Манђелос — разлика између измена

Манђелос
Манђелос;
	Манђелос — средиште села
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Сремска Митровица
Становништво
— 2011.	1319
— густина	39/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 05′ 03″ С; 19° 35′ 28″ И / 45.084166° С; 19.591166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	130 m
Површина	39,8 km2
	Манђелос Манђелос на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22208
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 24. јун 2018. у 09:32

Манђелос је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1319 становника.

Историја

Оригинално име села је било Нађолас (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са Фрушке горе је са манђелошких плантажних воћњака Врањаша и Мутаљ, као и квалитетне ракије. Са извора Врањаш у римско доба водом се снабдевао Сирмијум. Извор је и данас жив. Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос.

На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.

Место је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 941 душом.^[1]

У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.^[2]

Демографија

У насељу Манђелос живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 474 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	995
1953.	1.019
1961.	1.263
1971.	1.418
1981.	1.516
1991.	1.478	1.429
2002.	1.533	1.610

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.503	98,04%
Украјинци	4	0,26%
Мађари	4	0,26%
Југословени	4	0,26%
Хрвати	3	0,19%
Црногорци	1	0,06%
непознато	2	0,13%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	3	4
80+	8	11
75—79	14	19
70—74	33	48
65—69	38	48
60—64	38	53
55—59	34	40
50—54	40	51
45—49	46	48
40—44	67	57
35—39	63	55
30—34	53	62
25—29	51	55
20—24	56	52
15—19	48	58
10—14	65	38
5—9	53	56
0—4	29	39
Просек :	36,8	39,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	272	281	358	377	401	421	474

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	76	110	79	110	51	35	10	2	1	0	3,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	592	169	388	24	11	0
Женски	661	131	400	117	12	1
УКУПНО	1.253	300	788	141	23	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	302	125	0	0	63
Женски	137	64	0	0	21
УКУПНО	439	189	0	0	84
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	16	20	0	18
Женски	0	2	14	0	1
УКУПНО	4	18	34	0	19
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	26	4	5
Женски	1	0	5	8	17
УКУПНО	1	0	31	12	22
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	15
Женски	0	0	0	4
УКУПНО	6	0	0	19

Знаменитости

Православна црква Светог Георгија — непокретно културно добро од великог значаја.

Референце

^ "Застава", Нови Сад 1885. године
^ Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Застава", Нови Сад 1885. године

[2] Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 == Историја ==
 Оригинално име села је било ''Нађолас'' (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са [[Фрушка гора|Фрушке горе]] је са манђелошких плантажних воћњака ''Врањаша'' и ''Мутаљ'', као и квалитетне ракије. Са извора ''Врањаш'' у [[Римско царство|римско]] доба водом се снабдевао [[Сремска Митровица|Сирмијум]]. Извор је и данас жив.
+Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос.
-Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос. На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.
+На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.
+Место је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 941 душом.<ref>"Застава", Нови Сад 1885. године</ref>
 У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.<ref>[http://spc.rs/sr/osvetshen_manastir_ostroshkog_chudotvorca_u_sremu Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)]</ref>