Четрнаести конгрес СКЈ — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Jović, B. (1996.): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
Ред 7: Ред 7:
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар]]а увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[Савез комуниста Хрватске|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[Савез комуниста Македоније|СК Македоније]] и [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|СК Босне и Херцеговине]].
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација [[Савез комуниста Словеније|СК Словеније]] напустила је, [[22. јануар]]а увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], [[Слободан Милошевић]], предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација [[Савез комуниста Хрватске|СК Хрватске]]. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације [[Савез комуниста Македоније|СК Македоније]] и [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|СК Босне и Херцеговине]].


[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].
[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].<ref>Jović, B. (1996.): ''Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika'', Beograd: Politika</ref>
== Број учесника ==
== Број учесника ==
;Број изабраних делегата
;Број изабраних делегата

Верзија на датум 28. јун 2018. у 15:21

Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије 1990. године
Четрнаести (ванредни) конгреса Савеза комуниста Југославије 1990. године

Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.[1]

На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.

После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.

Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.[2]

Број учесника

Број изабраних делегата

Изабраних делегата конгреса било је 1.457, и то:

  • Србије 564 (укључујући делегате Војводине: 137 и Косова: 94),
  • Босне и Херцеговине 248,
  • Хрватске 216,
  • Македоније 141,
  • Словеније 114,
  • Црне Горе 99
  • ЈНА 68,
  • Седам чланова органа Федерације.
  • 198 делегата из органа СКЈ.

То је све укупно чинило 1.655 делегата Конгреса.[3]

Број учесника 1. пленарне седнице

Према извештају Верификационе комисије, поднесеном након 1. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.601 делегат са правом гласа.[4][5]

Број учесника 2. пленарне седнице

Нас почетку 2. пленарне седнице, у раду конгреса учествовало је 1.612 делегата са правом гласа.[6]

Извори

  1. ^ Davor Pauković: Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije, suvremene TEME, (2008.) God. 1, Br. 1
  2. ^ Jović, B. (1996.): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
  3. ^ Danas , 30.1.1990: 8
  4. ^ Slobodna Dalmacija 21.1.1990: 5;
  5. ^ Politika, 21. 1.1990: 1).
  6. ^ Vjesnik, 23.1.1990.: 5.

Литература

  • Bilandžić, D. (1999.): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
  • Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford: Westview Press
  • Duka, Z. (2005.): Račan – biografija, Zagreb: Profil
  • Goldstein, I. (2003.): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber
  • Jović, B. (1996.): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
  • Jović, D. (2003.): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej
  • Milosavljević, O. (2004.): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.)
  • Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann
  • Milošević, S. (1989.): Godine raspleta, Beograd: BIGZ
  • Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622
  • Pauković, D. (2008.): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva,
  • Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31
  • Ramet, S. P. (2005.): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada, Zagreb: Alinea
  • Silber, L., Little, A. (1996.): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani

Спољашње везе