Нуклеарна реакција — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Измена назива шаблона
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Нуклеарна реакција''' је реакција у којој учествују [[језгро (атом)|језгра]] [[атом]]а. Реакција при томе не мора да буде само између две честице. Може их бити и више, али се тиме смањује вероватноћа судара. Ова [[трансформација]] је спонтана у случају [[радиоактивни распад|радиоактивног распада]], док је у случају вештачке нуклеарне реакције потребна иницирајућа честица. Уколико се честице сударе и одвоје без промена, процес се назива [[еластични судар]].
{{Чишћење1}}


== Карактеристике нуклеарних реакција ==
У нуклеарној физици, '''нуклеарна реакција''' је процес у коме се два [[атом]]а или [[честица|честице]] сударају да би произвеле нове честице, различите од иницијаторских. У принципу, реакција не мора да буде између две честице. Може их бити и више али тиме се смањује вероватноћа судара. Ова трансформација је спонтана у случају [[радиоактивни распад|радиоактивног распада]] док је у случају нуклеарне реакције потребна иницирајућа честица. Уколико се честице сударе и одвоје без промена, процес се назива еластични судар.
Нуклеарна реакција се разликује од [[хемијска реакција|хемијске реакције]] из више разлога. Приликом нуклеарне реакције настају нови елементи и оваква реакција је увек [[иреверзибилна реакција|иреверзибилна]]. Њена [[брзина]] не зависи од спољашњих физичких и хемијских утицаја, а [[енергија]] која се ослобађа је и до милион пута већа од оне која се ослобађа приликом хемијских реакција.


== Природна радиоактивност ==
Приликом радиоактивног распада један [[хемијски елемент]] се претвара у други уз [[емисија|емисију]] зрачења ([[α-зрачење|α]], [[β-зрачење|β]] и [[γ-зрачење|γ]]) и такав елеменат је [[радиоактивност|радиоактиван]]. Он се распада спонтано.


==Једначина нуклеарне реакције==
==Једначина нуклеарне реакције==
Нуклеарна реакција може да се напише помоћу једначине, исто као и код [[хемијска реакција|хемијских реакција]]. Нуклеарни распад може слично да се напише, али на левој страни ће постојати само један елемент односно један атом(језгро).
Нуклеарна реакција може да се напише помоћу једначине.
Свака честица која учествује у реакцији може да се представи хемијским симболом, атомским бројем и атомском масом. Неутрон се пише -{"n"}- а протон -{"p"}- или "<sup>1</sup>H" }-.
Свака честица која учествује у реакцији може да се представи [[хемијски симбол|хемијским симболом]], [[атомски број|атомским бројем]] и [[атомска маса|атомском масом]]. Неутрон се означава словом -{n}-“, а протон -{p}- или <sup>1</sup>-{H}-.


Једначина је тачна, једино у случају када су сума атомских маса са обе стране једнаке и када су суме атомских бројева са обе стране једнаке.
Једначина је тачна једино у случају када су суме атомских маса са обе стране једнаке и када су суме атомских бројева са обе стране једнаке.
Пример:
Пример:


::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}\ +\ ?</math>.
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}\ +\ ?</math>.


Како би суме биле једнаке, друго језгро на десној страни мора да има атомски број 2 и атомску масу 4, зато је то [[Хелијум]]-4. Потпуна једначина би значи изгледала овако:
Како би суме биле једнаке, друго језгро на десној страни мора да има атомски број 2 и атомску масу 4, зато је то [[Хелијум]]-4. Потпуна једначина би изгледала овако:


::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}+{}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>,
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}+{}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>,
Ред 22: Ред 25:


== Енергија ==
== Енергија ==

Енергија која се ослободи приликом нуклеарне реакције има три облика:
Енергија која се ослободи приликом нуклеарне реакције има три облика:


* кинетичка енергија продукта реакције
* [[кинетичка енергија]] продукта реакције
* емисија фотона с високом енергијом, названа гама зраци
* емисија [[фотон]]а с високом енергијом, названа [[гама зраци]]
* енергија може да остане у нуклеусу, у случају када је језгро у ексцитованом енергетском нивоу
* енергија може да остане у [[нуклеус]]у, у случају када је језгро у ексцитованом [[енергетски ниво|енергетском нивоу]]


Када је продукт језгро метастабилно (ексцитовано) означава се " * " поред његовог атомског броја. Ова енергија се углавном ослобађа нуклеарним распадом.
Када је продукт језгро метастабилно (ексцитовано) означава се звездицом (*) поред његовог атомског броја. Ова енергија се углавном ослобађа нуклеарним распадом.
Мала количина енергије може да се ослободи и у облику [[Рендгенско зрачење|-{X}- зрака]].
Мала количина енергије може да се ослободи и у облику [[Рендгенско зрачење|-{X}- зрака]].


== Историјат ==
{{клица-физика}}
[[Радерфорд]] је први, [[1919]]. године доказао постојање нуклеарне реакције тако што је [[азот]] изложио радиоактивном утицају [[радијум]]а. Тако је почела да се развија нуклеарна хемија. Након тога су уследиле нуклеарне реакције истог типа, односно бомардовање [[α-честица]]ма атомских језгара. Међутим, због великог позитивног [[наелектрисање|наелектрисања]] ових честица, оне нису могле да изазову ове реакције код тешких атома, па су пронађене честице мањег наелектрисања, а веће енергије.


== Примена ==
Науке које проучавају нуклеарне реакције су [[нуклеарна физика]], [[нуклеарна хемија]] и [[нуклеарна технологија]]. Прави значај открића ових наука још увек се сагледава. Један од најзначајнијих аспеката је добијање [[нуклеарна енергија|нуклеарне енергије]], која игра битну улогу у [[индустрија|индустрији]] и свим другим областима људских делатности, али је и важан [[загађивање|загађивач]] [[природа|природе]].

== Литература ==
* Филиповић И. & Липановић, С. (1982.) Опћа и анорганска кемија. Школска књига: Загреб.

[[Категорија:физика]]
[[Категорија:хемија]]
{{клица-физика}}
[[ca:Reacció nuclear]]
[[ca:Reacció nuclear]]
[[cs:Jaderná reakce]]
[[cs:Jaderná reakce]]

Верзија на датум 14. новембар 2008. у 22:48

Нуклеарна реакција је реакција у којој учествују језгра атома. Реакција при томе не мора да буде само између две честице. Може их бити и више, али се тиме смањује вероватноћа судара. Ова трансформација је спонтана у случају радиоактивног распада, док је у случају вештачке нуклеарне реакције потребна иницирајућа честица. Уколико се честице сударе и одвоје без промена, процес се назива еластични судар.

Карактеристике нуклеарних реакција

Нуклеарна реакција се разликује од хемијске реакције из више разлога. Приликом нуклеарне реакције настају нови елементи и оваква реакција је увек иреверзибилна. Њена брзина не зависи од спољашњих физичких и хемијских утицаја, а енергија која се ослобађа је и до милион пута већа од оне која се ослобађа приликом хемијских реакција.

Природна радиоактивност

Приликом радиоактивног распада један хемијски елемент се претвара у други уз емисију зрачења (α, β и γ) и такав елеменат је радиоактиван. Он се распада спонтано.

Једначина нуклеарне реакције

Нуклеарна реакција може да се напише помоћу једначине. Свака честица која учествује у реакцији може да се представи хемијским симболом, атомским бројем и атомском масом. Неутрон се означава словом „n“, а протон „p“ или „1H“.

Једначина је тачна једино у случају када су суме атомских маса са обе стране једнаке и када су суме атомских бројева са обе стране једнаке. Пример:

.

Како би суме биле једнаке, друго језгро на десној страни мора да има атомски број 2 и атомску масу 4, зато је то Хелијум-4. Потпуна једначина би изгледала овако:

,

или једноставније:

.

Енергија

Енергија која се ослободи приликом нуклеарне реакције има три облика:

Када је продукт језгро метастабилно (ексцитовано) означава се звездицом (*) поред његовог атомског броја. Ова енергија се углавном ослобађа нуклеарним распадом. Мала количина енергије може да се ослободи и у облику X зрака.

Историјат

Радерфорд је први, 1919. године доказао постојање нуклеарне реакције тако што је азот изложио радиоактивном утицају радијума. Тако је почела да се развија нуклеарна хемија. Након тога су уследиле нуклеарне реакције истог типа, односно бомардовање α-честицама атомских језгара. Међутим, због великог позитивног наелектрисања ових честица, оне нису могле да изазову ове реакције код тешких атома, па су пронађене честице мањег наелектрисања, а веће енергије.

Примена

Науке које проучавају нуклеарне реакције су нуклеарна физика, нуклеарна хемија и нуклеарна технологија. Прави значај открића ових наука још увек се сагледава. Један од најзначајнијих аспеката је добијање нуклеарне енергије, која игра битну улогу у индустрији и свим другим областима људских делатности, али је и важан загађивач природе.

Литература

  • Филиповић И. & Липановић, С. (1982.) Опћа и анорганска кемија. Школска књига: Загреб.