Севернобанатски управни округ — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| грб = |
| грб = |
||
| застава = |
| застава = |
||
⚫ | |||
| слика = North Banat in Serbia.svg |
| слика = North Banat in Serbia.svg |
||
| покрајина = [[Војводина]] |
| покрајина = [[Војводина]] |
||
Ред 17: | Ред 18: | ||
| бр_насеља = 50 <br /> (7 градских и 43 сеоска) |
| бр_насеља = 50 <br /> (7 градских и 43 сеоска) |
||
| позив_бр = +381 (0)230 |
| позив_бр = +381 (0)230 |
||
⚫ | |||
| веб = http://severnobanatski.okrug.gov.rs/ |
| веб = http://severnobanatski.okrug.gov.rs/ |
||
|}} |
|}} |
Верзија на датум 12. јул 2018. у 14:55
Севернобанатски управни округ | |
---|---|
Држава | Србија |
Регион | Војводина |
Историјске области | северни Банат, источна Бачка |
Админ. центар | Кикинда |
Површина | 2.329 km2 |
Становништво | 2011. |
— број ст. | 147.770 |
— густина ст. | 63,45 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)230 |
Општине и градови | 6 Ада Кањижа Кикинда Нови Кнежевац Сента Чока |
Број насеља | 50 (7 градских и 43 сеоска) |
Званични веб-сајт |
Севернобанатски округ се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Има укупно 147.770 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Кикинда.
Општине и насеља
Обухвата 50 насеља, 7 градских и 43 сеоска, у 6 следећих општина:
- Општина Кањижа место Кањижа
- Општина Сента место Сента
- Општина Ада место Ада
- Општина Чока место Чока
- Општина Нови Кнежевац место Нови Кнежевац
- Град Кикинда место Кикинда
-
Општине Севернобанатског округа
-
Општине Севернобанатског округа
Етничке групе
Етничка група |
попис 2002 | попис 2011 | ||
---|---|---|---|---|
Број | % | Број | % | |
Мађари | 47,35% | 68.915 | 46.63% | |
Срби | 43.55% | 63.047 | 42.66% | |
Роми | 2.37% | 4,769 | 3.23% |
Срби су доминантно становништво у граду Кикинда и општини Нови Кнежевац, а Мађари у општинама Кањижа, Сента, Ада и Чока.
Језици (попис из 2002):
- мађарски (48,09%)
- српски (48,08%)
- ромски (1,95%)
-
Етничка мапа Севернобанатског округа
Култура
У Кикинди је основана прва српска штампарија 1878. године, а годину дана касније је отворена и прва књижара.
Овај град је познат и по сликарима као што су: Теодор Илић Чешљар (XVIII век), Никола Алексић (XIX век), Ђура Пецић (крај XIX века) и Ђура Јакшић, сликар и књижевник. Кикинда је имала прву позоришну представу још давне 1796. године на немачком језику.
Привреда
Кикинда је центар српске индустрије грађевинског материјала од глине.
Пољопривредно земљиште у округу чини 89,1%, а под шумом је 0,7% укупне површине.