Салих Селимовић — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22: Ред 22:


http://www.novosti.rs/upload/images/2015//08/29/29-Nova-Varos-istoricar-Sal.jpg
http://www.novosti.rs/upload/images/2015//08/29/29-Nova-Varos-istoricar-Sal.jpg

'''Салих Селимовић''' ([[Тешањ]], [[25. октобар]] [[1944]]), је [[Списак српских историчара|српски историчар]], професор и публициста из [[Сјеница|Сјенице]]. Познат је по својим истраживањима у областима историје исламизације југословенских простора, демографији и миграцијама становништва. Добитник је [[Вукова награда|Вукове награде]] за [[2013]]. годину.<ref>[http://novosti.rs/вести/култура.487.html:467735-Додељене-Вукове-награде] ''Додељене Вукове награде''</ref>
'''Салих Селимовић''' ([[Тешањ]], [[25. октобар]] [[1944]]), је [[Списак српских историчара|српски историчар]], професор и публициста из [[Сјеница|Сјенице]]. Познат је по својим истраживањима у областима историје исламизације југословенских простора, демографији и миграцијама становништва. Добитник је [[Вукова награда|Вукове награде]] за [[2013]]. годину.<ref>[http://novosti.rs/вести/култура.487.html:467735-Додељене-Вукове-награде] ''Додељене Вукове награде''</ref>


Верзија на датум 23. јул 2018. у 22:44

Салих Селимовић
Салих Селимовић
Датум рођења(1944-10-25)25. октобар 1944. (79 год.)
Место рођењаТешањ, Југославија
НародностСрбин
Занимањеисторичар

http://www.novosti.rs/upload/images/2015//08/29/29-Nova-Varos-istoricar-Sal.jpg

Салих Селимовић (Тешањ, 25. октобар 1944), је српски историчар, професор и публициста из Сјенице. Познат је по својим истраживањима у областима историје исламизације југословенских простора, демографији и миграцијама становништва. Добитник је Вукове награде за 2013. годину.[1]

Биографија

Салих је рођен 25. октобра 1944. године у Тешњу. Основну школу и гиназију завршио је у родном Тешњу, а факултетске студије на Сарајевском универзитету. Након завршених студија у Сарајеву, радио је као наставник историје у Кладници код Сјенице, затим у Самоуправној интересној заједници за основно образовање у Сјеници, те био директор Основним школама у селима Годијево и Сушица код Бијелог Поља.[2]

Историјом као науком, Салих се почео бавити одмах по завршетку студија, а како наводи сам Селимовић, област његовог посебног интересовања је порекло породица и исламизација, као и демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој или Рашкој области.

Селимовић је активни учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника и ревија. До сада је објавио шест књига и преко 70 научних радова, који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори. Аутор је студија „Сјеница“ и „Кладница“ и један од аутора антропогеографске студије „Сјенички крај“. Његова последња књига „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“, је од стручне јавности оцењена као изузетан историографски драгуљ.

Селимовић је награђиван више пута за научне области којима се бави, а између осталог добитник је Вукове награде за 2013. годину, као и Кочићеве награде за исту годину.[3][4]

Избор из библиографије

  • Салих Селимовић, Кладница, Новопазарски зборник, књ. 14, Нови Пазар 1990, 121-136.
  • Салих Селимовић, Настанак и развој Сјенице до ослобођења од Турака, Ужички зборник 25-26 (1996-1997), Ужице, 235-259.
  • Салих Селимовић, Неке карактерисике исламизације у Рашкој области, Ужички зборник 27 (1998), Ужице 2001, 85-106.
  • Салих Селимовић, Клименте и Кучи на Пештерској висоравни, Новопазарски зборник 23, Нови Пазар 1999, 209-222.
  • Салих Селимовић, Стара Рашка (Рашка област) у турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999, 25-36.
  • Салих Селимовић, Насеље, порекло и миграциона динамика становништва Кладнице, Ужички зборник 28 (1999), Ужице 2002, 195-216.
  • Салих Селимовић, Историја Сјенице: Настанак и развој до ослобођења од Турака 1912. године и нова демографска кретања, Београд 2000.
  • Селимовић, Салих (2001). „Срби Муслимани и њихова денационализација”. Гласник Завичајног музеја - Пљевља. 2: 163—181. 
  • Салих Селимовић, Старовлашки кнезови Рашковићи, Новопазарски зборник 25, Нови Пазар 2001, 149-158.
  • Салих Селимовић, Хришћанске традиције код муслимана на сјеничко-пештерској висоравни, Новопазарски зборник 26, Нови Пазар 2002, 135-147.
  • Салих Селимовић, Неке карактеристике исламизације у Полимљу, Милешевски записи 5, Пријепоље 2002, 147-164.
  • Салих Селимовић, Остаци хришћанских традиција код муслимана у средњем Полимљу, Бихору и на Пештерској висоравни, Гласник Завичајног музеја 5, Пљевља 2006, 163-186.
  • Салих Селимовић, Нахија Барче у турском попису 1604, Ужички зборник 31 / 1, Ужице 2007, 63-76.
  • Салих Селимовић, Нахија Сјеница у турском попису 1604, Ужички зборник 32, Ужице 2008, 111-130.
  • Салих Селимовић, Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области, Београд 2012.
  • Салих Селимовић, Исламизација и двоверје код наших муслимана, Политичка ревија 36 / 2, Београд 2013, 227-241.
  • Салих Селимовић, Прилози прошлости старе Рашке, 1, Ужице 2013.
  • Салих Селимовић, Прилози прошлости старе Рашке, 2, Ужице 2014.
  • Салих Селимовић, Двоверје код муслимана у Полимљу, Бихору и на Сјеничко-пештерској висоравни, Милешевски записи 10 (2014), Пријепоље 2015, 223-235.
  • Салих Селимовић, Сјеничко-пештерски крај у току балканских ратова, Ужички крај и Стари Влах у балканским ратовима 1912. и 1913. године: Зборник радова, Ужице 2017, 81-90.
  • Селимовић, Салих (2017). „Муслимани српског порекла и њихова денационализација”. Српска слободарска мисао. 18 (102): 119—138. 

Литература

  1. Лексикон писаца просветних радника Србије, Црне Горе и Републике Српске 2003.
  2. Биографски лексикон Златиборског округа 2006.
  3. Биографски лексикон значајних Сјеничана 2014.

Референце

  1. ^ [1] Додељене Вукове награде
  2. ^ [2] Салих Селимовић доказао своје српско порекло
  3. ^ Фронтал РС: Историчари: Изетбеговић и ефендија Церић су српског поријекла
  4. ^ [3] Вукова награда - 2014. година
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Салих_Селимовић&oldid=20668334”