Слатина (Подравска) — разлика између измена
мНема описа измене |
м razne ispravke; козметичке измене |
||
| Ред 126: | Ред 126: | ||
=== Други свјетски рат === |
=== Други свјетски рат === |
||
Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“. |
Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“. |
||
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавање]] одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.{{sfn|Страњаковић|1991|pp=303}} |
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавање]] одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.{{sfn|Страњаковић|1991|pp=303}} |
||
| Ред 147: | Ред 147: | ||
{{bar percent|[[Југословени]]|#C71585|584|5.11}} |
{{bar percent|[[Југословени]]|#C71585|584|5.11}} |
||
{{bar percent|[[Муслимани]]|#228B22|34|0.29}} |
{{bar percent|[[Муслимани]]|#228B22|34|0.29}} |
||
{{bar percent|[[Црногорци]]|#C19A6B|33|0.28}} |
{{bar percent|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|#C19A6B|33|0.28}} |
||
{{bar percent|[[Албанци]]|#4B3621|25|0.21}} |
{{bar percent|[[Албанци]]|#4B3621|25|0.21}} |
||
{{bar percent|[[Мађари]]|#665D1E|21|0.18}} |
{{bar percent|[[Мађари]]|#665D1E|21|0.18}} |
||
{{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|20|0.17}} |
{{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|20|0.17}} |
||
{{bar percent|[[Македонци]]|#FF7E00|13|0.11}} |
{{bar percent|[[Македонци (народ)|Македонци]]|#FF7E00|13|0.11}} |
||
{{bar percent|[[Украјинци]]|#7FFF00|7|0.06}} |
{{bar percent|[[Украјинци]]|#7FFF00|7|0.06}} |
||
{{bar percent|[[Панонски Русини|Русини]]|#00416A|6|0.05}} |
{{bar percent|[[Панонски Русини|Русини]]|#00416A|6|0.05}} |
||
Верзија на датум 12. мај 2018. у 10:19
| Слатина | |
|---|---|
 Железничка станица у Слатини | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Вировитичко-подравска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 10.208 |
| — густина | 65,44 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 13.686 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 42′ 07″ С; 17° 42′ 04″ И / 45.701931960046565° С; 17.701144046188414° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 156 km2 |
  Слатина Слатина на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Иван Рошташ |
| Поштански број | 33520 |
Слатина (раније Подравска Слатина) је град у Хрватској у Вировитичко-подравској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.[1]
Становништво
Град Слатина
Број становника по пописима
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 14.819 | 15.844 | 14.638 | 13.475 | 12.598 | 12.509 | 11.805 | 11.929 | 10.290 | 10.201 | 9.188 | 8.372 | 6.548 | 6.625 | 5.464 |
- напомене:
Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.
Слатина (насељено место)
Број становника по пописима
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 10.920 | 11.416 | 9.923 | 8.066 | 6.318 | 5.735 | 5.006 | 5.100 | 3.861 | 3.785 | 3.180 | 2.828 | 2.236 | 2.070 | 1.451 |
- напомене:
До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. садржи део података за насеље Мединци.
Историја
Други свјетски рат
Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за покатоличавање одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.[2]
У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.[3][непоуздан извор?]
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини.[4]
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:
Референце
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 9. 4. 2014.
- ^ Страњаковић 1991, стр. 303.
- ^ Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Сатине, у Београду 6. јула 1942. (К)
- ^ Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године
Извор
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
