Карејски типик — разлика између измена
м →Извори |
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Karyes Typicon and Sava's signature.jpg|300px|мини|Карејски типик]] |
[[Датотека:Karyes Typicon and Sava's signature.jpg|300px|мини|Карејски типик]] |
||
'''Карејски типик''' је [[српска стара књижевност|средњовековни спис]] на пергаменту у облику свитка из [[12. век|XII века]]. Написао ге је [[Свети Сава]] [[1199]]. године у својој испосници у Кареји, средишту [[Света гора|Свете горе]].<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_03_c.html Sveti Sava: Sabrani spisi — Karejski tipik |
'''Карејски типик''' је [[српска стара књижевност|средњовековни спис]] на пергаменту у облику свитка из [[12. век|XII века]]. Написао ге је [[Свети Сава]] [[1199]]. године у својој испосници у Кареји, средишту [[Света гора|Свете горе]].<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_03_c.html Sveti Sava: Sabrani spisi — Karejski tipik{{Ботовски наслов}}]</ref> |
||
Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи упутства и правила за [[Монаштво|монашки]] и [[аскеза|испоснички]] живот. Текст самог типика чува се ризници [[манастир Хиландар|манастира Хиландар]]. |
Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи упутства и правила за [[Монаштво|монашки]] и [[аскеза|испоснички]] живот. Текст самог типика чува се ризници [[манастир Хиландар|манастира Хиландар]]. |
||
Верзија на датум 4. јул 2018. у 15:07
Карејски типик је средњовековни спис на пергаменту у облику свитка из XII века. Написао ге је Свети Сава 1199. године у својој испосници у Кареји, средишту Свете горе.[1]
Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи упутства и правила за монашки и испоснички живот. Текст самог типика чува се ризници манастира Хиландар.
Историја
Карејски типик представља прилагођени и прерађени превод старијег, вероватно грчког, пустињачког, скитског типика. Скит је нарочити вид монашке испосничке насеобине, настале у хришћанском Египту током IV и V века.
Временом је карејски типик постао образац монашког пустињачког живота Свете горе, али и много шире. Типик одређује ко може да постане усамљеник. Према тексту типика, није било довољно да неки од монаха зажели да се изолује, тј. одвоји од братства, већ је одлуку о томе морало да донесе манастирско братство на основу процене способности кандидата за тако строг монашки подвиг. Живот у испосницама се одвијао у готово непрестаном посту и молитви. Јео се углавном само хлеб и пила вода.
Текст типика је Свети Сава урезао на мермерну плочу изнад улазних врата Карејске испоснице.
Оригинал типика са потписом и печатом Светог Саве је чуван у Карејској испосници све до друге половине XIX века, када је пренет у манастир Хиландар, где се и данас налази, под ознаком АС 132/134. Писан је на пергаменту, у облику свитка, укупне дужине 74 cm. Савин печат на њему је од тамно-зеленог воска, неправилног кружног облика, пречника између 39 и 43mm.
Извори
Литература
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
