Огулин — разлика између измена
| Ред 31: | Ред 31: | ||
== Прошлост == |
== Прошлост == |
||
Године [[1609]]. било је Срба граничара у Огулину и околини. Од 532 душе њих 190 су били за оружје. Њима је поред чувања границе предстојала борба са грофовима Зрињским. Тадашњи кнежеви огулинских Срба - Радоња Љубешић, Петар Дадашковић и Паун Лалић обраћали су се цару Фердинанду да им да друго земљиште за насељавање. Нису желели сукоб са хрватским великашима, који су претендовали на исту земљу. Због одлагања решења велики број Срба се спремао на повратак у Турску. Септембра 1609. године царске власти су ипак увели грофове загребачке Франкопане у посед места Огулин и других, упркос противљењу Срба. Огулински капетан гроф Гашпар Франкопан је 1639. године населио 17 кућа Србима избеглим из Турске, у месту [[Витуњ]], код Огулина.<ref>"Дело", Београд 1907. године</ref> |
Године [[1609]]. било је Срба граничара у Огулину и околини. Од 532 душе њих 190 су били за оружје. Њима је поред чувања границе предстојала борба са грофовима Зрињским. Тадашњи кнежеви огулинских Срба - Радоња Љубешић, Петар Дадашковић и Паун Лалић обраћали су се цару Фердинанду да им да друго земљиште за насељавање. Нису желели сукоб са хрватским великашима, који су претендовали на исту земљу. Због одлагања решења велики број Срба се спремао на повратак у Турску. Септембра 1609. године царске власти су ипак увели грофове загребачке Франкопане у посед места Огулин и других, упркос противљењу Срба. Огулински капетан гроф Гашпар Франкопан је 1639. године населио 17 кућа Србима избеглим из Турске, у месту [[Витуњ]], код Огулина. На то су се успротивили Хрвати у Огулину, јер су они витуњску земљу пре обрађивали. Слали су жалбе против огулинског капетана 1640. године у Грац, аустријском владару.<ref>"Дело", Београд 1907. године</ref> |
||
Огулин је био граничарско место, у оквиру Хрватско-Славонског генералата, и седиште са штабом III - Огулинске регименте.<ref>"Школски лист", Нови Сад 1859. године</ref> |
Огулин је био граничарско место, у оквиру Хрватско-Славонског генералата, и седиште са штабом III - Огулинске регименте.<ref>"Школски лист", Нови Сад 1859. године</ref> |
||
Верзија на датум 11. август 2018. у 12:30
| Огулин | |
|---|---|
 Франкопанска кула | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 8.216 |
| — густина | 15,15 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 13.915 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 15′ 57″ С; 15° 13′ 26″ И / 45.26594899603887° С; 15.223881416420191° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 542,32 km2 |
  Огулин Огулин на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Никола Магдић (ХДЗ) |
| Поштански број | 47300 |
| Позивни број | +385 47 |
| Регистарска ознака | OG |
| Веб-сајт | |
| ogulin.hr | |
Огулин је град у Хрватској у Карловачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.915 становника, а у самом насељу је живело 8.216 становника.[1]
Прошлост
Године 1609. било је Срба граничара у Огулину и околини. Од 532 душе њих 190 су били за оружје. Њима је поред чувања границе предстојала борба са грофовима Зрињским. Тадашњи кнежеви огулинских Срба - Радоња Љубешић, Петар Дадашковић и Паун Лалић обраћали су се цару Фердинанду да им да друго земљиште за насељавање. Нису желели сукоб са хрватским великашима, који су претендовали на исту земљу. Због одлагања решења велики број Срба се спремао на повратак у Турску. Септембра 1609. године царске власти су ипак увели грофове загребачке Франкопане у посед места Огулин и других, упркос противљењу Срба. Огулински капетан гроф Гашпар Франкопан је 1639. године населио 17 кућа Србима избеглим из Турске, у месту Витуњ, код Огулина. На то су се успротивили Хрвати у Огулину, јер су они витуњску земљу пре обрађивали. Слали су жалбе против огулинског капетана 1640. године у Грац, аустријском владару.[2]
Огулин је био граничарско место, у оквиру Хрватско-Славонског генералата, и седиште са штабом III - Огулинске регименте.[3]
"Најстарији војник" у Европи био је 1862. године старац Иван Рендулић из Огулина, тада стар 122 године. Он се борио још половином претходног 18. века, у седмогодишњем рату под бароном Тренком, као и каснијим са Турцима, где је и две ране задобио.[4]
Скупљач и претплатник Вукове књиге српских народних песама био је у Огулину 1845. године Никола Боројевић оберлајтант и српски књижевник.[5]
У Огулину су (1847) одржавани годишњи вашари вишедневни у два термина: 2-4. јуна и 9-11. септембра.[6]
У Огулину су 1868. године претплатници књиге "Давидови псалми", били поред граничарских официра и јеромонах Дамаскин Продановић, учитељ Василије Мусулин, лугари (шумари) Тома Бартуловић и Марко Лукетић, те гостионичар Сава Мервош.[7]
Године 1892. у Огулину си живела два члана Матице српске, који су били уједно и повереници матичини.[8]
Огулин је место испод планине Клек, на жељезничкој прузи. Ту су се 1925. године спојиле трасе две пруге - "личка" ка Грачацу (и Книну) и она према Ријеци, које полазе од Загреба.[9] Ту је 1932. године било седиште Окружног суда за Крајину, Горски котар и Приморје. Дугогодишњи председник огулинске општине био је 1932. године Милан Јанчић.[10]
Стручна занатска школа и Државна реална гимназија, радиле је у међуратном периоду у Огулину.
Географија
Огулин се налази у самом центру Хрватске, на половини пута између Загреба и Ријеке, унутар туристичког подручја Плитвичких језера (с истока), шумовитог Горског котара (са запада) и северног Јадрана (с југа).
- Површина града са 24 насеља: 542,32 km2
- Надморска висина града: 323 m
- Географске координате:
- географска ширина: 450 15´ 59"
- географска дужина: 150 13´ 44"
Огулин је смештен у Карловачкој жупанији, у подножју планине Клек, а у његову подземљу налази се понор реке Добре, који житељи овога краја зову "Ђулин понор"
Становништво
Подручје града Огулина према последњем попису из 2001. године има 15.054 становника, од чега 75,7 % Хрвата и 20,8 % Срба. Уже градско подручје Огулина има 8.712 становника.
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Огулин је имало 10.857 становника, следећег националног састава:
Славни људи
- Ивана Брлић-Мажуранић (Огулин, 18. април 1874. — Загреб, 21. јун 1938.), хрватска књижевница.
- Иван Гошњак, шпански борац, учесник Народноослободилачке борбе, народни херој, генерал армије.
- Саво Вукелић (1917-1974), учесник Народноослободилачке борбе, генерал ЈНА и народни херој Југославије.
Споменици и знаменитости
- Ђулин понор
- Франкопански каштел у Огулину
Референце
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ "Дело", Београд 1907. године
- ^ "Школски лист", Нови Сад 1859. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", Беч 1845. године
- ^ "Зимзелен", календар, Сегедин 1846. године
- ^ Огњеслав Утјешановић-Острожински: "Давидови псалми", Беч 1868. године
- ^ "Стражилово", Нови Сад 1892. године
- ^ "Време", Београд 1925. године
- ^ "Правда", Београд 1932. године
Извори
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
