Емил или о васпитању — разлика између измена
м додана категорија Француска књижевност помоћу геџета HotCat |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
⚫ | '''Емил или о васпитању''' ({{јез-ен|Emile, or On Education}}) дело је француског филозофа и писца [[Жан Жак Русо|Жана Жака Русоа]], написано 1762. године, које чини пет идејно и тематски чврсто спојених књига у коме је аутор опширно изложио своје мисли о проблемима [[Васпитање|васпитања]].<ref name=":0" /> |
||
{{почетник|24|04|2018}} |
|||
⚫ | |||
Русо у |
Русо у ''Емилу'' критикује [[Феудализам|феудални систем]] и застареле концепције васпитања и, с новим погледом, даје целовиту слику сложеног васпитног процеса. И поред разумљиве ограничености, Емил у целини обилује драгоценим педагошким идејама. Стога није погрешно сматрати га богатим извором вредног културног блага, снажним врелом из којег је каснија педагогија, и као теорија, и као пракса, црпела корисне инспирације за свој стваралачки развој.<ref>{{Cite book|title=Збирка текстова педагошких класика|last=|first=|publisher=Савремена школа, Београд|year=1960|id=|publication-place=|type=|pages=198}}</ref> |
||
Ово дело је препуно мислима и цитатима |
Ово дело је препуно мислима и цитатима који се често могу чути када се говори о васпитању. Садржај овог великог дела огледа се у методама и задацима идеалног васпитања природног човека. У само дело Русо се много унео и посветио, врло субјективно писао, па многи сматрају да је Емил приказ самог Русоа, тј. његове супротности. Роман нема посебну акцију, све време се говори о васпитању дечака под специфичним и посебним условима у циљу да се дечак васпита природно као слободан човек. Русо жели да створи савршеног ученика, отвара своју машту и ствара Емила као једног таквог. Емил би одударао од нормалног човека тог доба, а и данашњег, али Русо је желео да, насупрот својим неидеалима, створи неког без мана колико год то било нереално за стварност. Међутим, Русо је ово дело писао с циљем да норме које су у то време биле заступљене сруши и нађе оптимално решење. У делу Русо веома конкретизовано пише своје методе васпитања. Вучинић наглашава у свом раду да је ово дело било узвишено од стране тадашњих мислилаца, али да је истовремено било осуђено и спаљено од стране цркве.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://studenti.rs/skripte/pedagogija/zan-zak-ruso-3/|title=студенти,педагогија,жан жак русо|last=|first=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=}}</ref> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Ред 13: | Ред 12: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
⚫ | |||
{{Commonscat|Émile, ou De l'éducation}} |
{{Commonscat|Émile, ou De l'éducation}} |
||
⚫ | |||
{{портал бар|Књижевност|Филозофија|Француска}} |
|||
[[Категорија:Књиге 1762.]] |
[[Категорија:Књиге 1762.]] |
Верзија на датум 27. април 2018. у 17:45
Емил или о васпитању (енгл. Emile, or On Education) дело је француског филозофа и писца Жана Жака Русоа, написано 1762. године, које чини пет идејно и тематски чврсто спојених књига у коме је аутор опширно изложио своје мисли о проблемима васпитања.[1]
Русо у Емилу критикује феудални систем и застареле концепције васпитања и, с новим погледом, даје целовиту слику сложеног васпитног процеса. И поред разумљиве ограничености, Емил у целини обилује драгоценим педагошким идејама. Стога није погрешно сматрати га богатим извором вредног културног блага, снажним врелом из којег је каснија педагогија, и као теорија, и као пракса, црпела корисне инспирације за свој стваралачки развој.[2]
Ово дело је препуно мислима и цитатима који се често могу чути када се говори о васпитању. Садржај овог великог дела огледа се у методама и задацима идеалног васпитања природног човека. У само дело Русо се много унео и посветио, врло субјективно писао, па многи сматрају да је Емил приказ самог Русоа, тј. његове супротности. Роман нема посебну акцију, све време се говори о васпитању дечака под специфичним и посебним условима у циљу да се дечак васпита природно као слободан човек. Русо жели да створи савршеног ученика, отвара своју машту и ствара Емила као једног таквог. Емил би одударао од нормалног човека тог доба, а и данашњег, али Русо је желео да, насупрот својим неидеалима, створи неког без мана колико год то било нереално за стварност. Међутим, Русо је ово дело писао с циљем да норме које су у то време биле заступљене сруши и нађе оптимално решење. У делу Русо веома конкретизовано пише своје методе васпитања. Вучинић наглашава у свом раду да је ово дело било узвишено од стране тадашњих мислилаца, али да је истовремено било осуђено и спаљено од стране цркве.[1]
Референце
- ^ а б „студенти,педагогија,жан жак русо”.
- ^ Збирка текстова педагошких класика. Савремена школа, Београд. 1960. стр. 198.
Литература
- Збирка текстова педагошких класика. Савремена школа, Београд. 1960. стр. 198.