровања и обичаја везаних за одређене празнике и дао им своје специфично обележје. Током стварања тих обичаја, био је инспирисан званичним црквеним правилима и тумачењима али је често и одступао од њих, и у мањој или већој мери, мењао их и прилагођавао својим старим веровањима и традицији.

Јануар: 2. Кокошији Божић, 5. Туциндан, 6. Бадњи дан, 7. Божић, 9. Стевањдан, 14. Васиљевдан, 18. Крстовдан, 19. Богојављење, 20. Јовањдан, 27. Савиндан, 29. Верижњаци, 31. Чумин дан
Фебруар: 12. Три јерарха, 14. Тривундан, 15. Сретење, Теодорова субота
Март: 14. Летник , 22. Младенци
Април: 7. Благовести
Мај: 6. Ђурђевдан, 8. Марковдан, 14. Јеремијиндан, 22. летњи Никола
Јун: 28. Видовдан
Јул: 7. Ивањдан, 12. Петровдан, Павловдан, 26. летњи Гаврило, 28. Ћириловдан, 30. Огњена Марија
Август: 2. Илиндан, 4. Блага Марија, 8. Трнова Петка, 9. Пантелијевдан, 15. Свети Стеван Ветровити, 19. Преображење, 28. Велика Госпојина
Септембар: 11. Усековање, 12. Лесендрован, 14. Црквена нова година, 21. Мала Госпојина, 27. Крстовдан јесењи
Октобар: 12. Михољдан, 19. Томиндан, 20. Срђевдан, 27. Петковача, 31. Лучиндан
Новембар: 8. Митровдан, 14. Врачеви, 16. Ђурђиц, 21. Аранђеловдан, 24. Мратиндан
Децембар: 4. Ваведење, 9. Алимпијевдан, 13. Мечкин дан, 18. Савица, 19. Никољдан, Детињци, Материце, Оци (или Очеви)


Ускршњи празници: Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Спасовдан, Тројице


Називи месеци

Називи месеци који се користе или су се користили код Срба [1]:

Латински Према СПЦ Словено-српски Српски народни
1. Јануар Богојављенски Сечењ Коложег
2. Фебруар Сретењски Љути Сечко
3. Март Благовештенски Сухи Дерикожа
4. Април Ђурђевски Березозол Лежитрава
5. Мај Царски Травен Цветањ
6. Јун Петровски Изок Трешњар
7. Јул Илински Червен Жетвар
8. Август Госпођински Зарев Гумник
9. Септембар Михољски Рујен Гроздобер
10. Октобар Митровски Листопад Шумопад
11. Новембар Мратињски Груден Студен
12. Децембар Божићни Студен Коледар

Народно одређивање датума празника

Народ има своја неписана правила по којима израчунава када је који празник.

Одређивање датума празника [2]:

  • Мали Божић, или Васиљевдан, је седам дана после Божића, и пада на исти дан када је и Божић;
  • Свети Сава је три недеље после Божића;
  • Свети Трифун пада у половини шесте недеље после Божића;
  • Спасовдан пада у шести четвртак после Великог Четвртка;
  • Духови падају у осму недељу после Ускрса;
  • Ивањдан је на пола године после Божића;
  • Од Петровдана до Илиндана три недеље;
  • Од Илиндана до Велике госпојине 27 дана;
  • Од Велике госпојине до Мале госпојине три недеље;
  • Од Мале Госпојине до Михољдана три недеље;
  • Од Михољдана до Лучиндана три недеље;
  • Од Лучиндана до Аранђеловдана три недеље;
  • Од Аранђеловдана до Божићних поклада седам дана;
  • Од Поклада до Никољдана три недеље;
  • Од Никољдана до Божића 19 дана.
  • Ваведење пада у седми дана божићњег поста.
  • Којег дана у недељи се слави Аранђеловдан, тог дана су и Никољдан и Стевањдан.

Литература


Референце