Шуме у Србији — разлика између измена
Ред 40: | Ред 40: | ||
* [https://www.youtube.com/watch?v=0915mqgjjgw Траг у простору: Шума у ланцу надзора], РТС Образовно-научни програм - Званични канал |
* [https://www.youtube.com/watch?v=0915mqgjjgw Траг у простору: Шума у ланцу надзора], РТС Образовно-научни програм - Званични канал |
||
* [https://www.youtube.com/watch?v=H1B9r1udk94 Траг у простору: Шуме ледом оковане], РТС Образовно-научни програм - Званични канал |
* [https://www.youtube.com/watch?v=H1B9r1udk94 Траг у простору: Шуме ледом оковане], РТС Образовно-научни програм - Званични канал |
||
* [http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx%3Fid%3D0353-45370900007B&ved=2ahUKEwjQ08Xvi5ncAhUGblAKHfVqCs4QFjARegQIBxAB&usg=AOvVaw1NnqUUWUIeQEAFRuCE1Z4O Шумски фонд Републике Србије - стање и проблеми], Гласник шумарског факултета бр. 100, 2009. |
|||
[[Категорија:Географија Србије]] |
[[Категорија:Географија Србије]] |
||
[[Категорија:Шуме у Србији|*]] |
[[Категорија:Шуме у Србији|*]] |
Верзија на датум 12. јул 2018. у 10:16
Некада је Шумадија са разлогом носила то име, због густих и непроходних шума које су се у њој налазиле. Ретко ко би разумео жалбе путника из прве половине 19. века да су се са великим потешкоћама пробијали кроз изузетно густе и непроходне шуме Кнежевине Србије. Те жалбе су биле оправдане, и на нашим прецима је одговорност што су дозволили уништавање шума. Ни ситуација око нас није боља.[1] Србија има 2 000 000 хектара шума и оне годишње произведу око 8 000 000 тона кисеоника. У Србији се годишње сагори 4 000 000 тона огревног дрвета што значи да је допринис Србије светском билансу угљен-диоксида око 6 000 000 тона годишње.[1]
На нашим просторима има много различитих врста шума. Ако знамо да на овим просторима живи око 50 различитих врста високог дрвећа, и да готово свака та врста на одређеним местима изграђује своју шуму, можемо замислити колико су разноврсни шумски екосистеми.[2]
Испод се налази табела за годишњу производње суве материје за наше најчешће шумске врсте. У табели су дате године када стабло даје највећи прираст.
Врсте дрвета | Старост стабла (год) | Максималан годишњи прираст | Прираст суве материје (Kg) |
---|---|---|---|
Топола | 15 | 0,125 | 54,00 |
Смрча | 60 | 0,092 | 36,00 |
Јела | 75 | 0,145 | 54,00[1] |
Заштита шума у Србији
Према Закону о заштити животне средине из 1991., природна богатства која се стављају под заштиту су: национални парк, парк природе, предео изузетних одлика, резервати природе који могу бити општи и специјални, споменик природе и природне реткости. У Србији је под заштитом око 500 подручја површине од око 600 000 хектара, односно 6,59 % територије под заштитом. Планирано ја да до 2010. године под заштитом буде 10 % територије.[тражи се извор]
Шумски пожари у Србији
У Србији је 2008. године било 45 шумских пожара, у којима је страдало 824 хектара шума. То је 30 пута мање од шумских пожара у 2007., када је страдало 16.000 хектара шума.[3]
Извори
- ^ а б в www.planeta.org.yu (језик: српски) Српске шуме на издисају
- ^ Биологија за 7. разред основне школе; Дмитар Лакушић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008.
- ^ www.myserbia.net (језик: српски) Европска недеља заштите шума
Спољашње везе
- Траг у простору: Шума у ланцу надзора, РТС Образовно-научни програм - Званични канал
- Траг у простору: Шуме ледом оковане, РТС Образовно-научни програм - Званични канал
- Шумски фонд Републике Србије - стање и проблеми, Гласник шумарског факултета бр. 100, 2009.