Петриња — разлика између измена
м Исправљање ситних грешака |
|||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
| назив = Петриња |
| назив = Петриња |
||
| слика = Petrinja ulica.jpg |
| слика = Petrinja ulica.jpg |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = Једна од улица у Петрињи |
||
| градска_застава = |
| градска_застава = |
||
| грб = Petrinja (grb).gif |
| грб = Petrinja (grb).gif |
||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
| стара_имена = |
| стара_имена = |
||
| површина = 40 |
| површина = 40 |
||
| становништво |
| становништво = {{decrease}} 15.683 |
||
| извор_становништво = |
| извор_становништво = |
||
| година_становништво = 2011 |
| година_становништво = 2011 |
||
| агломерација = 24.671 |
| агломерација = 24.671 |
||
| извор_агломерација |
| извор_агломерација = |
||
| година_агломерација = 2011 |
| година_агломерација = 2011 |
||
| густина = |
| густина = |
||
| Ред 36: | Ред 36: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
[[Датотека:Petrinja Park.jpg|мини|десно|250п|градски парк]] |
[[Датотека:Petrinja Park.jpg|мини|десно|250п|градски парк]] |
||
Име Петриња има коријен у [[Латински језик|латинској]] ријечи ''petrus'' — камен. Претпоставља се да је град постојао у [[Римско царство|римско]] доба на подручју [[Зринска гора|Зринске горе]] богате каменом. Петриња се помиње у [[12. век|XII вијеку]]. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су [[Турци]] спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно [[Војска|војно]] и [[Трговина|трговачко]] средиште у оквиру [[Војна крајина|Војне крајине]]. |
Име Петриња има коријен у [[Латински језик|латинској]] ријечи ''petrus'' — камен. Претпоставља се да је град постојао у [[Римско царство|римско]] доба на подручју [[Зринска гора|Зринске горе]] богате каменом. Петриња се помиње у [[12. век|XII вијеку]]. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су [[Турци]] спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно [[Војска|војно]] и [[Трговина|трговачко]] средиште у оквиру [[Војна крајина|Војне крајине]]. |
||
| Ред 54: | Ред 55: | ||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
{{главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991:Петриња}} |
{{главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991:Петриња}} |
||
=== Попис [[2001]]. === |
=== Попис [[2001]]. === |
||
Према попису из [[2001]]. године општина Петриња је имала 23.413 становника, од којих су: |
Према попису из [[2001]]. године општина Петриња је имала 23.413 становника, од којих су: |
||
* [[Хрвати]] — 82,4%, |
* [[Хрвати]] — 82,4%, |
||
| Ред 65: | Ред 64: | ||
=== Попис [[1961]], [[1971]], [[1981]], [[1991]], [[2001]]. === |
=== Попис [[1961]], [[1971]], [[1981]], [[1991]], [[2001]]. === |
||
По попису становништва из [[1991]]. године, општина Петриња је имала 35.565 становника, распоређених у 57 насељених места. |
По попису становништва из [[1991]]. године, општина Петриња је имала 35.565 становника, распоређених у 57 насељених места. |
||
| Ред 82: | Ред 80: | ||
== Попис [[1991]]. == |
== Попис [[1991]]. == |
||
На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Петриња је имало 18.706 становника, следећег националног састава: |
На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Петриња је имало 18.706 становника, следећег националног састава: |
||
| Ред 121: | Ред 118: | ||
== Привреда == |
== Привреда == |
||
Темељи првој хрватској фабрици [[Салама|саламе]], [[Сушено месо|сушеног меса]] и масти постављени су [[1792]]. године, а данас је фабрика „Гавриловић“ носилац привредног развитка петрињског краја и добро позната по квалитети својих [[Гастрономија|гастрономских]] производа. |
Темељи првој хрватској фабрици [[Салама|саламе]], [[Сушено месо|сушеног меса]] и масти постављени су [[1792]]. године, а данас је фабрика „Гавриловић“ носилац привредног развитка петрињског краја и добро позната по квалитети својих [[Гастрономија|гастрономских]] производа. |
||
Верзија на датум 9. август 2018. у 06:35
| Петриња | |
|---|---|
 Једна од улица у Петрињи | |
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  15.683 |
| Агломерација (2011.) | 24.671 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 26′ 32″ С; 16° 16′ 37″ И / 45.44225351321016° С; 16.276859040313496° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 40 km2 |
  Петриња Петриња на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Даринко Думбовић (ХНС) |
| Поштански број | 44250 |
| Позивни број | +385 44 |
| Веб-сајт | |
| www.petrinja.hr | |
Петриња је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живео 24.671 становник, а у самом насељу је живело 15.683 становника.[1]
Налази се у Банији, на ушћу рјечице Петрињчице у Купу, 13 км југозападно од Сиска и 60 км југоисточно од Загреба.
Историја
Име Петриња има коријен у латинској ријечи petrus — камен. Претпоставља се да је град постојао у римско доба на подручју Зринске горе богате каменом. Петриња се помиње у XII вијеку. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су Турци спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно војно и трговачко средиште у оквиру Војне крајине.
Нову локацију Петриња добија 1592. године изградњом турског утврђења на ушћу Петрињчице у Купу. Утврђење је требало да послужи Турцима у освајању Сиска, Туропоља и Загреба. Током времена у Петрињу се досељава све више занатлија и трговаца и тада почиње бржи привредни развитак града. Петриња је у саставу Наполеонове Илирије од 1809. до 1813. године када град постаје значајно трговачко и саобраћајно средиште, а на војном полигону француска војска сади велелепне липе које и данас свједоче о том историјском тренутку.
Вуков српски речник доспео је 1818. године до петрињских читалаца Срба. Купили су свој егземплар мештани: Петар Чакое трговац и Симеун Живковић учитељ.[2]
Петриња је у саставу Хабзбуршке монархије, а нагодбом 1867. године, улази у састав Краљевине Угарске, а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области Хрватска и Славонија, која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у Загребу, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у Пешти. По распаду Хабзбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав (Краљевина Срба Хрвата и Словенаца), Краљевина Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија), од распада Југославије и оснивања Републике Српске Крајине 1991. године. Петриња је била у саставу Републике Српске Крајине до августа 1995. године. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Петрињу протеравајучи већинско српско становништво у граду и околини. Након тога је ушла у састав Сисачко — мословачке жупаније и Републике Хрватске.
Други свјетски рат
У Петрињском срезу само у Банском Грабовцу крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 2.000 Срба из других крајева. У исто време, у Марин-Бријегу, убијено је око 2.000 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стрељање из болнице. Усташе су их све заједно повезали и терали кроз град на стрељање, при чему су "морали стално да певају". У самом граду Петрињи од 1.000 и више Срба остали су и преживели рат само четворица јер су им жене биле Хрватице, а сваки од њих био је стар преко 60 година.[3]
У Петрињском срезу из села Мале Градусе покренуто је 36, а из села Блињски Кут 80 породица. На њихова имања насељени су Хрвати из Загорја.[4]
У масовном насилном покатоличавању Срба у Петрињи и околини нарочито се истицао жупник Мијо Разум из Петриње. Он је позивао поједине Србе затворене у логору да пређу у римокатоличанство, да би били пуштени на слободу и враћени својим кућама.
У петрињском срезу порушене су цркве у Брђанима, Кињачи, Тремушњаку, Шушњару, Петрињцима, Старом Селу, Думачи, Градуси, Великој Градуси, Свиници, Четвртковцуи Петрињи.[5]
Становништво
Попис 2001.
Према попису из 2001. године општина Петриња је имала 23.413 становника, од којих су:
Сам град Петриња имао је 13.801 и приградско насеље Мошченица 2.348 становника.
Попис 1961, 1971, 1981, 1991, 2001.
По попису становништва из 1991. године, општина Петриња је имала 35.565 становника, распоређених у 57 насељених места.
| Година | Укупно | Хрвати | Срби | Остали |
|---|---|---|---|---|
| 1961 | 27.517 | 14.942 (54.30%) | 11.955 (43.45%) | 620 (2.25%) |
| 1981 | 33.570 | 14.621 (43.55%) | 12.617(37.58%) | 6.332 (18.86%) |
| 1991 | 35.565 | 15.791 (44.40%) | 15.969 (44.90%) | 3.805 (10.70%) |
| 2001 | 23.413 | 19.280 (82.35%) | 2.809 (12.00%) | 1.324 (5.65%) |
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Петриња је имало 18.706 становника, следећег националног састава:
Привреда
Темељи првој хрватској фабрици саламе, сушеног меса и масти постављени су 1792. године, а данас је фабрика „Гавриловић“ носилац привредног развитка петрињског краја и добро позната по квалитети својих гастрономских производа.
Референце
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 3. 2. 2014.
- ^ Вук Ст. Карацић: "Српски рјечник...", Беч 1818. године
- ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 252.
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 119.
- ^ Највећи злочини садашњице: (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 174
Спољашње везе
- Званична презентација града (језик: хрватски)
- Туристичка организација града Петриње (језик: хрватски)
