Алфред Виндишгрец — разлика између измена
м категорије |
м Разне исправке |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
}}Кнез '''Алфред Виндишгрец''' (нем. Alfred Candidus Ferdinand Fürst zu Windisch-Grätz) (1787-1862.) био је аустријски [[фелдмаршал]]. |
}}Кнез '''Алфред Виндишгрец''' (нем. Alfred Candidus Ferdinand Fürst zu Windisch-Grätz) (1787-1862.) био је аустријски [[фелдмаршал]]. |
||
== Живот и каријера == |
== Живот и каријера == |
||
Родом из чешке аристократске породице, ступио је у војску [[Хабсбуршка Монархија|Хабсбуршке Монархије]] 1804.године. Од 1805. до 1814. учествовао је у аустријским [[Наполеонови ратови|ратовима против Наполеона]] и истакао се у [[Битка код Лајпцига|бици код Лајпцига]] 1813. Од 1833. до 1848. био је заповедник аустријских снага у [[Краљевина Бохемија|Чешкој]]. |
Родом из чешке аристократске породице, ступио је у војску [[Хабсбуршка Монархија|Хабсбуршке Монархије]] 1804. године. Од 1805. до 1814. учествовао је у аустријским [[Наполеонови ратови|ратовима против Наполеона]] и истакао се у [[Битка код Лајпцига|бици код Лајпцига]] 1813. Од 1833. до 1848. био је заповедник аустријских снага у [[Краљевина Бохемија|Чешкој]]. |
||
=== Револуција 1848. === |
=== Револуција 1848. === |
||
Као заповедник аустријске војске у Чешкој, Виндишгрец је крваво угушио устанак у Прагу 12. јуна 1848. После избијања [[Бечка револуција|Бечке револуције]], на челу контрареволуционарних снага (око 80.000 војника) је 24. октобра опколио [[Беч]] и уз тешке борбе до 31. октобра сломио отпор устаника. Затим је предузео офанзиву против [[Мађарска револуција 1848.|мађарске револуционарне војске]] и 5. јануара 1849. ушао у [[Будимпешта|Будимпешту]]. У [[Битка код Каполне|бици код Каполне]] 26-27. фебруара победио је Мађаре, али је после пораза код [[Ишасег]]а 6. априла 1949. смењен. После тога ретко се појављивао у јавном животу.{{sfn|Гажевић|1974|p=501}} |
Као заповедник аустријске војске у Чешкој, Виндишгрец је крваво угушио устанак у Прагу 12. јуна 1848. После избијања [[Бечка револуција|Бечке револуције]], на челу контрареволуционарних снага (око 80.000 војника) је 24. октобра опколио [[Беч]] и уз тешке борбе до 31. октобра сломио отпор устаника. Затим је предузео офанзиву против [[Мађарска револуција 1848.|мађарске револуционарне војске]] и 5. јануара 1849. ушао у [[Будимпешта|Будимпешту]]. У [[Битка код Каполне|бици код Каполне]] 26-27. фебруара победио је Мађаре, али је после пораза код [[Ишасег]]а 6. априла 1949. смењен. После тога ретко се појављивао у јавном животу.{{sfn|Гажевић|1974|p=501}} |
||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist|30em}} |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref= harv|title = [[Војна енциклопедија]], том 10|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Београд: Војноиздавачки завод|year=1974|id=|publication-place=|pages=501}} |
* {{Cite book|ref= harv|title = [[Војна енциклопедија]], том 10|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Београд: Војноиздавачки завод|year=1974|id=|publication-place=|pages=501}} |
||
Верзија на датум 31. мај 2018. у 20:48
| Кнез Алфред I од Виндишгреца | |
|---|---|
 Фелдмаршал кнез Алфред од Виндишгреца | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. мај 1787. |
| Место рођења | Брисел, Аустријска Низоземска |
| Датум смрти | 21. март 1862. (74 год.) |
| Место смрти | Беч, Хабзбуршка монархија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1804—1848. |
| Војска | Хабзбуршка монархија |
| Чин | Фелдмаршал |
| Учешће у ратовима | Битка код Лајпцига Бечка револуција Мађарска револуција 1848. |
Кнез Алфред Виндишгрец (нем. Alfred Candidus Ferdinand Fürst zu Windisch-Grätz) (1787-1862.) био је аустријски фелдмаршал.
Живот и каријера
Родом из чешке аристократске породице, ступио је у војску Хабсбуршке Монархије 1804. године. Од 1805. до 1814. учествовао је у аустријским ратовима против Наполеона и истакао се у бици код Лајпцига 1813. Од 1833. до 1848. био је заповедник аустријских снага у Чешкој.
Револуција 1848.
Као заповедник аустријске војске у Чешкој, Виндишгрец је крваво угушио устанак у Прагу 12. јуна 1848. После избијања Бечке револуције, на челу контрареволуционарних снага (око 80.000 војника) је 24. октобра опколио Беч и уз тешке борбе до 31. октобра сломио отпор устаника. Затим је предузео офанзиву против мађарске револуционарне војске и 5. јануара 1849. ушао у Будимпешту. У бици код Каполне 26-27. фебруара победио је Мађаре, али је после пораза код Ишасега 6. априла 1949. смењен. После тога ретко се појављивао у јавном животу.[1]
Цитати
О револуционарима који траже устав: "Неће да чују за милост божију? Чуће милост топова."
Референце
- ^ Гажевић 1974, стр. 501.
Литература
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија, том 10. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 501.
