Јекатеринбург — разлика између измена

Јекатеринбург
*Екатеринбург*
Јекатеринбург; Екатеринбург
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Област	Свердловска област
Основан	1723
Статус града	1796
Становништво
Становништво	‍
— 2010.	1.350.136
Агломерација	2 050.000
Географске карактеристике
Координате	56° 50′ 00″ С; 60° 43′ 00″ И / 56.833333° С; 60.716667° И
Временска зона	UTC+6
Апс. висина	270 m
Површина	487/491/495 km2
	Јекатеринбург Јекатеринбург на карти Русије
Остали подаци
Градоначелник	Евгениј Ројзман
Веб-сајт
	ekburg.ru

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. април 2018. у 07:45

Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) град је у централној Русији и административно средиште Свердловске области. Смештен је на источној страни Уралског планинског ланца. Главни је индустријски и културни центар Уралске федералне области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.350.136 становника, чиме је Јекатеринбург четврти град по величини у Русији. У периоду између 1924. и 1991. био познат као Свердловск (Свердло́вск) према бољшевичком лидеру Јакову Свердлову.

Географија

Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, те се Екатеринбург сматра повезницом двају континената. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума тајга. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.

Урал је врло богат рудама (посебно угљемом и железном рудом). Рударство је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатринбургу Транссибирска железница улази у Азију.

Клима

Клима Јекатеринбурга
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	5,6 (42,1)	9,4 (48,9)	17,3 (63,1)	28,8 (83,8)	33,4 (92,1)	35,6 (96,1)	38,8 (101,8)	37,2 (99)	31,9 (89,4)	24,7 (76,5)	13,5 (56,3)	8,6 (47,5)	38,8 (101,8)
Средњи максимум, °C (°F)	−10,0 (14)	−7,3 (18,9)	0,6 (33,1)	9,8 (49,6)	17,3 (63,1)	22,9 (73,2)	24,0 (75,2)	20,5 (68,9)	14,2 (57,6)	5,9 (42,6)	−3,1 (26,4)	−7,5 (18,5)	7,4 (45,3)
Просек, °C (°F)	−13,6 (7,5)	−11,6 (11,1)	−4,2 (24,4)	4,4 (39,9)	11,1 (52)	16,9 (62,4)	18,5 (65,3)	15,3 (59,5)	9,5 (49,1)	2,4 (36,3)	−6,3 (20,7)	−10,7 (12,7)	2,7 (36,9)
Средњи минимум, °C (°F)	−16,8 (1,8)	−15,2 (4,6)	−8,2 (17,2)	0,0 (32)	5,8 (42,4)	11,7 (53,1)	14,0 (57,2)	11,2 (52,2)	6,0 (42,8)	−0,3 (31,5)	−9,0 (15,8)	−13,6 (7,5)	−1,1 (30)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−43,7 (−46,7)	−42,4 (−44,3)	−39,2 (−38,6)	−21,8 (−7,2)	−13,5 (7,7)	−5,3 (22,5)	1,5 (34,7)	−1,0 (30,2)	−9,0 (15,8)	−26,6 (−15,9)	−39,2 (−38,6)	−46,7 (−52,1)	−46,7 (−52,1)
Количина падавина, mm (in)	23 (9,1)	19 (7,5)	16 (6,3)	28 (11)	44 (17,3)	74 (29,1)	81 (31,9)	66 (26)	53 (20,9)	40 (15,7)	31 (12,2)	23 (9,1)	498 (196,1)
Извор: Погода и климат

Историја

Град је основао Василиј Татишчев 1721. и назвао га је по светој Катарини, имењакињи жене Петра Великог краљици Катарини I. Међутим за званичан датум оснивања града се узима 18. новембар 1723.

Убрзо након руске револуције 17. јула 1918, цар Николај II Романов, Александра, и њихова деца Олга, Татјана, Марија, Анастазија и царевић Алексеј убијени су у Ипатијевој кући у овом граду од стране бољшевика. Борис Јељцин (први председник Руске Федерације) је 1977. наредио да се уништи ова кућа. На њеном месту је после пада комунизма изграђена црква.

Двадесетих година XX века, Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и Уралмаш, који је постао највећа фабрики тешке машинерије у Европи.

Током Другог светског рата, многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из Москве, и ту су и остајале након завршетка рата.

Шездесетих година за време Хрушчовљеве владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.

У плану је и изградња комерцијалног центра Јекатеринбург-Сити.

Становништво

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.350.136 становника, 56.599 (4,38%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.
423.302	778.602	1.025.045	1.211.172	1.364.621	1.293.537^[4]	1.349.772

Привреда

Саобраћај

Градови побратими

Види још

Референце

^ Екатеринбург. Панорама недели. Выпуск 16 (24-30 мая 2010 года)
^ Основные положения Генерального плана муниципального образования «город Екатеринбург»
^ Стратегический план развития Екатеринбурга до 2015 года. Раздел II. Исходные конкурентные возможности Екатеринбурга. Внутренние факторы развития города.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Званични веб-сајт
Сајт о Јекатеринбургу
Портал Јекатеринбурга
Порушени храмови Јекатеринбурга (1. део), (2. део), приступљено 3. септембра 2016.

[1] Екатеринбург. Панорама недели. Выпуск 16 (24-30 мая 2010 года)

[2] Основные положения Генерального плана муниципального образования «город Екатеринбург»

[3] Стратегический план развития Екатеринбурга до 2015 года. Раздел II. Исходные конкурентные возможности Екатеринбурга. Внутренние факторы развития города.

[2002Census-4] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 85: / Ред 85: @@
 Убрзо након руске револуције [[17. јул]]а [[1918]], цар [[Николај II Александрович|Николај II Романов]], [[Александра Фјодоровна|Александра]], и њихова деца [[Олга Николајевна|Олга]], [[Татјана Николајевна|Татјана]], [[Марија Николајевна|Марија]], [[Анастасија Николајевна|Анастазија]] и царевић [[Алексеј Николајевич|Алексеј]] убијени су у [[Ипатијева кућа|Ипатијевој кући]] у овом граду од стране бољшевика. [[Борис Јељцин]] (први председник [[Русија|Руске Федерације]]) је [[1977]]. наредио да се уништи ова кућа. На њеном месту је после пада комунизма изграђена црква.
-[[1920е|Двадесетих]] година [[20. век|XX века]], Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и [[Уралмаш]], који је постао највећа фабрики тешке машинерије у [[Европа|Европи]].
+[[1920-е|Двадесетих]] година [[20. век|XX века]], Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и [[Уралмаш]], који је постао највећа фабрики тешке машинерије у [[Европа|Европи]].
 Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из [[Москва|Москве]], и ту су и остајале након завршетка рата.
-[[1960е|Шездесетих]] година за време [[Никита Хрушчов|Хрушчовљеве]] владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.
+[[1960-е|Шездесетих]] година за време [[Никита Хрушчов|Хрушчовљеве]] владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.
 У плану је и изградња комерцијалног центра Јекатеринбург-Сити.