Ахмед Секу Туре — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: da:Ahmed Sékou Touré
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Ахмед Секу Туре''' ({{јез-фр|Ahmed Sékou Touré}}, [[9. јануар]] [[1922]], [[Фарана]]—[[26. март]] [[1984]], [[Кливленд]]) био је први председник [[Гвинеја|Гвинеје]].
'''Ахмед Секу Туре''' ([[9. јануар]] [[1922]]. - [[26. март]] [[1984]].) је био [[Гвинеја|гвинејски]] државник и [[писац]], први [[председник]] после стицања независности Гвинеје [[1958]]. Један је од оснивача [[Африка|Афричког]] демократског збора, Демократске странке Гвинеје, а од [[1956]]. на челу афричког синдиката Генералне конфедрације радника црне Африке. Био је посланик територијалне скупштине Гвинеје [[1953]], а од 1956 до 1958. Народне скупштине [[Француска|Француске]].


Каријеру је започео у пошти. Године 1946. био је један од суоснивача партије „Афричког демократског збора“ (-{''Rassemblement Démocratique Africain''}-), од које је 1947. настала антиколонијална „Демократска партија Гвинеје“ (-{''Parti Démocratique de Guinée'', PDG}-)''. Постао је председавајући гвинејског синдиката 1948.
{{клица-политичар}}


Године 1956. изабран је као представник Гвинеје у [[Француска скупштина|француској скупштини]] и градоначелник [[Конакри]]ја. Када је земља стекла полу-аутономију, његова партија је постала најјача у земљи, док је Секу Туре постао заменик председника гвинејске скупштине.
{{DEFAULTSORT:Туре, Ахмед Секу}}


Гвинеја је стекла независност [[2. октобар|2. октобра]] [[1958]], а Секу Туре је постао њен први председник. Из ове године потиче његов чувени одговор француском председнику [[Шарл де Гол|Шарлу де Голу]]: „Радије ћемо живети сиромашни у слободи, него богати у ропству“ (-{''Nous préférons la liberté dans la pauvreté à la richesse dans l’esclavage''}-).

За финансијску и административну помоћ Гвинеји Секу Туре се обратио [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]. Пропагирао је идеју [[Панафрички социјализам|панафричког социјализма]] и подржавао антиколонијалистичке покрете на југу Африке, у [[Гвинеја-Бисао|Гвинеји-Бисао]] и на [[Зеленорска острва|Зеленортским острвима]]. Прогањао је и ликвидирао политичке противнике у земљи. Процењује се да је у његово време из Гвинеје избегло око 2 милиона људи.

При крају своје владавине, током 1980-их, првенствено због протеста у земљи, ублажио је своју унутрашњу политику и покушао да економски унапреди земљу кроз боље односе са западом. Међу афричким лидерима играо је улогу посредника.

== Спољашње везе ==
* [http://www.sekoutoure.com Бројне информације о Секу Туреу]


{{DEFAULTSORT:Туре, Секу}}
[[Категорија:Политичари]]
[[Категорија:Гвинеја]]
[[Категорија:Председници]]
[[Категорија:Рођени 1922.]]
[[Категорија:Рођени 1922.]]
[[Категорија:Умрли 1984.]]
[[Категорија:Умрли 1984.]]
[[Категорија:Председници]]
[[Категорија:Државници]]
[[Категорија:Гвинеја]]


[[da:Ahmed Sékou Touré]]
[[da:Ahmed Sékou Touré]]
[[de:Ahmed Sékou Touré]]
[[en:Ahmed Sékou Touré]]
[[en:Ahmed Sékou Touré]]
[[fi:Ahmed Sékou Touré]]
[[fi:Ahmed Sékou Touré]]
Ред 27: Ред 37:
[[ru:Секу Туре, Ахмед]]
[[ru:Секу Туре, Ахмед]]
[[sl:Ahmed Sékou Touré]]
[[sl:Ahmed Sékou Touré]]
[[sr:Ахмед Секу Туре]]
[[sv:Ahmed Sékou Touré]]
[[sv:Ahmed Sékou Touré]]

Верзија на датум 29. новембар 2008. у 13:25

Ахмед Секу Туре (франц. Ahmed Sékou Touré, 9. јануар 1922, Фарана26. март 1984, Кливленд) био је први председник Гвинеје.

Каријеру је започео у пошти. Године 1946. био је један од суоснивача партије „Афричког демократског збора“ (Rassemblement Démocratique Africain), од које је 1947. настала антиколонијална „Демократска партија Гвинеје“ (Parti Démocratique de Guinée, PDG). Постао је председавајући гвинејског синдиката 1948.

Године 1956. изабран је као представник Гвинеје у француској скупштини и градоначелник Конакрија. Када је земља стекла полу-аутономију, његова партија је постала најјача у земљи, док је Секу Туре постао заменик председника гвинејске скупштине.

Гвинеја је стекла независност 2. октобра 1958, а Секу Туре је постао њен први председник. Из ове године потиче његов чувени одговор француском председнику Шарлу де Голу: „Радије ћемо живети сиромашни у слободи, него богати у ропству“ (Nous préférons la liberté dans la pauvreté à la richesse dans l’esclavage).

За финансијску и административну помоћ Гвинеји Секу Туре се обратио Совјетском Савезу. Пропагирао је идеју панафричког социјализма и подржавао антиколонијалистичке покрете на југу Африке, у Гвинеји-Бисао и на Зеленортским острвима. Прогањао је и ликвидирао политичке противнике у земљи. Процењује се да је у његово време из Гвинеје избегло око 2 милиона људи.

При крају своје владавине, током 1980-их, првенствено због протеста у земљи, ублажио је своју унутрашњу политику и покушао да економски унапреди земљу кроз боље односе са западом. Међу афричким лидерима играо је улогу посредника.

Спољашње везе

sr:Ахмед Секу Туре