Чанад (Чонград) — разлика између измена

Координате: 46° 10′ 01″ С; 20° 37′ 01″ И / 46.167° С; 20.617° И / 46.167; 20.617
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење2|Чанад}}
{{друго значење2|Чанад}}
{{Насељено место у Мађарској
{{Град у Мађарској
| назив = Чанад
⚫
|место = Magyarcsanád
| изворни_назив = {{јез-мађ|Magyarcsanád}}
⚫
|грб = HUN Magyarcsanád COA.jpg
| слика = Magyarcsanád légifotó.jpg
| опис_слике =
| градска_застава =
⚫
| грб = HUN Magyarcsanád COA.jpg
⚫
|грб = HUN Magyarcsanád COA.jpg
|слика = Magyarcsanád légifotó.jpg
|слика = Magyarcsanád légifotó.jpg
|опис_слике = Вишенационални Чанад - Српска православна црква је црква са најмањим торњем
| опис_слике = Вишенационални Чанад - Српска православна црква је црква са најмањим торњем
|регион = Регија велике јужне равнице
| регион = Регија велике јужне равнице
|жупанија = Чонград
| жупанија = Чонград
|срез = Маковски
| срез = Маковски
|статус = општина
| статус = општина
|географска_ширина= 46° 10′ 1″ СГШ
| географска_ширина = 46° 10′ 1″ СГШ
|географска_дужина= 20° 37′ 1″ ИГД
| географска_дужина = 20° 37′ 1″ ИГД
|површина= 48,19
| површина = 48,19
|становништво= 1.514
| становништво = 1514
|густина= 31,41
| густина = 31,41
|поштански_код= 6932
| поштански_код = 6932
|позивни_број= 62
| позивни_број= 62
|страница= www.magyarcsanad.hu
| страница = www.magyarcsanad.hu
|гшир = 46.167
| гшир = 46.167
|гдуж = 20.617
| гдуж = 20.617
}}
}}
'''Чанад''' или '''Мађарски Чанад''' ({{јез-мађ|Magyarcsanád}}, {{јез-рум|Cenadul Unguresc}}) је [[село]] у близини [[Мако]]а, [[Чонград (жупанија)|жупанија Чонград]] у републици [[Мађарска|Мађарској]]. По последњем попису из 2001. године село има 1.629 становника.
'''Чанад''' или '''Мађарски Чанад''' ({{јез-мађ|Magyarcsanád}}, {{јез-рум|Cenadul Unguresc}}) је [[село]] у близини [[Мако]]а, [[Чонград (жупанија)|жупанија Чонград]] у републици [[Мађарска|Мађарској]]. По последњем попису из 2001. године село има 1.629 становника.
Ред 42: Ред 47:


Тражен је учитељ у Мађарском Чанаду 1881. године, а понуђена основна годишња плате је била 200 ф. и приде 15 ланаца земље и друга ситнија примања.<ref>"Школски лист", сомбор 1881. године</ref> Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref> Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1894. године</ref>
Тражен је учитељ у Мађарском Чанаду 1881. године, а понуђена основна годишња плате је била 200 ф. и приде 15 ланаца земље и друга ситнија примања.<ref>"Школски лист", сомбор 1881. године</ref> Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref> Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1894. године</ref>
Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, мешовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополја Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, мешовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополја Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>


За Фонд "Св. Саве" дали су прилоге мештани М. Чанаду. Арса Гедошев и Мирко Недучић су дали највише - по 2 ф., остали су били мање дарежљиви: Јован Гедошев, Милош Гедошев, Аћа Буњевац, Благоја Недучић, Живан Недучић, Јоца Поповић, Југ Поповић и Дина Воргуца. Скупљен је прилог у износу 11 ф. 40 нвчића."Српски сион", Карловци 1905. године
За Фонд "Св. Саве" дали су прилоге мештани М. Чанаду. Арса Гедошев и Мирко Недучић су дали највише - по 2 ф., остали су били мање дарежљиви: Јован Гедошев, Милош Гедошев, Аћа Буњевац, Благоја Недучић, Живан Недучић, Јоца Поповић, Југ Поповић и Дина Воргуца. Скупљен је прилог у износу 11 ф. 40 нвчића."Српски сион", Карловци 1905. године


Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>


У селу је и даље живео приметан број [[Срби|Срба]]. Нпр., по попису из [[1910]]. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после [[Први светски рат|Првог светског рата]] већи део преосталог [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
У селу је и даље живео приметан број [[Срби|Срба]]. Нпр., по попису из [[1910]]. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после [[Први светски рат|Првог светског рата]] већи део преосталог [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
Ред 58: Ред 63:


== Становништво ==
== Становништво ==
Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четири [[народ]]а - по последњем попису из [[2001]]. у насељу живе
Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четири [[народ]]а - по последњем попису из [[2001]]. у насељу живе
* [[Мађари]] 77,4%,
* [[Мађари]] 77,4%,
* [[Румуни]] 11,6%,
* [[Румуни]] 11,6%,
Ред 79: Ред 84:
Датотека: Serbian Orthodox church Magyarcsanád.JPG|Српска православна црква
Датотека: Serbian Orthodox church Magyarcsanád.JPG|Српска православна црква
Датотека: Reformed church Magyarcsanád.JPG|Реформатска црква
Датотека: Reformed church Magyarcsanád.JPG|Реформатска црква
Датотека: Roman catholic church Magyarcsanád.JPG|Римокатоличка црква
Датотека: Roman catholic church Magyarcsanád.JPG|Римокатоличка црква
Датотека: Romanian orthodox church Magyarcsanád.JPG|Румунска православна црква
Датотека: Romanian orthodox church Magyarcsanád.JPG|Румунска православна црква
</gallery>
</gallery>

Верзија на датум 24. мај 2018. у 03:23

За друге употребе, погледајте Чанад (вишезначна одредница).
Чанад
мађ. Magyarcsanád
Вишенационални Чанад - Српска православна црква је црква са најмањим торњем
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаЧонград
Становништво
Становништво‍
 — 1.514
 — густина31,42 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 10′ 01″ С; 20° 37′ 01″ И / 46.167° С; 20.617° И / 46.167; 20.617
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина48,19 km2
Чанад на карти Мађарске
Чанад
Чанад
Чанад на карти Мађарске
Поштански број6932
Позивни број62

Чанад или Мађарски Чанад (мађ. Magyarcsanád, рум. Cenadul Unguresc) је село у близини Макоа, жупанија Чонград у републици Мађарској. По последњем попису из 2001. године село има 1.629 становника.

Село је познато по присутности српске мањине, некада веома бројне, а данас и даље присутне (2,1% по датом попису). У селу постоји Српска православна црква. Такође, месни Срби и даље чувају свој језик и обичаје.

Природне одлике

Насеље Чанад налази на неколико километара источно од Макоа ка мађарско-румунској граници. Чанад се налази близу реке Мориш и једно је од насеља Поморишја. Мориш је и граница према Румунији. Површина сеоског хатара је 48,19 km2.

Историја

Подручје Чанада било је насељено још од праисторијског времена (могиле у сеоском хатару). У селу постоји и очуван камени крст из мађарског средњовековног периода.

Годишње су у Чанаду одржавана по четири вашара, у терминима: 14. фебруар, 7. мај, 6. октобар и 11. новембар.[1]

Године 1905. Мађарски Чанад је велика општина у Маковском срезу. Ту живи 3025 становника у 638 домова. Доминирају Румуни којих има 1861, док је Мађара 289 житеља.[2]

Срби у Чанаду

У 16. веку забележено Чанад је забележен као српско насеље. У то време чанадски Срби су били граничари. Нарочито је у историји значајан период Поморишке војне границе (1702-51.), када су села у Поморишју била гранична ка отоманској територији. После развојачења ове области већи број месних Срба напустио је своја огњишта и преселио се у јужну Русију. За Чанад постоји податак да је чак 80% месних Срба напустило насеље. Пусту земљу убрзо су населили Мађари и Румуни.

Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Срби су је 1875. године уступили Румунима приликом канонске поделе, а себи су изградили нову мању цркву посвећену Св. Георгију.[3] Српско православно парохјско звање је поново основано 1866. године, од кад се воде и црквене матрикуле. Храм српски је завршен 1880. године, а темпло је осликао Ђока Путник.[4]

Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.[5] Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.[6] Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.

Тражен је учитељ у Мађарском Чанаду 1881. године, а понуђена основна годишња плате је била 200 ф. и приде 15 ланаца земље и друга ситнија примања.[7] Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.[8] Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.[9] Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, мешовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.[10]

За Фонд "Св. Саве" дали су прилоге мештани М. Чанаду. Арса Гедошев и Мирко Недучић су дали највише - по 2 ф., остали су били мање дарежљиви: Јован Гедошев, Милош Гедошев, Аћа Буњевац, Благоја Недучић, Живан Недучић, Јоца Поповић, Југ Поповић и Дина Воргуца. Скупљен је прилог у износу 11 ф. 40 нвчића."Српски сион", Карловци 1905. године

Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.[11]

У селу је и даље живео приметан број Срба. Нпр., по попису из 1910. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после Првог светског рата већи део преосталог српског становништва се иселио у српске делове новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Српски новинар је посетио 1925. године српска места у околини Сегедина и Макоа. За Чанад је приметио да се налази на жељезничкој прузи Мако-Арад. Ту је живело тада око 300 православних Срба у 100 домова, а поседовали су десетину атара - 1028 јутара. Црквена општина је била власник око 50 јутара земље. Стару православну цркву "отели су Румуни", а Срби су подигли нову 1880. године. Међутим у њој 1925. године није служио парох, јер га није било.[12]

Почетком 21. века у Чанаду у центру места, постоји српска православна црква посвећена Св. Ђорђу. Темпло је барокни дуборез, а иконе су пресликане 1908. године. Српско православно гробље се налази на ивици источног дела насеља, поред главног пута бр. 47. Гробље је санирано, ограђено са улазном капијом, али су споменици углавном из 20. века. Има их 233 и сви су скоро од бетона и вештачког камена, са ћириличним натписима.[13]

Референце

  1. ^ "Даница", календар, Беч 1827. године
  2. ^ Мата Косовац, наведено дело
  3. ^ "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  4. ^ Мата Косовац, наведено дело
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1891. године
  6. ^ "Српски сион", Карловци 1906. године
  7. ^ "Школски лист", сомбор 1881. године
  8. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  9. ^ "Школски лист", Сомбор 1894. године
  10. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополја Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  11. ^ Мата Косовац, наведено дело
  12. ^ "Време", Београд 7. јул 1925. године
  13. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта

Становништво

Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четири народа - по последњем попису из 2001. у насељу живе

Такође, насеље је подељено и по верској припадности и по истом попису забележени су -

У насељу постоје 4 цркве: римокатоличка, калвинистичка, српска и румунска православна црква.

Збирка слика

  • Српска православна црква
    Српска православна црква
  • Реформатска црква
    Реформатска црква
  • Римокатоличка црква
    Римокатоличка црква
  • Румунска православна црква
    Румунска православна црква

Спољашње везе

Чанад на Викимедијиној остави.

Извори

  • Marjanucz L. (2001): Magyarcsanád. Száz falu könyvesháza Kht, Budapest, 217.o. (ISBN 963-9287-14-8) (Књижара стотину села)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чанад_(Чонград)&oldid=20525139”