Баптисти — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. јун 2018. у 18:48

Баптисти су покрет унутар протестантизма основан 1609 год. од Енглеских пуританских свештеника избеглиx из Енглеске у Амстердам након контакта са холандским Менонитима, огранком протестантcке радикалне реформске струје протока порекла протестантских хришћана .^[1]

Настанак

Утемељивачима покрета сматрају се Џон Смит и Томас Хелвис, ученици пуританског лидера Оливера Кромвела.^[1]

Крштење и обред

Карактеристична црта крштења је да се крштење вршило над зрелим верницима потапањем .^[1]

Контроверзе

Џон Смит, сепаратиста који је живео у изгнанству у Амстердаму. Смит је очигледно био у контакту са менонитима и другим анабаптистима, па због тога данас многи баптисти тврде да су анабаптисти део њихове традиције. Анабаптисти ово одлучно негирају јер постоје велике разлике у веровању и у пракси између баптиста и анабаптиста.

Ширење

Прва баптистичка црква основана је 1612. године, када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба Комонвелта. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.

Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили презбитеријанцима и индипендентима и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвојило крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам је потпао под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови пастори пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у Уједињеном Краљевству и САД. Баптисти су једна од најбројнијих протестантских и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и Мартин Лутер Кинг.

По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима

Референце

Литература

T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices
T. Crosby, The History of the English Baptists from the Reformation

Види још

Протестантизам

Галерија

Прва баптистичка црква у Отави
Баптистичка црква у Београду
Баптистичка црква у Новом Саду

^ ^а ^б ^в Buescher, John. "Baptist Origins." Teaching History.Retrieved 23 September 2011.

Спољашње везе

[Baptist_Origins-1] а ^б ^в Buescher, John. "Baptist Origins." Teaching History.Retrieved 23 September 2011.

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Хришћанство}}
-'''Баптисти''' су покрет унутар [[Протестантизам|протестантизмa]] основан 1609 год. од [[Енглеска|Енглеских]] [[пуританизам|пуританских]]
+'''Баптисти''' су покрет унутар [[Протестантизам|протестантизма]] основан 1609 год. од [[Енглеска|Енглеских]] [[пуританизам|пуританских]]
-свештеника избеглиx из [[Енглескa|Енглеске]] у [[Амстердам]] након контакта са холандским [[Менонити]]мa, огранкoм [[Протестантизам|протестантcке]] радикалне реформске струје протока порекла [[Протестантизам|протестантских]] [[Хришћанство|хришћана]]
+свештеника избеглиx из [[Енглеска|Енглеске]] у [[Амстердам]] након контакта са холандским [[Менонити]]ма, огранком [[Протестантизам|протестантcке]] радикалне реформске струје протока порекла [[Протестантизам|протестантских]] [[Хришћанство|хришћана]]
 .<ref name="Baptist Origins">Buescher, John. "[http://teachinghistory.org/history-content/ask-a-historian/22329 Baptist Origins]." [http://www.teachinghistory.org/ Teaching History].Retrieved 23 September 2011.</ref>
 == Настанак ==
-Утемељивачима покрета сматрају сe [[Џон Смит]] и [[Томас Хелвис]], ученици [[пуританизам|пуританског лидера]] [[Оливер Кромвел|Оливерa Кромвелa]].<ref name="Baptist Origins" />
+Утемељивачима покрета сматрају се [[Џон Смит]] и [[Томас Хелвис]], ученици [[пуританизам|пуританског лидера]] [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]].<ref name="Baptist Origins" />
 == Крштење и обред ==
@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 Прва баптистичка црква основана је [[1612]]. године, када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба [[Комонвелт]]а. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.
-Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили [[презвитеријанство|презбитеријанцима]] и [[индипенденти]]ма и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвojилo крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам je потпаo под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови [[пастор]]и пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Баптисти су једна од најбројнијих [[протестантизам|протестантских]] и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и [[Мартин Лутер Кинг]].
+Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили [[презвитеријанство|презбитеријанцима]] и [[индипенденти]]ма и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазили су у Америку, где су оснивали насеобине и цркве. Тада се одвојило крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам је потпао под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови [[пастор]]и пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Баптисти су једна од најбројнијих [[протестантизам|протестантских]] и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и [[Мартин Лутер Кинг]].
 По статистичким подацима које је објавио баптистички статистички завод, на свету има преко 90 милиона баптиста на свим континентима
+== Референце ==
 == Литература ==
 * T. Armitage, A History of the Baptists, Traced with their Vital Principals and Practices
@@ Ред 35: / Ред 36: @@
 </gallery>
-== Референце ==
 {{reflist}}