Зупче — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 10: | Ред 10: | ||
{{клица-село-СР}} |
{{клица-село-СР}} |
||
[[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] |
[[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] |
||
Верзија на датум 28. новембар 2008. у 16:14
Зупче је село које се налази на крајњем југу општине Зубин Поток. Граничи се са суседним селима Доње Вараге, Јагњеница и Прелез која су настањена етничко српским становништвом, и Чабра и Кошутово насељена албанским. Има око 200 кућа. Становници се углавном баве пољопривредом. До бомбардовања 1999. године већи део становништва је радио у већим фабрикама попут Трепче у Звечану, али од тада комбинат Трепча не ради тако да је велики део становништва остао без посла. Иначе ту су најбројније три фамилије: Касаловићи, Радојевићи и Вучинићи.
Историја
Историјски гледано ове фамилије воде порекло из Црне Горе, али се не може тачно прецизирати место порекла. Препоставља се да се овде прва настанила фамилија Касаловић, негде после велике сеобе народа под вођством Арсенија III Чарнојевића (Црнојевића). У почетку је становништво живело у вишим деловима, а касније су се настанили у нижем брежуљкастом пределу где су и данас. За време Другог светског рата Зупче је стално било на удару Балиста, па је био присутан и велики егзодус становништва.
Пуно полемике око овог села било је 17. марта 2004. године после великог погрома српског становништва на Косову и Метохији. Као узрок немилих сцена, наводи се наводно дављење албанске деце из села Чабра у реци Ибар, који су наводно бежали испред српске деце. Међутим каснијом анализом дошло се до сазнања да је насиље спремано дуже времена и да није био уследило након спонтаног окупљања Албанског народа у Косовској Митровици. Та чињеница може довести у питање и евентуални злочин у селу Чабра. Оно што је сигурно и поуздано тачно да је река Ибар тог дана била невероватно велика, односно да је пуштена брана Газиводе, тако да би и случајан пад у реку био фаталан.
Иако је Косовска Митровица на свега 12 километара од села, пут је знатно дужи, јер је немогуће проћи кроз албанска села Кошутово и Жабаре, због сталних напада и каменовања албанских екстремиста. Зато се до Митровице иде путем који је принудно направљен до Звечана, преко веома високих успона, тако да је у зимским месецима кретање изузетно отежано.
.svg){kind=small}