Шуме у Србији — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40: Ред 40:
* [https://www.youtube.com/watch?v=0915mqgjjgw Траг у простору: Шума у ланцу надзора], РТС Образовно-научни програм - Званични канал
* [https://www.youtube.com/watch?v=0915mqgjjgw Траг у простору: Шума у ланцу надзора], РТС Образовно-научни програм - Званични канал
* [https://www.youtube.com/watch?v=H1B9r1udk94 Траг у простору: Шуме ледом оковане], РТС Образовно-научни програм - Званични канал
* [https://www.youtube.com/watch?v=H1B9r1udk94 Траг у простору: Шуме ледом оковане], РТС Образовно-научни програм - Званични канал
* [http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx%3Fid%3D0353-45370900007B&ved=2ahUKEwjQ08Xvi5ncAhUGblAKHfVqCs4QFjARegQIBxAB&usg=AOvVaw1NnqUUWUIeQEAFRuCE1Z4O Шумски фонд Републике Србије - стање и проблеми], Гласник шумарског факултета бр. 100, 2009.
[[Категорија:Географија Србије]]
[[Категорија:Географија Србије]]
[[Категорија:Шуме у Србији|*]]
[[Категорија:Шуме у Србији|*]]

Верзија на датум 12. јул 2018. у 10:16

Рудник, са шумама сладуна и цера

Некада је Шумадија са разлогом носила то име, због густих и непроходних шума које су се у њој налазиле. Ретко ко би разумео жалбе путника из прве половине 19. века да су се са великим потешкоћама пробијали кроз изузетно густе и непроходне шуме Кнежевине Србије. Те жалбе су биле оправдане, и на нашим прецима је одговорност што су дозволили уништавање шума. Ни ситуација око нас није боља.[1] Србија има 2 000 000 хектара шума и оне годишње произведу око 8 000 000 тона кисеоника. У Србији се годишње сагори 4 000 000 тона огревног дрвета што значи да је допринис Србије светском билансу угљен-диоксида око 6 000 000 тона годишње.[1]

На нашим просторима има много различитих врста шума. Ако знамо да на овим просторима живи око 50 различитих врста високог дрвећа, и да готово свака та врста на одређеним местима изграђује своју шуму, можемо замислити колико су разноврсни шумски екосистеми.[2]

Испод се налази табела за годишњу производње суве материје за наше најчешће шумске врсте. У табели су дате године када стабло даје највећи прираст.

Врсте дрвета Старост стабла (год) Максималан годишњи прираст Прираст суве материје (Kg)
Топола 15 0,125 54,00
Смрча 60 0,092 36,00
Јела 75 0,145 54,00[1]

Заштита шума у Србији

Према Закону о заштити животне средине из 1991., природна богатства која се стављају под заштиту су: национални парк, парк природе, предео изузетних одлика, резервати природе који могу бити општи и специјални, споменик природе и природне реткости. У Србији је под заштитом око 500 подручја површине од око 600 000 хектара, односно 6,59 % територије под заштитом. Планирано ја да до 2010. године под заштитом буде 10 % територије.[тражи се извор]

Шумски пожари у Србији

У Србији је 2008. године било 45 шумских пожара, у којима је страдало 824 хектара шума. То је 30 пута мање од шумских пожара у 2007., када је страдало 16.000 хектара шума.[3]

Извори

  1. ^ а б в www.planeta.org.yu (језик: српски) Српске шуме на издисају
  2. ^ Биологија за 7. разред основне школе; Дмитар Лакушић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008.
  3. ^ www.myserbia.net (језик: српски) Европска недеља заштите шума

Спољашње везе