Језичак — разлика између измена
м Робот: додато {{Commonscat|Reeds}} |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Датотека:Bassoon Reeds.jpg|мини|Језичци]] |
||
Код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувачких инструмената]] еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи '''трске''', и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. ''двоструки језичак'' - као код [[обоа|обое]], [[фагот |
Код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувачких инструмената]] еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи '''трске''', и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. ''двоструки језичак'' - као код [[обоа|обое]], [[фагот]]а, зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. ''прост'' или ''[[једноструки језичак]]'' - код [[кларинет]]а или [[саксофон]]а). |
||
Језичак може да буде и '''металан''', као код [[хармоника (ручна)|редовне хармонике]] или код [[хармоника (усна)|усне хармонике]], а такође и код [[хармонијум |
Језичак може да буде и '''металан''', као код [[хармоника (ручна)|редовне хармонике]] или код [[хармоника (усна)|усне хармонике]], а такође и код [[хармонијум]]а и неких [[оргуље|оргуљских свирала]]. |
||
Код [[лимени дувачки инструменти|лимених дувача]] улогу језичка имају саме усне свирача, као еластично живо ткиво (тзв. ''опнени језичак''). |
Код [[лимени дувачки инструменти|лимених дувача]] улогу језичка имају саме усне свирача, као еластично живо ткиво (тзв. ''опнени језичак''). |
||
| Ред 10: | Ред 10: | ||
[[Категорија:Музички појмови]] |
[[Категорија:Музички појмови]] |
||
[[de:Durchschlagende Zunge]] |
|||
[[es:Caña (música)]] |
|||
[[ko:떨림판]] |
|||
Верзија на датум 22. април 2018. у 04:00
Код дрвених дувачких инструмената еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи трске, и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. двоструки језичак - као код обое, фагота, зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. прост или једноструки језичак - код кларинета или саксофона).
Језичак може да буде и металан, као код редовне хармонике или код усне хармонике, а такође и код хармонијума и неких оргуљских свирала.
Код лимених дувача улогу језичка имају саме усне свирача, као еластично живо ткиво (тзв. опнени језичак).
Најзад, језичак може да буде и ваздушни, који се јавња код флауте, фруле и сродних инструмената, где се образује на улазном отвору цеви (флаута) или на прорезу (тзв. гласници) испод отвора (блок-флаута, фрула), а до треперења долази услед дељења ваздушног млаза на тзв. усни (одатле и назив лабијални инструменти [лат. labea = усна]. Неке од свирала на оргуљама, осим већ описаног, дејствују и на овај начин.
