Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
}} |
}} |
||
'''Црква св. Николе''' подигнута је [[1746]]. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду<ref>[http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/crkva-svetog-nikole-u-jasi-tomicu Crkva Svetog Nikole u Jaši Tomiću - Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin{{Ботовски наслов}}]</ref>. |
'''Црква св. Николе''' подигнута је [[1746]]. године у барокном маниру.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref> Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду<ref>[http://www.zrenjaninheritage.com/kulturna-dobra/spomenici-kulture/crkva-svetog-nikole-u-jasi-tomicu Crkva Svetog Nikole u Jaši Tomiću - Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin{{Ботовски наслов}}]</ref>. |
||
Најстарије сликарство из [[1755]]. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга [[Недељко Поповић|Недељка]] и [[Шербан Поповић|Шербана Поповића]]. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе [[Павел Петровић|Павела Петровића]] из [[1839]]. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XIX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је [[1905]]. године [[Стеван Алексић]] у импресионистичком маниру минхенског круга.<ref>Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године</ref> Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност. |
Најстарије сликарство из [[1755]]. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга [[Недељко Поповић|Недељка]] и [[Шербан Поповић|Шербана Поповића]]. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе [[Павел Петровић|Павела Петровића]] из [[1839]]. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XIX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је [[1905]]. године [[Стеван Алексић]] у импресионистичком маниру минхенског круга.<ref>Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године</ref> Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност. |
||
Верзија на датум 12. август 2018. у 09:27
| Црква Светог Николе у Јаши Томићу | |
|---|---|
 Црква Светог Николе у Јаши Томићу | |
| Опште информације | |
| Место | Јаша Томић |
| Општина | Сечањ |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1746. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Црква св. Николе подигнута је 1746. године у барокном маниру.[1] Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду[2].
Најстарије сликарство из 1755. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга Недељка и Шербана Поповића. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе Павела Петровића из 1839. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XIX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је 1905. године Стеван Алексић у импресионистичком маниру минхенског круга.[3] Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.
Референце
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ Crkva Svetog Nikole u Jaši Tomiću - Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
- ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године
