Епископ горњокарловачки Лукијан (Мушицки) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26: Ред 26:


== Биографија ==
== Биографија ==
Основну школу је учио у [[Темерин]]у, гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Сегедин]]у, а права и филозофију у [[Пешта|Пешти]]. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у [[Сремски Карловци|Карловцима]], наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира [[Шишатовац|Шишатовца]]. Од 1828. до смрти био је владика Карловачкога владичанства са седиштем у [[Плашки|Плашком]]. У Војној крајини су постојале школе на немачком, а он је отворио прве школе на српском језику у [[Плашки|Плашком]], [[Шкаре|Шкарама]], [[Зрмања (Грачац)|Зрмањи]] и [[Мутилић]]у. Као епископ Горњо-карловачки основао је Богословску школу, у којој је и сам предавао науку. Мушицки "изведе из ње и посла у народ младе свештенике, утврђене у православљу и свесне Србе". Уредио је и да српска деца у граничарским немачким школама добију православни катихизис.<ref>"Школски лист", Сомбор 1882. године</ref> Основао је при српској Прерарандији у Карловцу фондацију из које су годишње по две учитељске приправнице примале по 120 ф.<ref>"Школски лист", Сомбор 1881. године</ref>
Основну школу је учио у [[Темерин]]у, гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Сегедин]]у, а права и филозофију у [[Пешта|Пешти]]. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у [[Сремски Карловци|Карловцима]], наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира [[Шишатовац|Шишатовца]]. Од 1828. до смрти био је владика Карловачкога владичанства са седиштем у [[Плашки|Плашком]]. У Војној крајини су постојале школе на немачком, а он је отворио прве школе на српском језику у [[Плашки|Плашком]], [[Шкаре|Шкарама]], [[Зрмања (Грачац)|Зрмањи]] и [[Мутилић]]у. Као епископ Горњо-карловачки основао је Богословску школу, у којој је и сам предавао науку. Мушицки "изведе из ње и посла у народ младе свештенике, утврђене у православљу и свесне Србе". Уредио је и да српска деца у граничарским немачким школама добију православни катихизис.<ref>"Школски лист", Сомбор 1882. године</ref> Основао је при српској Прерарандији у Карловцу фондацију са капиталом од 7.000 ф. Из које су годишње по две учитељске приправнице примале по 120 ф.<ref>"Школски лист", Сомбор 1881. године</ref>


Умро је као владика горњо-карловачки у [[Плашки|Плашком]], почива у [[Карловац|Карловцу]], 18. марта 1837.<ref>Рудолф Строхал, ''Град Карловац описан и орисан'', власт. накл. (Тисак M. Фогине), Карловац, 1906., pp. 232.</ref>
Умро је као владика горњо-карловачки у [[Плашки|Плашком]], почива у [[Карловац|Карловцу]], 18. марта 1837.<ref>Рудолф Строхал, ''Град Карловац описан и орисан'', власт. накл. (Тисак M. Фогине), Карловац, 1906., pp. 232.</ref>

Верзија на датум 19. јул 2018. у 06:44

Лукијан Мушицки
Лукијан Мушицки
Лични подаци
Датум рођења(1777-01-27)27. јануар 1777.
Место рођењаТемерин,
Датум смрти15. март 1837.(1837-03-15) (60 год.)
Место смртиКарловац, Аустријско царство

Лука „Лукијан“ Мушицки (Темерин, 27. јануар 1777Карловац, 15. март 1837) био је српски владика и песник.

Биографија

Основну школу је учио у Темерину, гимназију у Новом Саду и Сегедину, а права и филозофију у Пешти. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у Карловцима, наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира Шишатовца. Од 1828. до смрти био је владика Карловачкога владичанства са седиштем у Плашком. У Војној крајини су постојале школе на немачком, а он је отворио прве школе на српском језику у Плашком, Шкарама, Зрмањи и Мутилићу. Као епископ Горњо-карловачки основао је Богословску школу, у којој је и сам предавао науку. Мушицки "изведе из ње и посла у народ младе свештенике, утврђене у православљу и свесне Србе". Уредио је и да српска деца у граничарским немачким школама добију православни катихизис.[1] Основао је при српској Прерарандији у Карловцу фондацију са капиталом од 7.000 ф. Из које су годишње по две учитељске приправнице примале по 120 ф.[2]

Умро је као владика горњо-карловачки у Плашком, почива у Карловцу, 18. марта 1837.[3]

Делатност

Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: Фридрих Готлиб Клопшток, чувени немачки песник, писац „Месијаде“, Давид „псалмопјевац“ и нарочито Хорације, чију је поетику (Ars poetica) знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псеудокласичне поезије европске. Он сам каже да подражава „Флаку“ и сматра као велики успех што може на српском језику певати по латинским метричким обрасцима.

Врло учен и образован књижевник, Мушицки покушава да архаични старословенски језик, који није имао књижевне традиције, прилагоди псевдокласичној дисциплини форме, у време када се та дисциплина преживела као и сам језик. Он је покушао да независно од народне песме створи нове ритмичке облике и дао је неколико виртуозних образаца, али је његов покушај пропао због одсуства талента и због архаичног језика.

Живећи у доба Вукове реформе језика и правописа, Мушицки се бавио и питањем језика. Он је за слово ј и уноси у српску азбуку слово ђ, изјашњава се за народни језик, али као црквени човек он је и за рускословенски:

Словенски, сербски језик — два су пута, К једној цели воде нас.

Он налази да рускословенски језик треба да остане језик цркве и науке, а народни за народ и популарну књижевност.

Дело

Он је написао четири књиге лирских песама родољубивог, моралног и дидактичког садржаја. То је учено стихотвореније врло ученог и добронамерног родољуба и црквеног човека, стихотворство лишено правог песничког заноса и лепоте. Он пева о карактеру, народољубљу, благонаравију и добродјетељи и даје моралне поуке младом нараштају. Његове програмске песме „Глас народољупца“ и „Глас харфе шишатовачке“ биле су чувене у своје доба и школска омладина их је знала наизуст. Та је његова поезија цењена у своје време због снажног и искреног родољубља и представља занимљив покушај уметничке версификације по угледу на латинске метричке облике и уједно као карактеристичан образац хладне и укочене „објективне лирике“. Одржавао је пријатељску везу са Михаилом Витковићем, српским песником из Пеште коме је Мушицки посветио и оду.

Споменик Мушицком у Темерину

Референце

  1. ^ "Школски лист", Сомбор 1882. године
  2. ^ "Школски лист", Сомбор 1881. године
  3. ^ Рудолф Строхал, Град Карловац описан и орисан, власт. накл. (Тисак M. Фогине), Карловац, 1906., pp. 232.

Литература

Спољашње везе


епископ горњокарловачки
18281837.