Златни павиљон (роман) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Дотеран увод и додате категорије
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија Књига
{{Cite web
| ијекавица =
|url=https://www.delfi.rs/knjige/10646_zlatni_paviljon_knjiga_delfi_knjizare.html
| ширина_инфокутије =
|title = Златни павиљон|last=Мишима|first=Јукио|date=|website=Делфи|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date = 9. 8. 2018.}}
| име =
{{Infobox book| <!-- See Wikipedia:WikiProject_Novels or Wikipedia:WikiProject_Books -->
| name = Златни павиљон
| слика =
| величина_слике =
| title_orig = Kinkakuji ''金閣寺'
| алт =
| translator = [[Иван Морис]]
| image = File:Kinkaku3394.jpg
| руб =
| caption = Слика храма
| без_корица =
| author = [[Јукио Мишима]]
| опис =
| оригинални_наслов = 金閣寺 Kinkaku-ji
| illustrator =
| радни_наслов =
| cover_artist =
| аутор = [[Јукио Мишима]]
⚫
| country = Јапан
| уредник =
| language = Јапански<br />Енглески
| series =
| читалац_аудија =
| genre =
| илустратор =
| дизајнер_корица =
| publisher = [[Шинкоша]]
⚫
| земља = [[Јапан]]
| release_date = [[1956 у литератури|1956]]
| језик = [[јапански језик|јапански]]
| english_pub_date = 1959
| оригинал_јез_код =
| media_type = Штампано([[Hardcover|Тврд повез]] и [[Меки повез]])
| жанр = роман
|pages=247pp. (Тврд повез)
| тема =
| id={{page|year=|id=ISBN 1-85715-169-0|pages=}}
| место_и_време_радње =
| |isbn_note = (Тврд повез)
| oclc = 59908578
| издавање = [[1956]]
| број_издања =
| preceded_by =
| број_страница =
| followed_by =
| тип_медија =
| серија =
| серијал =
| преводилац =[[Дејан Разић]]
| издавање_на_српском =
| ISBN =
| ISBN_напомена =
| OCLC =
| DDC =
| LCC =
| награде =
| претходник =
| наследник =
| изворни_Викизворник =
| Викизворник =
| веб-сајт =
| фусноте =
}}
}}
⚫
'''Златни павиљон''' ({{jez-jap|金閣寺 Kinkaku-ji}}) роман je јапанског књижевника [[Јукио Мишима|Јукија Мишиме]]. Објављен је [[1956]]. године. Роман спада у Мишимина најпознатија и најуспешнија остварења.


Роман приказује сложено патолошко стање Мизогућија, студента [[Зен будизам|зен будизма]], за време његових припрема за свештенички позив у храму [[Кинкаку-ђи|Златни павиљон]] у [[Кјото]]у. Мизогићи, ружан и муцав од детињства, временом почиње да гаји настрану љубомору према складном и недостижно лепом храму. Заплет романа је делимично заснован на истинитом догађају када је Хајаши Шокен, двадесетодвогодидшњи студент Одсека за кинески језик, намерно подметнуо пожар у храму [[Кинкаку-ђи]], храму из 14. века и ремек-делу будистичке архитектуре, који има статус јапанског националног блага. Роман је на српски језик превео [[Дејан Разић]].
⚫
'''Златни павиљон''' је роман јапанског аутора [[Јукио Мишима|Јукија Мишиме]]. Објављен је 1956. године и превео га је на енглески [[Иван Морис]] 1959. године.
== Заплет ==

{{Упозорење}}
Роман је делимично заснован на згариштима Златног павиљона, Зена, будистичког храма у [[Кјото|Кјотоу,]] од стране младог аколита 1950. године. Павиљон датира још од пре 1400. године и био је национални споменик који је избегао многа разарања током историје и пожар који је шокирао Јапан. Ово дело је засновано на стварном догађају из 1950. године. Роман описује сложено патолошко понашање и злочин из очаја, који је извршио један младић, студент зен-будизма за време припрема за свештенички позив у храму у Кјоту, ремек-делу будистичке архитектуре, старом више од петсто година. Будући свештеник – ружног лица и од детињства муцавац – патио је опседнут недостижном лепотом Златног павиљона. На ужас свих Јапанаца, двадесетједногодишњи Мизогучи, коме је лепота Златног павиљона била животни проблем, спалио је овај историјски споменик и будистичко светилиште, које је подигао велики шогун Ашикага Јошимуцу (1358–1408), војсковођа, естета и велики поклоник зенитизма. Јапанци су убрзо обновили Златни павиљон, своје национално благо, а Мишима је написао своје ремек-дело.<ref>{{Cite web|url=https://www.delfi.rs/knjige/10646_zlatni_paviljon_knjiga_delfi_knjizare.html|title = Златни павиљон|last=Мишима|first=Јукио|date=|website=Делфи|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date = 9. 8. 2018.}}</ref>

== Плот ==

=== Детињство ===
=== Детињство ===
Главни јунак Мизогучи је син будистичког свештеника који болује од туберкулозе, живи и ради на удаљеном Кејпу Нариу, на северној обали [[Хоншу|Хоншуа.]] Током детињства живео је са ујаком у селу Шираку(師楽), близу Маизируа. Током детињства, отац га је уверавао да је Златни павиљон најлепша грађевина на свету и храму и он постаје објекат његове маште. Глупи дечак, из сиромашне породице, без пријатеља, почиње да машта о храму. Када се поморски кадет, који је посетио његову школу нашалио са њим, он му уништава ствари. Почиње да мрзи комшиницу Уико и након што је њен дечко, десничар убије, због издаје, Мизогучи је уверен да је његово проклетство испуњено.
Главни јунак Мизогући је син будистичког свештеника који болује од туберкулозе, живи и ради на удаљеном Кејпу Нариу, на северној обали [[Хоншу|Хоншуа.]] Током детињства живео је са ујаком у селу Шираку (師楽), близу Маизируа. Током детињства, отац га је уверавао да је Златни павиљон најлепша грађевина на свету, те храм постаје објекат његове маште. Усамљени дечак, из сиромашне породице, без пријатеља, почиње да машта о храму. Када се поморски кадет, који је посетио његову школу нашалио са њим, он му уништава ствари. Почиње да мрзи комшиницу Уико и након што је њен дечко, десничар, убије због издаје, Мизогучи је уверен да је његова клетва испуњена.


Његов болесни отац га први пут води у Златни павиљон, у пролеће 1944. године и упознаје га са главним Таиамом Досеном. Након смрти његовог оца, Мизогучи постаје аколит у храму. Његов пријатељ иде у средњу школу Ринзаи Академије, ради у фабрици и фасциниран је идејом да ће златни павиљон неизбежно бити спаљен до темеља.
Његов болесни отац га први пут води у Златни павиљон у пролеће 1944. године и тамо га упознаје са главним Таиамом Досеном. Након смрти његовог оца, Мизогучи постаје аколит у храму. Његов пријатељ Кашиваги иде у средњу школу Ринзаи Академије, ради у фабрици и фасциниран је идејом да ће златни павиљон неизбежно бити спаљен до темеља.


=== Пријатељство са Кашивагијем ===
=== Пријатељство са Кашивагијем ===
Ред 79: Ред 94:
Име аколита је било Хајаши Јокен, а шогун је био Мураками Јикаи. Проститутка се звала Хеиа Теруко. Хајашијева мајка се бацила под воз убрзо након догађаја. Његова казна је смањена због шизофреније; пуштен је 29. септембра 1955. године, исте године када је почела обнова и умро је у марту 1956. године.. Цртежи у унутрашњости павиљона су обновљени много касније; чак и златни лист који је нестао пре 1950. године је замењен.
Име аколита је било Хајаши Јокен, а шогун је био Мураками Јикаи. Проститутка се звала Хеиа Теруко. Хајашијева мајка се бацила под воз убрзо након догађаја. Његова казна је смањена због шизофреније; пуштен је 29. септембра 1955. године, исте године када је почела обнова и умро је у марту 1956. године.. Цртежи у унутрашњости павиљона су обновљени много касније; чак и златни лист који је нестао пре 1950. године је замењен.


Мишима је сакупио информације које је могао, чак је и посетио Хајаши у затвору и као резултат роман прати стварну ситуацију.
Мишима је сакупио информације које је могао, чак је и посетио Хајашија у затвору и као резултат роман прати стварну ситуацију.


== Филмска, телевизијска и позоришна адаптација ==
== Филмска, телевизијска и позоришна адаптација ==
Ред 86: Ред 101:
* Ењо ( "Пожар", 1958), режирао га је Кон Ичигава, био је најбоље критички оцењен филм који је сниман по Мишимином роману.
* Ењо ( "Пожар", 1958), режирао га је Кон Ичигава, био је најбоље критички оцењен филм који је сниман по Мишимином роману.
* Кинкаку-ји (1976), режија Јоики Табакаши
* Кинкаку-ји (1976), режија Јоики Табакаши
* Одломак из књиге је адапатиран у једну епизоду у биографском филму о Мишимином животу „[[Мишима: Живот у четири поглавља|Мишима Живот у четири поглавља]]”
* Књига је била базирана на три Мишимина романа, адаптацију је радио Паул Шрадер за епизоде у свом филму Мишима: Живот у 4 епизоде (1985).


==== Остало ====
==== Остало ====
Ред 100: Ред 115:
* [https://www.imdb.com/title/tt0051584/ IMBd]
* [https://www.imdb.com/title/tt0051584/ IMBd]
* Discussion of a translation error and picture of a scene from the [http://traveljapanblog.com/wordpress/2008/10/shirahebizuka/ book]
* Discussion of a translation error and picture of a scene from the [http://traveljapanblog.com/wordpress/2008/10/shirahebizuka/ book]
{{портал|Књижевност}}

[[Категорија:Романи 1956.]]
[[Категорија:Јапанска књижевност]]

Верзија на датум 11. август 2018. у 17:04

Ориг. наслов金閣寺 Kinkaku-ji
АуторЈукио Мишима
ЗемљаЈапан
Језикјапански
Жанр / врста делароман
Издавање
Издавање1956
Превод
ПреводилацДејан Разић

Златни павиљон (јап. 金閣寺 Kinkaku-ji) роман je јапанског књижевника Јукија Мишиме. Објављен је 1956. године. Роман спада у Мишимина најпознатија и најуспешнија остварења.

Роман приказује сложено патолошко стање Мизогућија, студента зен будизма, за време његових припрема за свештенички позив у храму Златни павиљон у Кјотоу. Мизогићи, ружан и муцав од детињства, временом почиње да гаји настрану љубомору према складном и недостижно лепом храму. Заплет романа је делимично заснован на истинитом догађају када је Хајаши Шокен, двадесетодвогодидшњи студент Одсека за кинески језик, намерно подметнуо пожар у храму Кинкаку-ђи, храму из 14. века и ремек-делу будистичке архитектуре, који има статус јапанског националног блага. Роман је на српски језик превео Дејан Разић.

Заплет

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Детињство

Главни јунак Мизогући је син будистичког свештеника који болује од туберкулозе, живи и ради на удаљеном Кејпу Нариу, на северној обали Хоншуа. Током детињства живео је са ујаком у селу Шираку (師楽), близу Маизируа. Током детињства, отац га је уверавао да је Златни павиљон најлепша грађевина на свету, те храм постаје објекат његове маште. Усамљени дечак, из сиромашне породице, без пријатеља, почиње да машта о храму. Када се поморски кадет, који је посетио његову школу нашалио са њим, он му уништава ствари. Почиње да мрзи комшиницу Уико и након што је њен дечко, десничар, убије због издаје, Мизогучи је уверен да је његова клетва испуњена.

Његов болесни отац га први пут води у Златни павиљон у пролеће 1944. године и тамо га упознаје са главним Таиамом Досеном. Након смрти његовог оца, Мизогучи постаје аколит у храму. Његов пријатељ Кашиваги иде у средњу школу Ринзаи Академије, ради у фабрици и фасциниран је идејом да ће златни павиљон неизбежно бити спаљен до темеља.

Пријатељство са Кашивагијем

Током зиме 1944–5 године, Храм посећује пијани амерички војник и његова трудна јапанска девојка. Он гура своју девојку у снег и наређује Мизогучију да јој гњечи желудац, дајући му две кутије цигарета у замену за то. Мизогучи иде унутра и показује кутије оцу Досену, коме је главу обријао ђакон. Отац Досен му се захваљује и каже му да је изабран за стипендију на Универзитету Отани.

Кашиваги се хвали својом способношћу да заведе жене, тако што их наводи да се осећају лоше због њега. Он показује његову методу Мизогучију тако што се претвара испред девојке.

У пролеће 1948. године Кашиваги га посећује у храму и даје му поклон. Мизогучи га води у своју кућу и док он прича причу о Нансену и мачку, Кашиваги почиње да склапа аранжман и каже да га је девојка научила да прави икебану.

Непријатељство са оцем Дошеном

У јануару 1949. Мизогучи је шетао и помислио је да је видео оца Дошена са гејшом. То му је моментално одвукло пажњу, почео је да прати пса, изгубио га је, а потом је у задњој уличици спазио оца Дошена у изнајмљеном аутомобилу са гејшом. Био је толико изненађен да се гласно насмејао, а отац Дозен га је назвао будалом.

Паљење павиљона

Коначно се сетио речи Ринзаироку: "Када упознате Буду, убијте Буду", и одлучио је да настави са својим планом. Улази у Кинкаку и пали бале. Трчи горе и покушава да уђе у павиљон, али врата су закључана. Чека на вратима два минута. Изненада осећајући да је славна смрт "одбила" њега, он се враћа из храма, гушећи се од дима, наставља да трчи и на брду под називом Хидари Даимоњи, на северу, баца арсен и нож, упали цигарету и гледа павиљон како гори.[1]

Ликови

  • Мизогучи (溝口)
  • Мизогучијев отац
  • Мизогучијева мајка
  • Уико (有為 子), девојка коју је "проклињао"
  • Тсурукава (鶴 川), његов љубазни пријатељ, колега аколити
  • Кашиваги (柏木), његов зли пријатељ, студент на Универзитету Отани
  • Отац Таиама Досен, виши у Рокуон-ји
  • Отац Куваи Зенкаи, који га је посетио (глава 10)
  • амерички војник и његова девојка (глава 3)
  • девојка коју је Кашиваги варао (глава 5)
  • девојка из Кашивагијевог пансиона (глава 5)
  • поморски кадет (глава 1)
  • проститутка Марико (глава 9)

Алузије и референце

Алузије на друге радове

  • Ринзаироку ( касни 9. век), свети текст Ринзаи Зен школе
  • На кинеском се то зове Лињи-лу, Запис Лињија
  • Мумонкан (無門 關, "The Gateless Gate", 1228)
  • О злочинима и кажњавању, од Чезаре, Бекариа (pp. 9)

Алузије на историју, географију и актуелну науку

Права прича

Име аколита је било Хајаши Јокен, а шогун је био Мураками Јикаи. Проститутка се звала Хеиа Теруко. Хајашијева мајка се бацила под воз убрзо након догађаја. Његова казна је смањена због шизофреније; пуштен је 29. септембра 1955. године, исте године када је почела обнова и умро је у марту 1956. године.. Цртежи у унутрашњости павиљона су обновљени много касније; чак и златни лист који је нестао пре 1950. године је замењен.

Мишима је сакупио информације које је могао, чак је и посетио Хајашија у затвору и као резултат роман прати стварну ситуацију.

Филмска, телевизијска и позоришна адаптација

Филм

  • Ењо ( "Пожар", 1958), режирао га је Кон Ичигава, био је најбоље критички оцењен филм који је сниман по Мишимином роману.
  • Кинкаку-ји (1976), режија Јоики Табакаши
  • Одломак из књиге је адапатиран у једну епизоду у биографском филму о Мишимином животу „Мишима Живот у четири поглавља”

Остало

  • Кинкаку-ји (1976), опера од Тоширо Мајузими
  • Кинкаку-ји (2002), савремени плесни Кењи Каварасаки (Источна компанија)
  • Кинкаку-ји (2011), а фаза адаптација С. Ламотеа, режија Амон Миамото (Канагава Арт Театар)
  • Златни павиљон (2012), ансамбловски комад Карола Бефеа.

Референце

  1. ^ Keene, Donald (1994). Introduction. The Temple of the Golden Pavilion. London: Everyman's Library. стр. ix. ISBN 1-85715-169-0. 

Спољашње везе

  • IMBd
  • Discussion of a translation error and picture of a scene from the book
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златни_павиљон_(роман)&oldid=20716832”