Манђелос — разлика између измена

Координате: 45° 05′ 03″ С; 19° 35′ 28″ И / 45.084166° С; 19.591166° И / 45.084166; 19.591166
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke
Ред 22: Ред 22:
== Историја ==
== Историја ==
Оригинално име села је било ''Нађолас'' (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са [[Фрушка гора|Фрушке горе]] је са манђелошких плантажних воћњака ''Врањаша'' и ''Мутаљ'', као и квалитетне ракије. Са извора ''Врањаш'' у [[Римско царство|римско]] доба водом се снабдевао [[Сремска Митровица|Сирмијум]]. Извор је и данас жив.
Оригинално име села је било ''Нађолас'' (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са [[Фрушка гора|Фрушке горе]] је са манђелошких плантажних воћњака ''Врањаша'' и ''Мутаљ'', као и квалитетне ракије. Са извора ''Врањаш'' у [[Римско царство|римско]] доба водом се снабдевао [[Сремска Митровица|Сирмијум]]. Извор је и данас жив.
Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос.
Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос. На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.

На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.

Место је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 941 душом.<ref>"Застава", Нови Сад 1885. године</ref>


У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.<ref>[http://spc.rs/sr/osvetshen_manastir_ostroshkog_chudotvorca_u_sremu Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)]</ref>
У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.<ref>[http://spc.rs/sr/osvetshen_manastir_ostroshkog_chudotvorca_u_sremu Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)]</ref>

Верзија на датум 24. јун 2018. у 09:32

Манђелос
Манђелос — средиште села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСремска Митровица
Становништво
 — 2011.Пад 1319
 — густина39/km2
Географске карактеристике
Координате45° 05′ 03″ С; 19° 35′ 28″ И / 45.084166° С; 19.591166° И / 45.084166; 19.591166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина130 m
Површина39,8 km2
Манђелос на карти Србије
Манђелос
Манђелос
Манђелос на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22208
Позивни број022
Регистарска ознакаSM
Споменик НОБ-а

Манђелос је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1319 становника.

Историја

Оригинално име села је било Нађолас (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са Фрушке горе је са манђелошких плантажних воћњака Врањаша и Мутаљ, као и квалитетне ракије. Са извора Врањаш у римско доба водом се снабдевао Сирмијум. Извор је и данас жив. Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос.

На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.

Место је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 941 душом.[1]

У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.[2]

Демографија

У насељу Манђелос живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 474 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 995
1953. 1.019
1961. 1.263
1971. 1.418
1981. 1.516
1991. 1.478 1.429
2002. 1.533 1.610
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.503 98,04%
Украјинци
  
4 0,26%
Мађари
  
4 0,26%
Југословени
  
4 0,26%
Хрвати
  
3 0,19%
Црногорци
  
1 0,06%
непознато
  
2 0,13%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знаменитости

Референце

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  2. ^ Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе